Priča počinje ovako – jednom, ne tako davno, grupa očeva iz Banjaluke odlučila je da povede decu na more bez mama. Ne brinite se, priča ima srećan kraj.
Foto: PrintScreen
Junaci ove priče su očevi, ali su još veći heroji njihova deca. Priča počinje ovako – jednom, ne tako davno, grupa očeva iz Banjaluke odlučila je da povede decu na more bez mama. Ne brinite se, priča ima srećan kraj.
Očevi, prijatelji, kumovi, komšije, neki se druže i više od 20 godina. Gde god da se pojave izazivaju simpatije i ljudi ih uglavnom pitaju – da li su sve to njihova deca. Predlog da decu sami vode na more, mame je iznenadio.
Danijel Klasan, jedan od očeva, na pitanje šta je supruga rekla o ovoj ideji odgovara da ona nije bila baš oduševljena, ali da i on vodi isto računa kao i ona.
“Možda sam u nekim stvarima i odgovorniji”, navodi Klasan.
Nikola Knežević kaže da su svi zajedno sa suprugama saopštili ovu ideju, a da su se one tome smejale. “Rekle su otprilike – da vidimo da li se možete odvažiti”, navodi Knežević.
I oni su se odvažili. A kada decu na more vode samo očevi, onda se ne pita za anegdote jer je čitavo putovanje i letovanje jedna velika avantura.
Zoran Dragičević priča da decu na plaži, kada je velika gužva, dozivaju megafonom, dok Danijel Klasan kaže da suprugama preko aplikacije vajber šalju fotografije.
“Onda one kažu – imamo problem, vi ste 16 dece odveli, a na slikama ima 17. Kako to da opravdamo”, priča kroz smeh Klasan.
Da postoji razlika kada ih na more vode tate, deca znaju da prepoznaju.
Navode da letovanje sa mamom podrazumeva više obaveza, a da je sa tatom opuštenije. “Sa mamama je više problematično. Imali bismo 90 odsto više obaveza da radimo nego kada idemo sa tatama, jer je tada opuštanje, radiš šta želiš”, priča jedan dečak.
Nezaobilazno pitanje u celoj priči je i šta rade mame dok su tate i deca na moru.
“Generalno sređujemo kuću, čistimo, izbacujemo višak stvari dok oni ne dođu. Kad se vrate to opet izgleda isto, kao da ništa nismo radile. Malo posvetimo vremena sebi – družimo se, izađemo, ali je to minimalno”, kaže jedna od njih.
Kada ih vidite kako se druže jasno je da je potrebno samo malo volje za mnogo sreće. Tate deci pokazuju koliko je važno prijateljstvo, uče ih zajedništvu, deljenju i naravno dobroj zabavi.
Od njih bi izgleda nešto mogle da nauče i mame.
Pripremila Gordana Cimeša
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: TATATATIRA!
Postnatalna depresija kod tata – 10 stvari koje treba da znate
(Izvor: National Childbirth Trust, UK) Razumljivo je da se fokusiramo na mame u postnatalnom periodu, ali ne zaboravimo i tate kojima je takođe potrebna podrška. Bilo da je u pitanju...
Moderne tate – problematična deca?
Dr Sara Skope-Salivan (Schoppe-Sullivan) je sprovela istraživanje stilova roditeljstva i njihovu vezu s agresivnošću i neprimerenim ponašanjem u školi. Očevi su u ovom istraživanju svrstani u tri grupe: progresivni očevi,...
– Kad porastem, biću Zoki. – Ko je Zoki? – Moj tata.
U ranom uzrastu dete koje je naviklo na pažnju, igru, aktivno prisustvo tate, brže progovori, ranije prohoda, lakše uspostavlja odnose sa vršnjacima. Đorđe (5): - Kad porastem, biću Zoki. -...
Angažovanje očeva ima presudan uticaj na razvoj detetovog samopoštovanja
Važnost očeva U onome što se smatra tradicionalnom porodičnom ćelijom, majka se brine o domaćinstvu, dok otac „zarađuje za hleb” radeći van kuće. Par ima bar jedno dete. U ovom...
Nema komentara.