„Naša studija je pokazala da je za efikasno snižavanje nivoa hormona stresa – kortizola potrebno provesti 20 do 30 minuta u prirodi“, dodaje dr Hanter.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu “Frontiers in Psychology” istraživači su pokušali da pronađu najefikasniju „dozu prirode“ koja je čoveku potrebna svakog dana kako bi smanjio nivo stresa.
Sve više lekara savetuje boravak u prirodi za ublažavanje stresa. Ali, pošto je skoro nemoguće da većina ljudi provodi čitave dane u takvom okruženju, naučnici su probali da smisle kako da ipak dosegnemo boljitak koji nudi majka priroda.
I samo 20 minuta boravka u prirodi „ubija“ posledice stresa
„Znamo da vreme provedeno u prirodi smanjuje stres. Do sada je bilo nejasno koliko je vremena provedenog u prirodi dovoljno i u kojim vremenskim razmacima“, rekla je profesorka Meri Kerol Hanter, autorka istraživanja i stručnjak za životnu sredinu i održivi razvoj.
„Naša studija je pokazala da je za efikasno snižavanje nivoa hormona stresa – kortizola potrebno provesti 20 do 30 minuta u prirodi“, dodaje dr Hanter.
Tokom eksperimenta, Hanterova i njeni saradnici zatražili su od 36 stanovnika grada da borave u prirodi najmanje deset minuta, tri puta nedeljno i to tokom dva meseca.
Svake dve nedelje, naučnici su učesnicima u eksperimentu merili nivo kortizola pre i posle odlaska u prirodu.
Podaci su pokazali da je samo 20 minuta boravka u prirodi dovoljno za značajno smanjenje nivoa kortizola. Najbolji efekat se postiže posle 20 do 30 minuta, posle čega su zdravstvene koristi nastavile da se povećavaju, ali malo sporije.
Da biste popravili raspoloženje, od pomoći može biti i gradski park
Rezultati ove studije saglasni su sa nalazima jednog ranijeg istraživanja objavljenog u Međunarodnom časopisu za istraživanje zdravlja životne sredine.
To istraživanje je pokazalo da 20 minuta u prirodi, a to može biti i park u gradu, ljude čini srećnijim.
Zato naučnici apeluju da se prilikom planiranja izgradnje stambenih blokova u velikim gradovima ima na umu uticaj parkova na mentalno blagostanje i da se obezbedi adekvatna površina pod zelenilom.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Studija iz Izraela: Više od 10% dece posle bolesti ima simptome dugog kovida
Istraživanje Ministarstva zdravlja pokazalo je da 30 odsto onih sa dugoročnim posledicama ima kognitivne i mentalne probleme. Prema podacima prikupljenim iz naknadnog istraživanja roditelja 13.864 dece uzrasta od 3 do...
Deca koja su imala kovid žale se na nesanicu, zamaranje, preskakanje srca
Zamenik direktora Instituta za majku i dete Vladislav Vukomanović izjavio je danas da se u toj ustanovi prati stanje 35 dece koja su imala najtežu formu kovida 19, ali da...
Dr Georgios Konstantinidis: Malo je dece imunizovano, vakcina bezbedna i ispitana
U škole će prvog septembra sesti svi đaci u Srbiji, nastava će trajati 45 minuta, a u zavisnosti od epidemijske situacije, ukrštanja podataka zasnovanih na broju zaraženih, procenta pozitivnih testova...
Upala pluća kod dece: Uhvatiće ga promaja i druge zablude
Autor: Goran Vukomanović, pedijatar Oznojilo se dete… uhvatiće ga promaja, dobiće upalu pluća. U...
Nema komentara.