Postulati potrošačkog društva – „lična korist, niski troškovi, pravo na robu i osiguranje od štete” – prenose se i na naše ljubavne veze.
Foto: Pixabay
Urušene velike ljubavne ambicije
Marija, sada skoro osamdesetogodišnjakinja i udovica, prisustvovaće sledećeg meseca venčanju svog unuka, a njen mozak će verovatno odlutati unazad u vreme kada su se ona i njen muž zavetovali na vernost. Institucija u koju Zek i Teo ulaze jedva da liči na onu u koju su ona i Kenet svečano ušli skoro pola veka ranije.
Kako bi išao ukorak sa savremenim životom, brak se u potpunosti izmenio, nudeći veću jednakost, slobodu i fleksibilnost nego ikada pre. No, ipak postoji jedno pitanje koje i dalje ostaje otvoreno: neverstvo.
Što nam je društvo seksualno aktivnije, to je veća netrpeljivost prema preljubi. Ovo se objašnjava time da pre braka možemo da upražnjavamo seks koliko god želimo, te je isključivost koju brak nosi obojena potpuno novim konotacijama. Ovih dana većina nas stiže pred oltar posle višegodišnjeg nomadskog seksualnog života. Dok ne stanemo na ludi kamen, već smo bili u vezi, izlazili, zabavljali se, živeli s nekim i raskidali. Ranije se prvo seksualno iskustvo sticalo u braku. Sada stupamo u brak i prestajemo da upražnjavamo seks s drugima.
Svestan izbor da obuzdamo svoju seksualnu slobodu jeste zavet našoj posvećenosti vezi. (Naravno, u trajnoj evoluciji ove veoma elastične institucije imamo i one koji u brak dovode i više partnera.) Vernost je sada stvar našeg slobodnog opredeljenja i predstavlja izraz prioriteta i odanosti. Okretanjem leđa drugim ljubavima potvrđujemo jedinstvenost i ekskluzivnost „naše druge polovine”. „Pronašao sam onu pravu. Sad ne moram više da tražim.” Nekim čudom, naša želja za drugima treba da iščili, jer ju je pobedila moć privlačnosti prema isključivo toj jednoj osobi. U svetu gde je tako lako osećati se beznačajnim – dobiti otkaz, biti zamenjen, biti izbrisan jednim klikom miša i blokiran iz grupe prijatelja – pojam „biti odabran” dobio je težinu kakvu nikada ranije nije imao. Monogamija je sveta krava romantičnog ideala, jer potvrđuje našu jedinstvenost. Neverstvo nam govori: Zapravo i nisi toliko jedinstven(a). To urušava naše velike ljubavne ambicije.
U svojoj knjizi After the Affairs (Nakon preljube), Dženis Abrams Spring (Janis Abrahms Spring) veoma elokventno izlaže ovu egzistencijalnu patnju: „Nošeni ste na krilima sopstvenog uverenja da ste vi i vaš partner stvoreni jedno za drugo, da niko vašeg partnera ne može učiniti srećnijim, da zajedno činite primarnu i neraskidivu zajednicu, koja se ne može parčati niti deliti s drugima… Preljuba pak znači kraj dveju nevinih iluzija – iluzije da vam je brak izuzetan i da ste jedinstveni i voljeni.”[6]
Kada je brak bio ekonomski savez, neverstvo je ugrožavalo našu materijalnu sigurnost. Danas je brak romantični savez i neverstvo ugrožava našu emocionalnu sigurnost.
Naše individualističko društvo stvara jedan neobičan paradoks: kako jača potreba za vernošću, tako magnetizam neverstva postaje snažniji. Sad kada toliko emocionalno zavisimo od partnera, bračna prevara na nas deluje razorno. Ali u kulturi koja promoviše individualno zadovoljenje i mami nas obećanjem lične sreće, izazov preljube nikada nije bio žešći. Možda upravo iz ovih razloga preljubu osuđujemo više nego ikada ranije, ali smo joj i skloni više nego ikada ranije.
[1] William Doherty, Take Back Your Marriage: Sticking Together in a World That Pulls Us Apart, 2nd ed., Guilford Press, New York, 2013, str. 34.
[2] Alain de Botton, „Marriage, Sex and Adultery”, The Independent, May 23, 2012; http://www.independent.ie/style/sex-relationship/marriage-sex-and-adultery- 26856694.html (pristupljeno novembra 2016).
[3] Pamela Druckerman, Lust in Translation: Infidelity from Tokyo to Tennessee, Penguin Books, New York, 2008, str. 273.
[4] „Knot Yet: The Benefits and Costs of Delayed Marriage in America”, In Brief; http://twentysomethingmarriage.org/in-brief/.
[5] Hugo Schwyzer, „How Marital Infidelity Became America’s Last Taboo”, The Atlantic, May 2013; http://www.theatlantic.com/sexes/archive/2013/05/how-marital-infidelity-became-americas-lastsexual-taboo/276341/.
[6] Janis Abrahms Spring, After the Affair: Healing the Pain and Rebuilding Trust When a Partner Has Been Unfaithful, 2nd ed., William Morrow, New York, 2012, str. 14.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Saveti osamdesetdvogodišnje profesorke: Pronađite dete u sebi!
Leticija (82) je penzionerka iz Rima, nekadašnja profesorka istorije umetnosti. Njeni korisni saveti uticali su na plan i program boravka u Rimu. "Treba više vremena da provedete u prirodi, idite...
Šta ako ja jednostavno želim osrednji život?
Šta ako je sve što ja želim jednostavan, usporen, prosječan život? Šta ako sam najsrećnija kada je sve u redu i bez trzavica? Ako sam jednostavno osrednja i odlučila sam...
Bajka utorkom: “Ne bih mu oprostio pa makar crko!”
Znao sam ovo često da kažem kada me neko povredi, uvredi, kaže nešto što mi nije milo. Dugo sam držao u sebi ljutnju, bes i razočarenje. Kada bi me doktrori pregledali,...
Bajka utorkom: Ko je pobedio u ratu?
Jutros sam probudio malog brata Da u dvorištu kuće igramo rata Sve je to igra, samo da znate Nisu to prave, prave granate Iza brda dim, sirene bruje Večeras u...
Sreća pa je Srbija kumovska, a ne liberalna ekonomija….ako se to uopšte može nazvati ekonomijom. I sreća da su srpske žene još na nivou otomanskog mentaliteta, tako da ne moramo brinuti o ovim groznim stvarima.