“U prvim jaslicama mog sina, koji je jedva imao dve godine, smatrali su da je u redu da izlazi bez kape po snegu i kiši te promrzne i pokisne, jer sledeći put sigurno neće zaboraviti kapu” priča Kristina Wolsperger Danilovski.
Kad se Zagrepčanka Kristina Wolsperger Danilovski početkom 2009. godine preselila sa porodicom u Kopenhagen, bila je svesna da odlazi u prilično drukčiju državu. Svoje dogodovštine u Kopenhagenu na zabavan i ležeran način redovno je u mejlovima opisivala svojim prijateljicama u Hrvatskoj. To dopisivanje, kaže, bila joj je duhovna hrana.
Posle tri godine, Kristina se sa porodicom vratila u Zagreb, a na temelju pisama iz danske objavila je knjigu “Danci i stranci”, u kojoj se, budući da je u Kopenhagenu podizala svoje dvoje dece, dosta dotiče danskog odnosa prema odgajanju dece. Prenosimo vam njene utiske:
Jaslice? Pa ovo je šupa
Prvi susret s potpuno drukčijim konceptom života u Danskoj bio joj je vezan uz upis deteta u jaslice.
Arhitektura Kopenhagena je prekrasna i očekivala je vesele, šarene, tople jaslice i zainteresovane, posvećene vaspitačice. Međutim, dete je upisala u zgradicu nalik baraki, sa sivim zidovima i podovima, bez boja, igračaka i crteža, a čuvale su ga vaspitačice koje jedva da su se bavile detetom.
“Danci veruju da decu od malih nogu treba odgajati da budu individualci, da treba da se brinu sama o sebi i sama se zabavljaju. Danske mame ne trče za svojom decom i ne viču “nemoj, nemoj, pazi, pašćeš”. One veruju da mora da padne i da će tako naučiti. U prvim jaslicama mog sina, koji je jedva imao dve godine, smatrali su da je u redu da izlazi bez kape po snegu i kiši te promrzne i pokisne, jer sledeći put sigurno neće zaboraviti kapu” priča Kristina Wolsperger Danilovski.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Samokontrola ima neverovatan uticaj na budući život deteta – evo kako da je razvije
Potreba za samokontrolom ponekad je pravi izazov i za odrasle, a kamoli za decu. Ali njen uticaj na čitav život je neverovatan. Novozelandska studija koja je trajala čitave tri decenije...
Pet koraka za podsticanje optimizma kod vaše dece
Mnogo je razloga da se ozbiljno pozabavite podsticanjem optimizma kod svog deteta, uključujući i dugoročne pozitivne efekte na njihov mentalni i fizički razvoj. Ali, kako se uopšte odgaja optimista? Pokušajte...
5 saveta uz koje ćete postati bolji roditelj svojoj deci
Roditeljstvo je jedan od najodgovornijih životnih poziva, jer zahteva da vaspitamo i zbrinemo svoju decu. Da im budemo bezuslovna podrška, u ma kom uzrastu oni bili. Deca nam svakodnevno nagoveštavaju...
Tek kad postanete roditelj pred oči vam izlete sve manjkavosti vašeg karaktera
“Moglo bi se roditi već vaspitano dete, ako bi i roditelji bili vaspitani”. Gete Što nam je vrednija neka osoba ili cilj u životu, više se za njega trudimo. Roditeljstvo je...
Djecu treba pomagati i odgajati. O tom nema spora, jer djeca nemaju iskustva i bolje je da se ne opeču, jer zašto bi to doživjeli, kada je to netko prije njih doživio. Istina je, da ima roditelja, koji odgajaju djecu loše, pa bi bilo bolje, da takvi roditelji ne odgajaju djecu, već da se takva djeca “odgajaju” u školi i drugim mjestima. Dijete funkcionira u skladu sa prirodnim nagonima. Ako dijete prepustimo tim prirodnim nagonima, od njih će sigurno biti izgrađeno egoističko i agresivno biće. Zato je potrebno, da se djeci usađuje plemenite osjećaje suprotne egoizmu i grubosti. Ipak je čovjek društveni i inteligentni stvor, koji bi trebao oplemenjivati stvari i događaje a ne ih prepustiti divljanju prirode. Nažalost, u praksi se srećemo sa suprotnim tendencijama.
