Roditeljima važnije da deca znaju engleski nego da nauče srpski

Sve je više dece u Srbiji koji sa tri godine ne znaju ni da pričaju, a kada progovore to učine na nekom iskrivljenom engleskom jeziku. Takođe, svedoče logopedi, imali su i slučajeve petogodišnjaka koji pod pritiskom roditelja pričaju samo engleski jezik, srpski gotovo da ne govore ili veoma skromno, zbog čega imaju problem da se uklope u vršnjačku grupu.

Sve je više slučajeva da deca prve reči progovaraju na engleskom ili još češće, na izmišljenom, koji je neka mešavina engleskog i srpskog jezika.

Roditelji se ponose i misle da je dete napredovalo, dok logopedi upozoravaju da to može da dovede do trajnih posledica koje se godinama ispravljaju, u vidu problema sa čitanjem, pisanjem i sporazumevanjem sa okolinom i vršnjacima, pišu „Novosti“.

Sve češća je pojava da ambiciozni roditelji u ranom uzrastu dete uče stranom jeziku, pre nego što je savladalo maternji. U ponudi škola stranih jezika mogu da se pronađu programi već od prve godine života, dok se u privatnim vrtićima nudi učenje dva strana jezika istovrmeno, pre treće godine života.

Smatrajući da je engleski jezik preko potreban, dok će srpski jezik, svakako, naučiti s vremenom, roditelji se odlučuju na dete u najranijem uzrastu „prilagode“.

Sve više petogodišnjaka koji ne znaju srpski

– Na tretmane dolazi devojčica koja s pet godina nije znala reč srpskog, jer su njeni roditelji u kući pričali isključivo engleski, u želji da ga dete što pre nauči. Prošle su dve godine, ona još uvek nije uspostavila pravilan izgovor, niti ima vokabular u rangu njenih vršnjaka. Ovo nije jedini ovakav slušaj, zapravo sve ih je više – rekla je za „Novosti“ Danijela Marjanović, defektolog-somatoped u Domu zdravlja Stari grad u Beogradu.

Do treće godine prvo maternji

Jasna preporuka stručnjaka jeste da dete do treće godine najpre treba da savlada maternji jezik, nakog čega postaje dovoljno zrelo za učenje stranih.

Kada se to „pobrka“ dolazi do izgovaranja srpskih reči sa engleskim akcentom.

– Zapravo, ne znaju kako treba ni srpski ni engleski, već prave svoju mešavinu. Za reči kao što su pas, mačka, sunce, trougao… od dece sam čula bezbroj puta da im je lakše da ih izgovaraju na engleskom, dok neke druge, kao što su mama ili tata, izgovaraju na srpskom. Postoje, naravno, i one koje su između, ni jedno, ni drugo – objašnjava Danijela Marjanović.

Ono što je svima zajedničko, jeste podatak da je upotreba tehnoloških sprava, od telefona do tablet računara, znatno uticala na pojavu ovog problema.

– U 90 odsto slučajeva od roditelja dobijamo informaciju da dete mnogo vremena provodi ispred televizora, kompjutera, telefona. Učestala pojava je da dete ne progovori ni reč do treće ili četvrte godine, upravo zbog manjka podsticaja okoline i preterane upotrebe tehnoloških sprava – ističe sagovornica.

Ukoliko ukućanini ne provode dovoljno vrmena sa detetom, čitaju im priče, pesme, razgovaraju, nego mališanima puštaju crtane filmove i igrice, može da dođe do ozbiljnih posledica po psihički i mentalni razvoj, upozorava ona.

Francuzi ukinuli TV kanal za bebe

– Postoje televizijski programi namenjeni bebama, koji su odnedavno zabranjeni u Francuskoj, upravo zbog posledica koje dokazano ostavljaju. Oni su ukinuli jedan televizijski program kada je utvrđeno da usporava razvoj govora kod dece – zaključuje Danijela Marjanović.

Izvor: Večernje novosti / Blic