Šalji pare i ne dolazi

Ovo su još neotkrivena mesta i ljudi se još nisu pokvarili. Znate li kako je na Zapadu, njima su turisti dozlogrdili? Tamo samo što vam ne kažu „Šalji pare i ne dolazi”

Piše: Maja Rogan

Turisti ulaze u kafeteriju i već na vratima pitaju konobara:

– Molim vas, gde se nalazi nepušački deo?

Konobar već naviknut na ovakva pitanja, po govoru tela predosećam šta će reći.

– Ovo ispred vas je jedini zatvoreni prostor, sa leve strane, blizu prozora je pušački deo, a ovde sa desne pored zida je nepušački.

Gost začuđen odgovorom upita:

– U jednoj prostoriji pušački i nepušački deo?

– Da – odgovori konobar.

– To je isto kao kada bih vam rekao da u jednom bazenu gde se uči ronjenje na dah sa desne strane nije dozvoljeno

da se piški, a sa leve je dozvoljeno.

– Ali mi ovde ne ronimo.

– Žao mi je, ja ne mogu da pijem čaj u prostoriji gde se oseća miris nikotina.

Konobar se meni obraća na srpskom i kaže:

– Što su vam razmaženi ovi gosti, odakle su oni?

– Iz Kanade.

– Ja obožavam Brajana Adamsa – i u tom trenutku počinje da peva pesmu It is only love.

Aplauz je usledio posle pesme.

– Ja imam bend sa kojim nastupam i Brajan je na repertoaru.

– Kako znate za njega kada je on bio popularan za vreme komunizma ovde?

– Za vreme komunizma o kojem vi pričate, moj tata je svake tri-četiri godine odlazio u Nemačku da kupi novu gitaru, a ja krpim pare da kupim sebi prvu.

– Vi ste iz Beograda?

– Ne, ja sam iz unutrašnjosti, ovde studiram i radim.

– To znači da svi studenti rade?

– Ne, Beograđani su razmažena banda, žive kod roditelja, menjaju fakultete svake dve godine i večiti su apsolventi, što bi se reklo, klošar sa gajbom. Da sam iz unutrašnjosti, vidi mi se po podočnjacima, svaki dan ispijam kafu, pomažem svojim cimerima i radim. Posle se Beograđani pitaju kako to da ovi što su došli sa strane zauzimaju visoke položaje.

– Ja sam iz unutrašnjosti došao u Toronto, tako je bilo u moje vreme, svi koji su dolazili sa strane bili su ambiciozniji, radili su i studirali. Ja sam imao svoj bend sa kojim sam nastupao i imao koncerte. To je naša zajednička nit.

– Kako vam se sviđa u Srbiji?

– Fenomenalno, oduševljen sam jer ovde nema puno turista, mirno je, nema redova i gužve na svakom koraku. Ovo su još neotkrivena mesta i ljudi se još nisu pokvarili. Znate li kako je na Zapadu, njima su turisti dozlogrdili? Tamo samo što vam ne kažu „Šalji pare i ne dolazi (zvuči vam poznato?) ne brini, mi ti šaljemo slike ako želiš poštom ili imejlom.“ Ovde se svi trude, brižni su, hoće da pomognu, nasmejani. Tako da, zapravo, sve dok budete imali pušačka i nepušačka mesta u jednoj prostoriji, nema razvoja turizma, a to je pravo mesto za mene.

Nakon uspeha “Turističkog vešeraja”, koji je na šaljiv način opisivao goste naše zemlje, ali i nas kao domaćine, turistički vodič i autorka Maja Rogan objavila je novu knjigu – “Turistički tartufi”. Ovog puta, podelila je s javnošću zanimljive crtice sa iskustvima drugih vodiča, ali opisala i Srbe kao turiste.