Moderni roditelji danas preispituju svako ponašanje. Mame koje neprestano motre na svoju decu optuživane su za prekomerno vezivanje, a s druge strane one koje deci daju malo više prostora su nepažljive. Upravo ta linija razmišljanja navela je nedavno jednu gospođu da pozove socijalnog radnika kada je videla decu svoga komšije kako se igraju na kiši. Ljutiti otac je nakon ovoga objavio celu priču na društvenim mrežama, objašnjavajući kako ga je komšinica prijavila socijalnom radniku zbog toga što su njegova deca (5 i 7 godina) igrala futbal ispred zgrade dok je padala kiša. Bio je to kratkotrajni letnji pljusak, bez grmljavine i gromova, napisao je otac, ali za njegovu komšinicu međutim, to nije dovoljno dobar razlog da deca ostanu napolju.
Komšinica je prvo upozorila decu da bi trebalo da uđu u kuću zbog kiše, a kada su njihovi roditelji izašli napolje da porazgovaraju s njom, poručila im je da je to što deci dopuštaju igru na kiši zanemarivanje dece i da će o tome obavestiti socijalnog radnika. Nekoliko dana kasnije svoju pretnju je i realizovala – socijalni radnik je došao da ispita ceo slučaj „dece na kiši“.
Odrastanje dece u gradskoj sredini ima svojih prednosti, ali zbog ove i sličnih priča mnogi roditelji požele da svoju decu odgajaju u izolaciji, gde će biti pošteđeni neprijatnih susreta sa socijalnim radnikom i dozvoliti svojoj deci da budu deca. Pre dve decenije roditelji su decu puštali napolje uz poruku da se ne vraćaju do večere. Danas, dete koje se igra u dvorištu zgrade bez punog obezbeđenja se smatra zanemarenim. Šta se dođavola dešava sa detinjstvom?
Mnogi roditelji svet doživljavaju kao strašno mesto. U vestima je previše priča o pucnjavama, nasilju, seksualnom zlostavljanju ili onlajn predatorima. Roditelji zbog toga pribegavaju prekomernoj zaštiti dece i ukidaju im slobodu koja im je potrebna u detinjstvu. Postoji mnogo različitih načina da se bude dobar roditelj, ali jednostavno nije fer nametati deci lična uverenja i strahove o drugim ljudima. Ako neko ne voli da vidi decu kako se igraju napolju, kako jedu neku hranu ili provode određeni broj sati ispred televizijskog ekrana, to je njegovo pravo, ali neslaganje sa nekim ponašanjem ne znači da je to ponašanje loše. Zapravo, bilo bi mnogo bolje i korisnije i za decu i za roditelje kada ne bi odlazili do krajnjih granica kada se suočimo sa situacijama koje ne volimo.
Pre nego što odlučite da se umešate u vaspitanje tuđe dece, dobro razmislite da li za to postoji dovoljno dobar razlog, ili ćete time samo skrenuti fokus sa dece koja su zaista u opasnosti i problema o kojima zaista treba brinuti.
Priredio: A. C.
Izvor: Zelena učionica
