Ukratko, samokontrola jednog petogodišnjaka spada u jedan od najboljih predskazivača budućeg zdravlja, dobrostanja i uspeha u odraslom dobu.
Potreba za samokontrolom ponekad je pravi izazov i za odrasle, a kamoli za decu. Ali njen uticaj na čitav život je neverovatan. Novozelandska studija koja je trajala čitave tri decenije jedna je od najtemeljnijih u ovoj oblasti, a rezultati koje je pokazala doneli su joj više međunarodnih priznanja. Istraživači su pratili 1000 dece od rođenja pa dok nisu napunili 32 godine. Ukratko, samokontrola jednog petogodišnjaka spada u jedan od najboljih predskazivača budućeg zdravlja, dobrostanja i uspeha u odraslom dobu.
Drugim rečima, ako naučite da kod svoje dece povećate nivo samokontrole, pomoći ćete im da se razvijaju i rastu tako da iskoriste svoj pun potencijal.
Još malo o istraživanju (jer su rezultati zaista fascinantni)
Istraživanje je pokazalo neverovatnu povezanost između ponašanja i temperamenta dece u detinjstvu i kvaliteta njihovog života kada odrastu. Efekat samokontrole na kvalitet života je zapanjujući. Deca koja su u toku studije pokazala slabije sposobnosti samokontrole su:
- imala više zdravstvenih problema (27% u poređenju sa 11% koliku si imali oni sa boljom kontrolom sopstvenih impulsa);
- zarađivala minimalnu platu (32% u poređenjeu sa 10%);
- imali kriminalni dosije (43% u poređenju sa 13%).
- razvili zavisnost od neke supstance (10% u poređenju sa 3%).
A tu je i čuveni Mančmelou test o kom smo nedavno pisali, gde su grupi četvorogodišnjaka dali po mančmelou, napomenuvši im pritom da će, ukoliko sačekaju sedam ili osam minuta da ga pojedu, dobiti još po dva mančmeloua. Deca sa boljom samokontrolom su na razne načine pokušavala sebi da skrenu pažnju sa kolača. Gledali su negde sa strane, pričali tiho sami sa sobom, pokušavali da osmisle nekakve igre, neki su čak pokušavali da zadremaju. Nakon četrnaest godina pronašli su dečake na kojima je izvršen test i utvrdili da su dečaci koji su čekali na taj drugi mančmalou sada mladići koji su bolji učenici, popularniji u društvu i da su još uvek u stanju da odlože sitna zadovoljstva da bi ostvarili veće ciljeve.
A šta je, zapravo, samokontrola?
Jednostavnim rečima, samokontrola je sposobnost da upravljate svojim ponašanjem i emocijama kako biste ostvarili neki dugoročni cilj. Ovo znači kontrolisanje impulsa, odlaganje zadovoljstva, istrajnost u suočavanju sa izazovima, strpljivo čekanje u redu i kontrolisanje emocija kada vam se čini da ćete eksplodirati. Većina dece završi proces razvoja samokontrole do desete godine.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Razmaženo dete nije srećno dete. Evo u čemu je razlika:
Mnogo je razlika između onoga što definiše srećno i razmaženo dete. Lično, poznajem jedno razmaženo. Jedno dete koje samo učini grimasu jer neko drugi jede sladoled, a ono je svoje...
Ovako izgleda emocionalna sigurnost u zdravoj porodici
O važnosti razvoja osećaja emocionalne sigurnosti svih članova porodice mnogo se govori. Evo nekoliko primera koji će vam pokazati kako se u emocionalno zdravim sredinama razgovara kad se desi neki...
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu
Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...
Ima ovde zaista poucnih stvari, no da li ce ova vrsta “dresure” uspeti, pitanje je sad. A odgovor zavisi od toga u kojoj meri je dete sacuvalo svoju izvornost. Ukoliko nije, onda ce vam se desiti da vam dete kaze, ma daj ne smaraj, dosadno mi je to, hocu ovo, necu ti ja ….i tako redom.
Zato je mnogo vazno, staviti dete u zdrave uslove od kolevke pa nadalje, sacuvati u njemu onaj savrseni program, odnosno, bolje je spreciti, nego leciti. Tada ce dete samo znati sta mu je ciniti, kada ce da se igra, skace, vrti u krug, pomaze u kuci i sve po redu. Pritom ga ne treba ni nagradjivati ni kaznjavati.Ekran skloniti iz njegovog zivota i eto vam malog -velikog coveka sa radoscu od rada, reda i zivota. Tek tada mozete sprovesti i svoje ideje da pojacate snagu njegovu.