– Nismo krenuli na otvoreno more bez ikakvog znanja. Išli smo na časove jedrenja, na časove astronomske navigacije. U to vreme nije bilo GPS-a. Položaj broda je određivala sprava po imenu sekstant sa preciznošću od 3 do 5 milja. Imali smo dva, u slučaju da nam se jedan pokvari. Tek osamdesetih godina su se pojavili prvi GPS-ovi. Tada smo ga i mi nabavili. Sa GPS-om možete da plovite i noću, a sa sekstantom samo po danu. Ipak, i pored tih obuka bili smo početnici – kaže Jelena.
Odakle ideja da jedrenjak nazovete baš “Kli-Kli”?
– U to vreme kada smo ga pravili očekivali smo prinovu. Nismo znali da li će biti klinac ili klinka, i eto, prva tri slova iz obe reči dala su nam ideju za ime broda. Tako smo ga i nazvali “Kli-Kli”.
Kako je vaš sin Vanja podneo život na moru?
– Znate, na putovanje smo krenuli kada je on imao samo 13 meseci, tako da je bukvalno od svog rođenja na talasima. Dobro je sve to podnosio i njemu su brod i plavi okean bili dom. Kada smo mu pričali o Beogradu znao je da pita: A gde se nalazi to ostrvo? Kada smo pristajali u razne luke on bi na najbližoj lokalnoj pijaci kupovao vazu sa cvećem i stavljao je na brod. Tako da je on jedrenjak bukvalno smatrao svojom kućom, kao i svi mi.
Na slici – Mesta na kom je “Kli-Kli” plovio
Kako ste se hranili na otvorenom moru, jeste li nosili hranu, jeste li je sami lovili?
– U početku smo imali zalihe hrane, najviše konzervi. I ne dao Bog da nam sa konzerve otpadne etiketa, ne bi smo znali šta se unutra nalazi. Kupovali smo hranu na pijacama i prodavnicama u raznim lukama a nekada sam i ja sam morao da lovim kako bih prehranio porodicu.
Kakva prica!