Naučnici kažu da je smejanje kad nas neko golica, ili kad čujemo dobru šalu instinktivna reakcija, ali da se plakanje uči. Iako vam to možda zvuči neverovatno, bebe kad se rode moraju da „nauče“ da plaču.
Za razliku od smeha koji je urođen, plakanje kao reakcija na tugu, ili erupcije emocija koje su tako česte kod beba, uče se nakon samog rođenja.
Nekoliko trenutaka nakon rođenja bebe plaču zbog šoka od samog dolaska na svet i refleksne potrebe za kiseonikom, kažu stručnjaci.
Holandski naučnici zamolili su 16 dobrovoljaca, od kojih je polovina bila gluva od rođenja, da zvukovima dočaraju različite emocije, od tuge i straha, preko olakšanja, do sreće bez korišćenja reči.
Snimci njihovih interpretacija zatim su puštani grupi od 25 dobrovoljaca koji normalno čuju, i od njih je traženo da prepoznaju emocije. Ispostavilo se da se samo smeh i zvukovi kojima je dočaran osećaj olakšanja bez greške prepoznaju, čak i kada su u pitanju snimci gluvih osoba, navodi se u studiji koja je objavljena u časopisu New Scientist.
Sa druge strane, zvukove koji treba da dočaraju plakanje ili tugu druga grupa ispitanika prepoznavala je mnogo lakše kada su bili u pitanju snimci ljudi koji normalno čuju.
S obzirom na to polovina ispitanika nikada nije čula ljudski smeh, ali da nije bilo razlike u njihovoj interpretaciji smejanja u odnosu na interpretaciju ljudi koji čuju, naučnici su zaključili da je smejanje urođeno, a da se plakanje uči kroz iskustvo.
Izvor: Mondo
![Pinterest](https://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://www.detinjarije.com/rodeni-smo-da-se-smejemo/&media=https://www.detinjarije.com/wp-content/uploads/2018/05/beba-se-smeje.jpg&description=Naučnici kažu da je smejanje kad nas neko golica, ili kad čujemo dobru šalu instinktivna reakcija, ali da se plakanje uči. Iako vam to možda zvuči neverovatno, bebe kad se rode moraju da "nauče" da plaču.){kind=link}
Da, covek se radja. kao najsavqsenije zivo bice, da zivi u Ljubavi i Dobroti, u Radosti i kada ima i kada nema, i kad’ je sunce i kad’ je kisa, lep ili ruzan, svejedno.
A kada je radostan, covek je i nasmejan. „Sve veruje, svemu se nada“ , kako li rece Apostol Pavle.
Sta se desilo, pa je savsemenom coveku, nerstao smeh sa lica.
Desila se dresura coveka, najpre stapom, a onda sargarepom, desila se duhovna praznina i pogubna trka za materijalnim dobrima. Sve dobi zajednicki imenitelj, a to je novac, kao jedina vrhunska vrednost. Covek se preumi i poce ispoljavati prirodu, kakva ne postoji u svetu zivotinja. Seje zlo, a ne dobro, nikom koristan, pa ni samom sebi. Sta je onda ocekivati, nase bebe se smeju dok su male, kada ih uvedemo u svet odraslih, sve su dalje od svog izvora, i sve manje sa osnehom na licu.
Na nasu srecu, Srbija ima nade, jer ima znanje, koje ce malom-velikom coveku, vratiti osmeh na lice.😀😀😀