Težnja za prihvatanjem od strane drugih javlja se još tokom primarne socijalizacije unutar porodice. Kroz odrastanje prenosi se na druge oblike društvenih interakcija. Koliko će biti značajna i u kojoj meri će odrediti delovanje pojedinca zavisi od same ličnosti. Od toga, ali između ostalog, i od usvojenih vrednosti i obrazaca ponašanja, zavisi na koji način će potreba za društvenim prihvatanjem biti zadovoljavana.
U školskom uzrastu, posebno u nižim razredima osnovne škole, dete znanjem i talentima često predstavlja sebe u toj društvenoj zajednici.
Detetova, ali i želja roditelja da se ono izdvaja ponekad dovede do postupaka koji u prvo vreme vode ka cilju, ali dugoročno mogu da naprave štetu detetu.
Roditelji, neretko i po sopstvenim priznanju, pribegnu obliku pomoći koji smatraju podrškom, a koji se ogleda u pisanju sastava i pesama, pravljenju projekata ili izradi crteža.
Roditeljska podrška u vidu davanja smernica, saveta i sugestija i ukazivanja na greške je dragocena sve dok ne preraste u kompletnu izradu domaćeg zadatka ili teme konkursa.
U tim slučajevima, pred učiteljem ili učiteljicom nađe se roditeljski rad potpisan imenom deteta.
Tada, ne zavisi samo od iskustva i posvećenosti prosvetnog radnika da li će prepoznati tragove tuđeg rada, već često i od umešnosti roditelja da te tragove prikriju, jer, kako je u mnogim situacijama roditeljima dečija sreća i želja za uspehom prioritet, nekada se desi da se stvari nazovu i pogrešnim imenima samo da bi se opravdalo postizanje cilja.
Osim moralne, ovakav roditeljski pristup ima nedostatke i sa vaspitne strane.
Takođe, razlozi nekada leže i u povremenoj preopterećenosti dece, pa se pomoć nameće kao prirodan sled dešavanja. Ipak, ključno je razlikovanje pomoći tehničke prirode od kompletne izrade domaćeg ili kreativnog rada.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Činjenica je da svaka dobra namera ne vodi nužno ka nečemu dobrom.
Dete lako prihvati postavku stvari u kojoj roditelj izradi celi rad, a ono primi pohvale i nagrade.
Ovo detetu može otežati realnu procenu svojih sposobnoosti, naročito ukoliko se učestalo dešava. Problem može nastati kada dođe trenutak da pokaže vlastito znanje, talenat i umeće. I mada sve navedeno dete možda i poseduje, postoji mogućnost da neće umeti da to upotrebi, bar ne na nivou na kojem je naviklo društvenu sredinu u kojoj funkcioniše i na način na koji je to roditelj radio. Detetove lične veštine nisu dovoljno stimulisane i razvijane kroz sticanje iskustva, učenje na greškama, poneki neuspeli rad.
Takve situacije, posebno u adolescentskom periodu, mogle bi stvoriti uslove za negativan uticaj na socijalne interakcije deteta. Slika koja je stvorena, ali i ona koju ima o sebi, potencijalno bivaju ugrožene. Reakcije članova društvene zajednice mogu biti negativne, što, nadalje, povećava rizik za povlačenje deteta i narušavanje njegovih interakcija sa okolinom, kao i za negativni uticaj na dalji rad i zalaganje ukoliko navedeno dovede do sumnje u vlastite sposobnosti.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Istina je da, raznovrsnošću i dostupnošću prilika u svim oblastima društvenog delovanja, svakodnevica nameće težnje ka izvrsnosti, dok se, paradoksalno, često udaljava od utvrđenih vrednosti. Ipak, to ne bi smelo da znači apsolutno popuštanje pod tim pritiskom, posebno ne na štetu detetovog kreativnog razvoja i društvenog funkcionisanja u skladu sa utvrđenim vrednostima i pozitivnim normama.
Razvijanje shvatanja kod dece da ne mogu biti u svemu najbolja, ali da to nikako ne znači da ne treba da uživaju u kreativnom izrazu i da je opravdano da odustanu od ulaganja truda – važan je zadatak roditelja i svih koji se bave vaspitanjem.
