Podizanje dece danas zahteva mnogo više novca i vremena.
Foto: Pixabay
Roditeljstvo je postalo mnogo teži zadatak nego što je bilo ranije, piše američki magazin Atlantik. Kroz nekoliko generacija, količina vremena, pažnje i novca koja se troši na decu značajno se uvećala. Majke koje rade van kuće provode isto onoliko vremena u bavljenju decom koliko su ga provodile i njihove nezaposlene majke i bake tokom 70-ih.
Dok su ranije roditelji najviše novca trošili na decu srednješkolskog uzrasta, danas najviše “koštaju” deca mlađa od šest i starija od 18 godina.
Časovi klavira, fudala, plivanja, borilačkih veština – roditelji se osećaju obaveznim da sve ovo priušte svojoj deci, pa se današnji roditeljski stil obično naziva “intenzivnim”, budući da se svodi na neprestano podučavanje i nadziranje dece.
Kao reakcija na ovaj trend pojavio se svojevrsni “pokret otpora”, ali malo je dovoljno hrabrih roditelja koji su u stanju da se nose sa strahovima od ekonomske neizvesnosti. Budućnost ne deluje previše svetlo, pa se roditelji trude da deci pruže najbolju moguću odskočnu dasku za uspon na društvenoj lestvici.
Kako se nejednakost povećava a jaz između bogatih i siromašnih širi, to je i anksioznost roditelja veća, kaže Filip Koen, sociolog sa Merilendskog univerziteta.
Pojam “roditeljstva” pojavio se tokom sedamdesetih, kada je došlo do buma roditeljskih priručnika. Osamdesete su donele helikopter-roditeljstvo, tj. trend stalnog nadziranja dece, pod uticajem senzacionalizma i ogromne medijske pažnje poklanjane otmicama i zlostavljanju dece. Tokom devedesetih se pojavio i pojam intenzivnog roditeljstva, pod uticajem promena u načinu na koji je društvo počelo da gleda na decu, kao na krajnje ranjiva bića na čiji razvoj nepovratno utiče svako iskustvo u detinjstvu – što je ideja koja je stigla iz razvojne psihologije.
Posledica ove promene bio je roditeljski stil koji dete stavlja u središte pažnje, koji se najvećma oslanja na mišljenja stručnjaka, koji je veoma emotivno zahtevan, roditeljima donosi puno posla i vrlo je skup. Takođe, najveći deo novog tereta svalio se na majke.
Dok je količina vremena provedenog sa decom ostala otprilike ista, način njegovog provođenja se promenio. Danas majke provode pet sati nedeljno čitajući deci, praveći sa njima rukotvorine, vodeći ih na vanškolske aktivnosti i priredbe i pomažući im oko domaćih zadataka, dok su 1975. godine na ovo trošile 1 sat i 45 minuta nedeljno. Pritom, majke danas brinu da nisu dovoljno posvećene svojoj deci. Slobodno vreme koje roditelji posvećuju sebi – druženje ili rekreacija – danas se sve više provodi u društvu dece.
Za razliku od modernih preopterećenih i anksioznih majki koje se raspadaju od obaveza i griže savesti, njihove majke mnogo više su uživale u roditeljstvu. “Moj posao nije bio da ih zabavljam, već da ih volim i disciplinujem,” kaže za Atlantik Kler Tasin, koja je svoju decu podizala 70-ih godina prošlog veka.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Iskrena ispovest mame: Evo kako je zaista kad imate jedinca
Piše: Martina Friganović U jednoj od prošlih kolumna pisala sam o svojoj odluci, još uvijek ne definitivnoj, da ostanem na jednom djetetu. Dok još uvijek promišljam i razmišljam o eventualnom...
Kafić ili dečiji vrtić?
Evo divne prilike da se zamenjuju teze, da se bonton i sentiment nadmeću ko je bitniji, da oni koji imaju DECU smatraju da se samo zahvaljujući njima kugla zemaljska okreće,...
Kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!
DECA NE LAŽU! Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu? „MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne...
Mama kako uvek znaš da li je to pčela ili muva?!
Jovana Bila Dubaić Dečija radoznalost Deca su po prirodi radoznala. Postavljaju milion pitanja na sat. Često nam je to dosadno, a smišljanje odgovora naporno. Ali, važno je da ne sputavamo...
Nema komentara.