„Pokušavala sam da zatrudnim od 33. do 36. godine. Nije se desilo. Imala sam sreće što sam uspela da se pomirim sa tom činjenicom i da nastavim dalje”, ispričala je medijima.
Ona je hrabro istupila i objasnila da kada su joj se kockice složile, shvatila je da je ima problem sa začećem. Ispostavilo se da je odbacivanje majčinstva bio krajnji prestup – izdaja ne samo svetosti majčinstva, svih žena koje ne mogu da imaju decu. Ovo je njena intimna ispovest koju je podelila u nameri da se ni druge žene ne osećaju loše ako biraju neke druge stvari umesto da budu majke.
„Meni se majčinstvo nije desilo. U pauzama između pokušaja, pitala sam se šta je zapravo majčinstvo. Bliski prijatelji su govorili da možda ljubav neće nadoknadila sve to i zato sam morala da budem potpuno sigurna. Na kraju, nakon dugog istraživanja duše, moj muž i ja smo odlučili da to nije za nas, i okrenuli smo leđa tretmanima vantelesne oplodnje koje smo trebali da započnemo”, ispričala je Stor za Inews.
Fara i njen partner su pokušavali da dobiju dete, nije ona oduvek mislila da je osoba kojoj nije suđeno majčinstvo i koja ne želi decu. Ipak, ona se suočila sa saznanjem da ima problema sa plodnošću.
„Kada sam razmišljala o majčinstvu, nisam žudela da držim bebu u naručju. Ali sam mislila da je to moja izvesnost, nisam to dovodila u pitanje. Bila sam više vezana za ideju porodice, a majčinstvo se u to uklapalo”, objasnila je Stor koja je odrasla kao treće dete.
Njen tata je bio pakistanski imigrant koji je vodio uspešan posao sa nekretninama. Mama je bila učiteljica. Gledala je majku koja žonglira u svim svojim ulogama, a ona je rasla u temperamentnoj sredini.
„Nekoliko nedelja posle mog 35. rođendana moj muž i ja smo odlučili da je sada vreme da osnujemo porodicu. Nakon što smo počeli da pokušavamo da dobijemo bebu, ništa se nije dogodilo. Zato smo krenuli kod lekara. Predložena nam je vantelesna oplodnja. Znala sam dosta o tome, u teoriji, a ono što nisam znala je kako ću se u svemu tome osećati ja, moj muž, kako će to izgledati za naš brak. Sve smo započeli, išli smo na svaki medicinski test koji se može zamisliti. Ništa. Osim što mi je jedan doktor rekao da smo odličnog zdravlja. Činilo se da smo mi bili novi sjajni automobili koji jednostavno nisu mogli da se upale. I tako smo pripremili sebe i svoje živote za vantelesnu oplodnju. Postojala je i dodatna komplikacija, moj muž je rekao da će, ako budemo uspešni, odustati od karijere da bi podržao moju. Znala sam da to nije ono što on želi, ali je to zaista bila najrazumnija opcija jer sam u tom trenutku bila ona koja donosi više primanja u kuću”, ispričala je za Dejli mejl otkrivajući i da kada se suočila sa samom procedurom u njoj su se javila pomešana osećanja.
Tada je pomislila da možda majčinstvo nije za nju. Preispitala je sebe, koliko je spremna da se žrtvuje i da upušta sebe i supruga u neizvesnu avanturu. Kada mu je jedno veče rekla šta o svemu misli dobila je odgovor da ni on nije više siguran na temu zasnivanja porodice.
„Prvih dana, nakon što smo rekli bliskim ljudima za našu odluku njihovo poricanje naše odluke bilo je naizmenično zabavno, dosadno i povremeno uvredljivo. Bliski prijatelji bi se žalili kakva je to sramota jer bismo bili tako dobri roditelji. Poznanici bi se u međuvremenu oglašavali sa frazom da ne znamo šta propuštamo. Bilo je i onih koji su govorili da imamo vremena da se predomislimo. Naravno, moj muž i ja stalno pričamo o našem odnosu bez dece. Ne pričati o tome bilo bi čudno, jer hteli mi to ili ne, ono definiše nas i živote koje sada vodimo. Morali smo da prilagodimo živote koje smo mislili da ćemo voditi, u živote koje sada imamo. Rezervne spavaće sobe su pretvorene u kancelarije i garderobe, dva džinovska psa su postala centar našeg sveta. Pokušavam da popunim praznine koje su nekada bile rupa u obliku deteta. Moji vikendi su sada prepušteni baštovanstvu”, objasnila je ova mlada žena na pragu svoje 40. godine.
Izvor: magazin.politika.rs
