Na slici – Vanja Kojadinović u osnovnoj školi na Novom Zelandu
Iako im je dom više od trideset godina bio na moru, svake godine su makar jednom godišnje dolazili u Beograd. Dok su plovili svetom zemlja je pretrpela razne krize: raspad, ratove, sankcije, pa zatim bombardovanje… Evo kako je to uticalo na njihovu plovidbu.
– Kada tako plovite brodom a zemlja vam se raspada vaša plovidba ima i neku geopolitičku konotaciju. Kada se raspala bivša Jugoslavija zastava nije postojala, nismo imali zastavu, Srbija nije imala pravo na zastavu. Nismo znali koju zastavu da držimo na brodu kako bi ljudi znali odakle smo. Evo jednog zanimljivog događaja. Godinu dana posle bombardovanja Srbije, uplovili smo u Adensku luku u Crvenom moru. Sa nama u luku uplovio je i američki brod razarač JU-ES “Koul” koji je došao u posetu Jemenu. Znali smo da je on učestvovao u granatiranju Beograda 1999. godine. Moj zet, sestrić i ja izašli smo na palubu našeg jedrenjaka i jasno pokazali šta mislimo o njima. Kasnije je brod jednim delom bio razoren od strane Palestinaca i svi su mislili da i mi imamo nekog udela u svemu tome. Međutim, sve se dobro završilo po nas. Zbog toga, jedrenjak “Kli-Kli” se i danas nalazi u dokumentaciji američke vojske.
Posle trideset jedne godine, koliko su Srboljub i Jelena proveli na moru, došao je dan kada su spustili sidro. Poslednje njihovo uplovljavanje bilo je u Bokokotorskom zalivu 2006. godine i tu je jedna etapa njihovog života zatvorena. Jelena je penziju dočekala kao profesor fizike u Trećoj beogradskoj gimnaziji a Srboljub se posvetio slikanju. Napisali su i tri knjige putopisa: “Sunčano jedro”, “Tri godine za sedam okeana” i “Isti jarboli dva pokoljenja”. Sin Vanja i ćerka Mila sa svojim porodicama danas žive i rade u Francuskoj, a Srboljub i Jelena su bogatiji za petoro unučadi.
Poslednjih godina Srboljub Kojadinović stvara i izlaže u Francuskoj. Imao je samostalne izložbe u: Nici, Mantonu, Kanu, Evijanu kao i kolektivne izložbe u Le Lavandou, Nici, Sen Tropeu. Sada stvara u okviru pravca koji u Italiji nazivaju refleksionizmom, a u Francuskoj enigmatizmom.
Na slici – Slika “Na stazama Gernike”
Poslednja slika koju je naslikao je “Na stazama Gernike”. Poslušajte šta je imao da kaže u vezi toga.
Šta će biti sa jedrenjakom “Kli-Kli”, hoćete li ga čuvati, hoće li ga deca i unučići koristiti?
– Pa sad, to ćemo da vidimo. Brod je trenutno u Tivtu. On u jednom brodogradilištu provede zimu, a na leto ga spuštamo u more. Međutim, “Kli-Kli” više nije za prekookeanske plovidbe, dosta je istrošen na našim putovanjima. Videćemo šta ćemo dalje sa njim, to ćemo mi porodično sesti i odlučiti. Divno je podsetiti se u ovakvom razgovoru sa vama svih tih lepih uspomena koje smo doživeli na tom jedrenjaku, ali i na celokupnom putovanju.
Dođe vreme kada deca odrastu a pomorci se zažele kopna. U jednom trenutku ćerkica Mila im je rekla da joj je dosadilo više da se oseća kao da je u veš mašini. Bilo je to divno iskustvo za njih iz kojeg su naučili mnogo toga a iskustva i važne poruke prenose i na mlađe generacije. Svakog leta posete svoj jedrenjak koji se nalazi u Tivtu i vrate im se uspomene koje su doživeli na njemu. Ta etapa života je sada iza njih, ali su iz nje naučili mnogo i shvatili koje su prave vrednosti u životu.
Izvor: Telegraf
Kakva prica!