Ružić je dodao da je, za sada, jedino izvesno da će tražiti veći broj pedagoga i psihologa u školama.
Ružić je rekao Tanjugu da je trajanje Radne grupe vremenski ograničeno do 20. decembra i da na naredna dva sastanka očekuje da se iskristališu mere koje će biti preložene.
„Imamo različite predloge – da se poveća broj psihologa i pedagoga, da se deci zabrani unošenje mobilnih telefona na časove, što smatram da nije loše zbog koncentracije i praćenja nastave. Takođe, zakon omogućava da škole podnesu prekršajne prijave protiv roditelja čija su deca vinovnici nasilja“, rekao je Ružić.
Dodaje da nijedna mera koja bude uvedena neće preko noći iskoreniti nasilje u školi i ističe da smatra da najveća pažnja treba da se usmeri ka prevenciji, međuresorskoj saradnji i zajedničkom radu svih segmenata društva.
„Mislim da je prevencija ključ i da to treba da bude kombinacija prevencije i kažnjavanja. Da te kazne budu poruka i preventivno deluju na sve koji pomisle da mogu da počine nasilje“, poručio je ministar.
Što se tiče davanja statusa službenog lica nastavnicima, Ružić kaže da iz razgovora sa predstavanicima reprezentativnih sindikata nije stekao utisak da su oni za to.
„Prava jesu veća, ali su veće i obaveze i potencijalno krivično-pravna odgovornost je veća za njih ako oni počine neko delo. Ono što poznaje naš zakon jeste da se nasilje prema nastavniku tretira kao nasilje prema službenom licu i mislim da bi ta forma mogla da zadovolji“, poručio je Ružić.
On dodaje da je ta opcija davanja statusa službenog lica otvorena, ali da smo još uvek daleko od toga.
On ističe da škola ima obrazovno-vaspitnu ulogu, ali da ne može biti zamena za roditeljsko vaspitanje i ono šta deca nose iz kuće. Za stanje u obrazovanju krivi i medije.
„Važna je uloga medija, da ne prave heroje od opskurnih likova, već da favorizuju pozitivne vrednosti. Ispada da je popularno biti bahat, bezobrazan i nasilan. To je slika i prilika našeg društva“, konstatuje Ružić.
Takođe, on upozorava da nasilje postaje društveno prihvatljivo, što je, ističe, nedopustivo jer nam je potrebna nulta tolerancija na nasilje.
Ističe da deca, roditelji i nastavnici izbegavaju da prijavljuju nasilje sve dok ono ne eskalira.
„Ako deca ili roditelji primete da nešto nije u redu, neka prijave Ministarstvu prosvete. Suština je da se nasilje zaustavi na tom prvom, verbalnom nivou“, rekao je Ružić. Dodaje da je, u najmanju ruku, bitno prijaviti pedagogu ili psihologu koji će videti da li to vodi u neku još goru fazu ili može da se spreči pojačanim vaspitnim radom.
Ministar naglašava da ne bi trebalo da se bavimo samo statistikom koja kaže da je u školama u Srbiji 2019. bilo 815 slučajeva nasilja, 2020. – 415 zato što je veliki deo školske godine rađen po modelu onlajn nastave, 2021 – 710, a ove 2022. godine – 276 do sada.
Izvor: 021