Romantični konzumerizam: Moderan brak sveo se na potrošnju partnera

Postulati potrošačkog društva – „lična korist, niski troškovi, pravo na robu i osiguranje od štete” – prenose se i na naše ljubavne veze.

Sledeća generacija

Ovo nas dovodi do Silvijinih blizanaca, Zeka i Mišel. Skoro tridesetogodišnjaci, oni su danas oličenje milenijalaca. Kulturni milje u kojem žive oblikovan je vrednostima koje su postavili njihovi roditelji – individualizam, samoispunjenje, egalitarizam – a kojima su oni dodali novi fokus na autentičnost i transparentnost. Tehnologija je u središtu svake njihove aktivnosti, uključujući i različite oblike seksualnosti. Njihova seksualna interesovanja se ispoljavaju na aplikacijama kao što su Tinder, Grindr, Hinge, Snapchat i Instagram.

Ni Zek ni Mišel nisu u braku – kao i svi njihovi prijatelji, i oni su svoje dvadesete godine posvetili višem obrazovanju, putovanju, poslu i zabavi. Odrasli su na širom otvorenom seksualnom terenu, kakav nije imala nijedna generacija pre njih – na terenu koji karakteriše mnogo više mogućnosti, ali i više nejasnoća; manje ograničenja, ali i nedovoljno smernica. Kao mladi homoseksualni muškarac, Zek ne zna kakav je osećaj ušunjati se u skriveni gej klub u kojem su svi prisutni muškarci u braku sa ženama. Nije morao da „izađe u javnost”, jer nikada nije ni bio skriven. Za sidu je čuo iz filmova, ali sa sobom uvek nosi profilaktičku tabletu koja će ga zaštititi. Kada je brak istopolnih osoba ispisao najnovije poglavlje u evoluciji braka kao institucije, kleknuo je pred svog momka Tea i zaprosio ga pred čitavom advokatskom kancelarijom u kojoj zajedno rade. Planiraju da jednoga dana zasnuju porodicu.

Mišel, vlasnica male virtuelne kompanije, ne sedi kod kuće čekajući da joj telefon zazvoni. Ako želi da bude s nekim, jednostavno klikne tamo gde treba. Sanja o tome da se jednog dana uda, mada joj se ne žuri. Štaviše, zamrzla je svoje jajne ćelije da ne bi morala da brine što joj biološki sat otkucava. Takođe i štedi novac kako nikada ne bi morala da zavisi od drugog. „Čak i da već sutra upoznam pravog momka, ne bih pravila decu bar još pet godina”, objašnjava samouvereno. „Volela bih da živim s tim čovekom i da uživamo zajedno sami pre nego što postanemo roditelji.” Neki ovaj zajednički život nazivaju „beta testiranjem”. Kako Mišel dodaje: „Ako i ne upoznam nikoga, ne treba mi momak da bih postala majka.” Seks, brak i roditeljstvo su nekada išli zajedno, u paketu, ali to više nije tako. „Bebi bum” generacija razdvojila je seks od braka i reprodukcije; njihova deca razdvajaju reprodukciju od seksa.

Mišelini stavovi su sasvim uobičajeni među pripadnicima njene generacije. „Kulturološki gledano, mladi ljudi sve više poimaju brak kao ’poslednji kamen’, a ne kao ’kamen temeljac’”, kažu istraživači u projektu Knot Yet, „što znači da je brak nešto što sledi kada su sve bitne stvari poslagali, a ne osnova iz koje kreću u odraslo doba i roditeljstvo.”[4]

Mišel će stati pred oltar kada bude osetila da je emocionalno zrela, profesionalno obezbeđena, finansijski podmirena i spremna da krene dalje iz zabavnog života neudate mlade žene. A kada dođe vreme za to, potražiće partnera s kojim će se dopunjavati i koji će u njoj prepoznati i ceniti njen pažljivo građen identitet. Nasuprot njoj, njena baka Marija je u braku imala formativno iskustvo, kamen temeljac na kojem su ona i njen suprug zajedno gradili svoj identitet na putu u odraslo doba.

Da li će se Mišel svojim proračunatim odlaganjem braka zaštititi od bračne prevare kakvu je Marija pretrpela? Ili će upravo zbog toga biti još ranjivija? Kako Hugo Švicer (Schwyzer) objašnjava u članku u časopisu The Atlantic, ideja o braku kao „kamenu temeljcu” u sebi nosi očekivanje poteškoća, dok predstava o „poslednjem kamenu” nema taj momenat.[5] Parovi koji rano stupe u brak treba da se zajedno bore i da zato ojačaju. Stoga prvi model „ne opravdava neverstvo, mada u velikoj meri priznaje da je manje-više neminovno”. Nasuprot tome, nastavlja Švicer, „model ’poslednji kamen’ mnogo manje toleriše seksualnu prevaru, jer pretpostavlja da oni koji se konačno odluče na brak treba da budu dovoljno zreli da bi sami sebe regulisali i bili bezuslovno iskreni… Međutim, činjenice govore da su zagovornici ovog modela više nego naivni ako zamišljaju kako će ih bogato predbračno iskustvo učiniti imunim na bračnu prevaru.”

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Zamislite da sa 75 godina shvatite da nikad niste plivali u toplom moru noću, ali sada je prekasno

Zamislite da imate 75 godina i shvatite da ste se sakrili iz straha da ste stvarni...

Ilija Brdar: Peške do Ostroga za pomoć sugrađanki

Ilija Brdar iz Novog Sada kreće na hodočašće od manastira Grgeteg do manastir Ostrog kao deo humanitarne akcije pomoći njegovoj sugrađanki

Koliko od 1. jula iznosi roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete?

Povećan je iznos roditeljskog dodatka za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, a novine važe za bebe rođene posle 1. jula

Sva deca lažu – a zašto ih ne treba kažnjavati za to?

Roditeljima uvek smeta kad primete da njihova deca lažu, ali znate li zašto oni to rade i kada zaista počinju da shvataju šta je laž?

“SHAPING FUTURES” – revija frizura mladih, talentovanih frizera

U saradnji sa “Školom za negu lepote” iz Beograda, prvi put u Srbiji je realizovana ovakva društveno odgovorna inicijativa

Pratite nas

KOMENTARI

1 Komentar

  1. Sreća pa je Srbija kumovska, a ne liberalna ekonomija….ako se to uopšte može nazvati ekonomijom. I sreća da su srpske žene još na nivou otomanskog mentaliteta, tako da ne moramo brinuti o ovim groznim stvarima.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img