Nekad su tinejdžeri mogli imati pravo na privatnost i pod time mislim da su imali prostoriju u kojoj su mogli pobeći od svet. Ali to je vreme i mesto davno nestalo.
Foto: Pixabay
Dragi roditelji tinejdžera, ja volim učenike. Poznavao sam ih na desetine hiljada. Radio sam s njima više od deset godina. Putovao sam s njima, smejao se s njima, tugovao s njima i molio se s njima.
Šetao sam njihovim hodnicima i sedeo u njihovim učionicama.
Volim da mislim da dobro poznajem njih i svet u kojem žive.
Mame i tate, ovde sam da vam kažem da im treba oduzeti pravo na privatnost – odmah!
Zamislite da vi (i tinejdžeri koji ovo čitaju) čujete to i pomislite: „Stvarno je ružno reći tako nešto!”
No, ne smeta mi da me nazovete diktatorom ako to znači da sam u pravu.
Nekad su tinejdžeri mogli imati pravo na privatnost i pod time mislim da su imali prostoriju u kojoj su mogli pobeći od sveta, u kojoj su mogli zatvoriti vrata, pustiti neku muziku, otvoriti svesku i zapisivati stvari koje su se događale u njihovim glavama.
Ali to je vreme i mesto davno nestalo.
Sad, kad tinejdžeri ušetaju u tu prostoriju i zatvore vrata, oni više nisu sami (zapravo, mnogi od njih nisu ni sposobni za samostalan život).
Sad, kad ušetaju u svoju sobu oni ne beže od sveta, oni ulaze u njega, i to u najopasnije, zastrašujuće i preteće delove sveta. Oni pozivaju taj svijet u svoj sveti, lični prostor.
Zahvaljujući svojim telefonima, tinejdžeri u nekoliko sekundi mogu da pristupe ljudima i mestima o kakvima su naši roditelji mogli imati samo noćne more.
Oni mogu otkriti svoje najintimnije tajne potpunim strancima.
Oni mogu da nabave drogu i oružje, pronađu pornografiju i gotove školske radove.
Oni mogu druge podsticati na samoubistvo.
Oni mogu biti nasilnici ili žrtve nasilja.
Oni se mogu kockati služeći se vašim kreditnim karticama.
Oni mogu kupovati i prodavati sve što možete zamisliti.
Oni mogu s drugima deliti fotografije svojih tela.
Oni mogu videti najnasilnije fotografije na svetu.
A sve je to zaštićeno šifrom.
Naime, svet se promenio, a promenila su se i pravila.
Tehnologija jednostavno prebrzo napreduje da bismo je olako mogli prepustiti učenicima.
Oni se ne mogu nositi s time.
Vi morate biti u tim opasnim vodama s njima, kao da su mala deca u burnom okeanu u kojem plivaju morski psi.
„Ali ja imam poverenja u svoju decu”, kažete vi.
Međutim, nije u tome problem.
Za roditelje se nikad ne radi o tome da ne veruju svojoj deci – problem je mnogo širi.
Barem je tako bilo s mojim roditeljima.
Dok sam bio tinejdžer, moji su roditelji poznavali moje prijatelje, znali su gde žive, ko su njihovi roditelji i koja su njihova uverenja. Oni su znali gde odlazimo, kako ćemo tamo doći i kad ćemo se vratiti. (svakako, bilo je tu privatnosti, ali to je bila informisana privatnost).
Na društvenim mrežama vaša deca verovatno imaju nekoliko stotina „prijatelja” koje zapravo uopšte ne poznaju, a koji imaju pristup vašoj deci. Želite li im zaista dati toliko privatnog vremena s toliko mnogo stranaca?
MAJKE I OČEVI, JEDNOSTAVNO REČENO: ako ste roditelj deteta mlađeg od 13 godina ili tinejdžera i nemate pristup svakoj poruci, svakom uređaju, svakoj šifri i svakoj stranici koju vaša deca posećuju, vi ih zapravo zanemarujete. Time i sami učestvujete u svemu što oni rade, vide i dožive.
U redu, možda ono što tinejdžeri ne bi trebalo da imaju ili s čime ne mogu da se nose nije privatnost već tehnološka privatnost.
Da li im je potrebno i zaslužuju li tinejdžeri mesto za sebe?
Apsolutno.
Dopustite im da pobegnu od sveta. Dopustite im da se zatvore u svoje sobe, da pojačaju muziku, zgrabe svesku i zapišu svoje misli.
Ali ako „sveska” nema papire nego baterije – nabavite šifru
Izvor: todaysmama.com / Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
San se kod roditelja stabilizuje tek posle šest godina od rođenja bebe
Uobičajeni bioritam i stabilan san roditelja, često se ne vraća na nivo od pre trudnoće, i šest godina nakon rođenja prve bebe, otkrilo je novo istraživanje. Majke novorođenčadi preuzimaju većinu...
‘Nisam kul mama, volim da zanovetam’: 8 razloga zbog kojih treba biti stroga, a ne popustljiva majka
"Iscrpljujuće je. Biti stroga mama nije nešto u čemu uživam i to nije baš uvek jednostavno, ali pogađajte? Vaspitavanje dece koja ih neće pretvoriti u bezobrazne odrasle ljude nije za...
Da li i vi vičete na svoje dete da prestane da viče? Ovi saveti vam mogu pomoći
Sve je bilo dobro dok niste doneli doručak svom mališanu na njegovom voljenom plavom tanjiru. Tačnije, do danas voljenom. Nekako preko noći, sve što ste mislili da znate o svom...
Nema komentara.