Finci ostavljaju decu dobro obučenu i ušuškanu da spavaju na terasama, a to čine zbog vazduha, ali i razvijanja imuniteta – objasnila je Dubravka Subotić. – Na minus 30 stepeni imate osećaj kao da imate metalni oklop na sebi koji vas stalno steže i nije baš lako živeti u Finskoj,…
– Na minus 30 stepeni imate osećaj kao da imate metalni oklop na sebi koji vas stalno steže i nije baš lako živeti u Finskoj, ali uz jaku volju, želju i, naravno, podršku voljenih osoba sve se može pregurati, rekla je Dubravka Subotić na predavanju “Priče sa severa” u “Parobrodu”.
Dubravka Subotić približila je Beograđanima navike i način života u Finskoj
Dubravka Subotić je predavanje u sredu uveče u organizaciji “Skandinavian cornera” počela pregledom istorije Finske i njenih gradova, da bi, kako kaže, publici približila taj osećaj severa.
Nakon priče o gradovima, objasnila je kako mlade osobe mogu da studiraju tamo jer su univerziteti besplatni, a jedino što je mladom čoveku potrebno je samo osnova za život. Jedina veća poteškoća u studiranju tamo je jezik, jer imaju 20 padeža i teško ih savladati, dodaje ona.
Majka osamnaestomesečnog dečaka sa publikom je podelila i iskustva o tome kako je to biti roditelj i živeti u tako hladnoj zemlji i koje su prednosti i mane roditeljstva u Finskoj.
– Majke u Finskoj imaju prava da ne idu na posao dok dete ne napuni tri godine. Vrtići su bukvalno na svakom ćosku, koji uglavnom rade sa manjim grupama dece – kaže Dubravka Subotić.
Publika je uživala u zanimljivostima koje je prepričavala kustoskinja
Ona dodaje da odgajanje dece u Finskoj ima i svojih prednosti, jer babice dolaze kući da pokažu i posavetuju novopečene majke, dok u Srbiji, kao i u drugim zemljama, toga nema.
Mlada mama ispričala je i jednu zanimljivost, na koju je publika reagovala sa zaprepašćenjem:
– Kad dobijete dete, prvo što vam kažu u porodilištu je da kupite vunene rukavice, kape, džempere, čarape, da se pokrijete i vi i dete od glave do pete, jer je to najbolji izolator za temperature tamo. Ako niste znali, Finci ostavljaju decu dobro obučenu i ušuškanu da spavaju na terasama, a to čine zbog vazduha, ali i razvijanja imuniteta – objasnila je Dubravka Subotić.
Još jednu zanimljivost koju je Dubravka podelila sa prisutnima je da Finci u kućama imaju saune u koje unose i tromesečne bebe.
– Odlično je za zdravlje, da se opustite i uživate u sauni, da malo zagrejete telo, a posle toga se, po izboru, možete se i valjati u snegu – kroz osmeh objasnila kustoskinja predavanja.
Za sam kraj, Dubravka je poručila prisutnima da svi obavezno posete Finsku jer je to “veličanstvena zemlja u kojoj je pola godine dan, a pola noć”.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Majke dve direktorke i jedne doktorke daje svoj recept za podizanje uspešne dece
Jedna ćerka joj je direktorka kompanije YouTube, druga je profesor pedijatrije a treća suosnivač i direktor biotehnološke kompanije 23andMe. Ester Vojcicki objašnjava kako je vaspitala ćerke koje su stigle na...
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
U Holandiji babice dolaze kući 8 dana po rođenju da pomognu i nauče. Čula sam da se i u Ukrajini i Rusiji deca ostavljaju na terasi da spavaju. Dobroušukanoj bebi stvarno ne smeta.
Ne vidim po čemu se Holandija tu razilkuje od Srbije. Babice dolaze sve dok bebi ne otpadne pupak, što može ponekad da potraje i 10-15 dana.
Finski jezik ima 16 padeza a ne 20 kako je u tekstu napisano. Babice dolaze samo jednom i to 7 dana nakon izlaska iz bolnice i to je sve, posle toga vi odlazite sa bebom u savetovaliste, ali dotle mame same moraju da neguju pupak bebi dok ne otpadne, babica samo proveri mere bebe i to je sve tako da nije to bas tako bajno kao sto pisu. Kod nas babice pomazu porodiljama oko bebe ovde to ne rade, samo provere mere i objasne ti taj dan kad dodju nesto ako ih pitas i to je to. Istina je da ostavljaju decu napolje da spavaju i to jeste dobra stvar.
U finskom jeziku postoji 15 padeza, a ne 20. I nije u svakom predijelu Finske 6 mjeseci dan, 6 mjeseci noc. Daje potpuno pogresnu sliku o Finskoj. Babica dolazi samo jednom kuci, 7 dana nakon poroda. Moze se ostati 3 godine sa djetetom, ali to vec nije porodiljsko ( koje prestaje 9 mjeseci po rodjenju djeteta)
Nije taj pupak tako gadna stvar, bar ja kod prvog deteta nisam imala nikakvog straha, jednostavno sam samo gaga stapicem cistila povidon jodom i sve je bilo super. Sa drugim je to vec bila pesma. 🙂 Svidja mi se to sto porodiljsko traje tri godine, realno, do trece godine detetu ne treba vrtic vec toplo porodicno okruzenje i pre svih mama, tek od trece godine dete pokazuje znak blizeg vezivanja sa vrsnjacima, tj. decom.Ta prica kod nas o “socijalizaciji” od prve godine je preterana, za mene je tuga, ako mama moze da brine o detetu ili ima baku ili deku koji mogu, dati dete u vrtic do trece godine. Naravno, kada roditelji nemaju izbora, to je nuzno zlo i o tome nema price. Ne razumem mame koje u nebesa dizu vrtic i pricu kako je detetu od jedne godine mesto bas u vrticu sa vrsnjacima. Ne slazem se sa tim, mislim da je to velika greska za razvoj deteta.