„Naša studija je pokazala da je za efikasno snižavanje nivoa hormona stresa – kortizola potrebno provesti 20 do 30 minuta u prirodi“, dodaje dr Hanter.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu “Frontiers in Psychology” istraživači su pokušali da pronađu najefikasniju „dozu prirode“ koja je čoveku potrebna svakog dana kako bi smanjio nivo stresa.
Sve više lekara savetuje boravak u prirodi za ublažavanje stresa. Ali, pošto je skoro nemoguće da većina ljudi provodi čitave dane u takvom okruženju, naučnici su probali da smisle kako da ipak dosegnemo boljitak koji nudi majka priroda.
I samo 20 minuta boravka u prirodi „ubija“ posledice stresa
„Znamo da vreme provedeno u prirodi smanjuje stres. Do sada je bilo nejasno koliko je vremena provedenog u prirodi dovoljno i u kojim vremenskim razmacima“, rekla je profesorka Meri Kerol Hanter, autorka istraživanja i stručnjak za životnu sredinu i održivi razvoj.
„Naša studija je pokazala da je za efikasno snižavanje nivoa hormona stresa – kortizola potrebno provesti 20 do 30 minuta u prirodi“, dodaje dr Hanter.
Tokom eksperimenta, Hanterova i njeni saradnici zatražili su od 36 stanovnika grada da borave u prirodi najmanje deset minuta, tri puta nedeljno i to tokom dva meseca.
Svake dve nedelje, naučnici su učesnicima u eksperimentu merili nivo kortizola pre i posle odlaska u prirodu.
Podaci su pokazali da je samo 20 minuta boravka u prirodi dovoljno za značajno smanjenje nivoa kortizola. Najbolji efekat se postiže posle 20 do 30 minuta, posle čega su zdravstvene koristi nastavile da se povećavaju, ali malo sporije.
Da biste popravili raspoloženje, od pomoći može biti i gradski park
Rezultati ove studije saglasni su sa nalazima jednog ranijeg istraživanja objavljenog u Međunarodnom časopisu za istraživanje zdravlja životne sredine.
To istraživanje je pokazalo da 20 minuta u prirodi, a to može biti i park u gradu, ljude čini srećnijim.
Zato naučnici apeluju da se prilikom planiranja izgradnje stambenih blokova u velikim gradovima ima na umu uticaj parkova na mentalno blagostanje i da se obezbedi adekvatna površina pod zelenilom.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Zašto su u opasnosti generacije rođene nakon NATO bombardovanja
On je za RTS objasnio da je to istraživanje sprovedeno sa Institutom "Batut", jer je kod njih bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije...
Zdrav dečiji osmeh kao blago
Jedna od higijenskih navika koju deca najteže prihvataju je sasvim sigurno pranje zuba. Naspram svih drugih obaveza koje se nekako mogu učiniti zanimljivim, kao što su tuširanje ili kupanje, oralna...
Mogu li se kombinovati paracetamol i ibuprofen kod dece
Evo najčešćih pitanja roditelja koja obrađuju baš ovu temu: Dete (5-godišnja devojčica) ima visoku temperaturu već treći dan, urađena je krvna slika, doktorka kaže da je virusna infekcija i da...
Pune štetnih ftalata: Igračke „najnebezbedniji proizvod u Evropi”
Vukan je ozbiljan momak - hoda kao veliki, jede sve što treba, a čak i s vremena na vreme promrmlja koju reč. Uskoro će napuniti dve godine. To znači rođendansku...
Nema komentara.