Ukoliko vam ova ograničenja zvuče prepotopski, razmotrite ovo: mnogi ljudi na vrhu tehnoloških kompanija strogo kontrolišu koliko im deca koriste tehnološka dostignuća.
Odlomak iz knjige: Internet generacija
Trinaestogodišnja Atina se raspričala i govori mi kako misli da je tehnologija uticala na njenu generaciju. Kad provodi vreme napolju sa drugaricama, kaže mi, one često gledaju u telefon, a ne u nju. „Pokušavam da im nešto kažem, a one me uopšte ne gledaju u lice”, kaže ona naglašavajući svaku reč na kraju rečenice. „Gledaju u telefone ili u svoje Epl ručne satove.”
„Kako se osećaš kad pokušavaš da razgovaraš s nekim licem u lice, a on te ne gleda?” pitam je.
„Pa, onako, malo me povređuje”, kaže ona. „Povređuje me. Znam da generacija mojih roditelja nije tako radila. Dešava mi se da govorim o nečemu što mi je supervažno, a oni me ni ne slušaju.”
Jednom je, priča mi, njena drugarica slala SMS dečku dok su se družile kod njene kuće. „Pokušavala sam da joj nešto ispričam o svojima i šta mi se dešava u porodici, a ona je samo reagovala sa ,Aha, da, da, znam,’ i ja sam joj onda uzela telefon iz ruke i tresnula ga o zid.”
Nisam mogla da se ne nasmejem naglas. „Treniraš odbojku”, rekla sam joj. „Imaš jaku ruku?”
„Aha”, kratko je odgovorila.
Zoran Milivojević: Da bi se dete pravilno razvijalo, ono mora biti aktivno u stvarnom svetu
Atinina priča me je zaintrigirala ne samo zato što je uradila ono što su mnogi od nas tako žarko želeli (ali nam je nedostajala smelost ili smečerska ruka). Sa trinaest godina, Atina ne samo da se ne seća sveta bez interneta, nego se jedva seća vremena pre pojave smartfona. Ovo je jedini svet koji poznaje, a opet nije sigurna da želi živeti u njemu.
U ovom Poglavlju ću izložiti neke načine na koje možemo stvari učiniti boljim za aj-generaciju. Za to je potrebno postići ravnotežu između rešenja i prihvatanja. Kulturološka promena je uvek kompromis u kome sa dobrim uvek ide i malo lošeg. Trendovi koji su uobličili aj-generaciju najčešće su kombinacije dobrog i lošeg, sa izvesnom zdravom količinom onoga što zovemo „zavisi”. Ponekad poželim da ne moramo odlučivati da li da generacijske trendove nazivamo dobrim ili lošim, oni su, jednostavno, tu. Ipak, kao roditelj i prosvetni radnik, takođe shvatam poriv da se prodiskutuje o tome „šta možemo učiniti po tom pitanju”. Za neke trendove, ovo verovatno nije neophodno: ukoliko postignemo da manje tinejdžera pije alkohol i ima seksualne odnose, i manje njih doživljava automobilske nesreće, onda možemo potapšati jedni druge (i tinejdžere) po ramenu i reći da smo obavili posao. Tinejdžeri su fizički bezbedniji nego ikad do sad i prave manje rizične izbore nego prethodne generacije. To je deo šire slike, koja predstavlja sporije odrastanje, a ne sveobuhvatnije promene u pravcu odgovornosti, ali je nesumnjivo dobra stvar što su oni bezbedniji.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako roditeljska nežnost oblikuje sreću deteta za čitav život
Koliko često grlite svoju decu? Svi živimo brzo i vodimo stresan život i imamo bezbroj briga kao roditelji, ali je kristalno jasno da je najvažnije da s vremena na vreme...
Светомир Бојанин: Kако да деца превазиђу страх од ове ситуације са корона вирусом?
Наше свакодневне рутине су се промениле, не знамо како ћемо живети од понедељка или од сутра, а посебан стрес свему томе додају и медији који из минута у минут извештавају...
Psiholog dr Ivana Mihić: Dete ne možete ničemu naučiti udaranjem
Ogromno je interesovanje u javnosti vezano za pitanje fizičke kazne, kaže za portal Zelena učionica Ivana Mihić, vanredna profesorka Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objašnjava da to...
Dr Ranko Rajović: Koliko su pesmice na Jutjubu štetne za razvoj deteta
Da li je loše to što mame i tate, obično kad ne znaju kako da izađu na kraj s njima, detetu puštaju pesmice na Jutjubu – i dok jede, i...
Nema komentara.