Bilo bi lijepo provjeriti informacije prije nego što ih se prepisuje iz novina poput Jutarnje. Danska je po službenim statistikama iz 2010 godine 41 zemlja po samoubojstvima, a sigurno se ljudi ne ubijaju radi prevelike sreće. Što se tiče politike ostavi dijete na snjegu i sl., da ljudi su to možda radili prije par tisuća godina prije razvitka moderne civilizacije. Najbolje da im onda ne daju ni ručak, neka ga ulove u šumi. Pa ‘ko preživi preživi. To se zove nordijska hladnoća u ljudima, to su ljudi bez osjećaja ili s vrlo ograničenim osjećajima. To je nešto što južni slaveni ne poznaju, pa se iznenade kad dođu u nordijske zemlje. U takvom odgoju možda možemo potražiti i razlog zašto se dogodila i Srebrenica kada Danci nisu zaštitili nevino stanovništvo, već su ih ostavili na milost i nemilost. Žalosna je ovakva promocija jedne zemlje koja uopće nije onakva kakvu ju se želi prikazati.
Ja neznam kako ovo lepim recima da Vam kazem, ali Vi ste jedan obican balkanac, to sa slovenima nema veze, i jos ste povrh toga primitivni i sujetni. Zao mi Vas je.
Ps.
I cisto ako se vec drzimo statistika,
Srbi su 17 po stopi samoubistva,
a Danci 41,
mada ne vidim kakve to veze sa zivotom ima.
Izvor (ako znate Engleski)
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate
Luka. Ako se drzimo navedenog izvora Srbi su 50 na listi.
Neverovatno, ja ne znam da li je ona uopste upoznala Dance. Ja zivim vec 5 god u Danskoj(Kopenhagenu),muz mi je polu Danac. Rodila sam dvoje dece,koji idu ovde u vrtice. Vrtici su vrlo sarenih boja,puni igracaka,kreativnih doduse. Danska deca su razmazena,naviknuta da dobiju sve jer roditelji im kupuju sve sto pozele,ali im ne posvecuju dovoljno vremena,jer su zauzeti menjanjem partnera i previse rade. Danci su mnogo depresivna nacija,koja se kljuka srecnim pilulama(lykkepiller) . Slatkise mnogo jedu(neki roditelji potpuno ukidaju) ,a igracke su im sve vise iphon,ipad…..inace kreativne igracke dobijaju samo kad su bebe jer mame zele da pokazu da su razlicite od drugih mama. Mnogo kupuju markiranu garderobu deci i sve mora da bude. drugacije od drugih. I jos mnogo toga nije bas sve tako. To su cinjenice,a samu Dansku svako dozivljava na svoj nacin:-)
Ovo sto je opisano je preterivanje a kako mi odgajamo decu je preterivanje u drugom smeru. Dete u kolicima, celu noc napolju se smrzava, temperaturu ispod 38 stepeni ne treba skidati jer se njome organizam brani… bolje je dete odvesti kod dr bez razloga nego ne odvesti a imati razlog. Nismo lekari, ne mozemo odlucivati i sami prepoznavati bolest itd. Ali je dobro da ih ostve da se sami igraju. To je prirodno, i mi smo se tako igrali a nasi roditelji su bili u kuci. Sad se angazuju razni animatori sto je neverovatna glupost. Animatori se krevelje a deca pasivno stoje i gledaju. Kod nas se preteruje sa davanjem lekova, kupovanjem igracaka koje se jos u toku odrastanja u dzakovima bacaju i kupuju nove. Sa tim igrackama se deca skoro uopste ne igraju. Ona treba da se igraju sa drugom decom. Kod nas najmanje dva odrasla coveka brinu o jednom detetu u toku dana i to “lebdeci” nad njim da se ne udari, najcesce sami u stanu sa detetom. Roditelji se sa njima “igraju” umesto druge dece i “posvecuju im vreme” umesto da ih ukljuce u svoje obicne aktivnosti.
Dakle najbolje je uzeti ono sto je dobro iz oba modela.
Danska je lepa država ima ,ipak nečeg pametnog što rade dopada mi se što su deca 8 sati napolju igraju se,ali sve ostalo ako je istina ne mogu ništa napamet ali što sam pročitala ,bez lekara,spavanje i ostavljanje u kolicima napolje na hladnoći ,meni deluje čak su onda i Amiši bolji nego Danci u vaspitavanju,mogu postati samo agresivni i kada treba krenuti van Danske nemaju pojma ni očemu.Kako god njihovo je da rade kao oni misla da je najbolje.