„Naša studija je pokazala da je za efikasno snižavanje nivoa hormona stresa – kortizola potrebno provesti 20 do 30 minuta u prirodi“, dodaje dr Hanter.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu “Frontiers in Psychology” istraživači su pokušali da pronađu najefikasniju „dozu prirode“ koja je čoveku potrebna svakog dana kako bi smanjio nivo stresa.
Sve više lekara savetuje boravak u prirodi za ublažavanje stresa. Ali, pošto je skoro nemoguće da većina ljudi provodi čitave dane u takvom okruženju, naučnici su probali da smisle kako da ipak dosegnemo boljitak koji nudi majka priroda.
I samo 20 minuta boravka u prirodi „ubija“ posledice stresa
„Znamo da vreme provedeno u prirodi smanjuje stres. Do sada je bilo nejasno koliko je vremena provedenog u prirodi dovoljno i u kojim vremenskim razmacima“, rekla je profesorka Meri Kerol Hanter, autorka istraživanja i stručnjak za životnu sredinu i održivi razvoj.
„Naša studija je pokazala da je za efikasno snižavanje nivoa hormona stresa – kortizola potrebno provesti 20 do 30 minuta u prirodi“, dodaje dr Hanter.
Tokom eksperimenta, Hanterova i njeni saradnici zatražili su od 36 stanovnika grada da borave u prirodi najmanje deset minuta, tri puta nedeljno i to tokom dva meseca.
Svake dve nedelje, naučnici su učesnicima u eksperimentu merili nivo kortizola pre i posle odlaska u prirodu.
Podaci su pokazali da je samo 20 minuta boravka u prirodi dovoljno za značajno smanjenje nivoa kortizola. Najbolji efekat se postiže posle 20 do 30 minuta, posle čega su zdravstvene koristi nastavile da se povećavaju, ali malo sporije.
Da biste popravili raspoloženje, od pomoći može biti i gradski park
Rezultati ove studije saglasni su sa nalazima jednog ranijeg istraživanja objavljenog u Međunarodnom časopisu za istraživanje zdravlja životne sredine.
To istraživanje je pokazalo da 20 minuta u prirodi, a to može biti i park u gradu, ljude čini srećnijim.
Zato naučnici apeluju da se prilikom planiranja izgradnje stambenih blokova u velikim gradovima ima na umu uticaj parkova na mentalno blagostanje i da se obezbedi adekvatna površina pod zelenilom.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Šećer u ishrani dece i njegov uticaj na zdravlje deteta
Većina roditelja je svesna činjenice da su slatkiši omiljena dečija hrana, ali i da ta hrana sadrži šećer u velikim količinama. Koliko je šećer zaista štetan u ishrani dece, i...
Na letovanju je najvažnije biti zdrav
Letovanje je nešto što se željno iščekuje skoro čitave godine. Za tih deset dana onih preostalih 355 planiramo, priželjkujemo, biramo destinacije i ugovaramo datume. Kada su putovanja u pitanju, posebno...
Saveti dr Nestorovića za borbu protiv insekata
Prof. dr Branimir Nestorović, čuveni pulmolog i alergolog iz Univerzitetske dečje klinike “Tiršova”, objasnio je kako najlakše možete da se rešite dosadnih komaraca i zaštitite svoje dete od uboda insekata...
“Stomačić” znak za uzbunu: 63 odsto naše omladine ima metabolički sindrom
Pet je faktora koji su pokazatelji metaboličkog sindroma: Dete ima stomačić, početni šećer preko 6,1, trigliceride preko 1,7, dobar holesterol manji od 1,0 kod dečaka i manji od 1,3 kod...
Nema komentara.