Upečatljiv tekst o tome kako nehotice kvarimo život svojoj deci dovodeći ih do neuroze, nesamostalnosti i niskog samopoštovanja.
Piše: Dmitrij Sokolov-Mitrič
„Deca su svetinja. Za decu samo najbolje. Neka bar ona nešto prožive. Cveće života. Radost u kući. Ne brini, sine – tata će za tebe uraditi sve…“
Neprestano slušanje ovih reči kao pesmice iz nekog razloga vrlo mi je dojadilo. I kao roditelju, i kao bivšem detetu, i kao budućem dedi. Ne bi li bilo dovoljno samo voleti svoju decu? Nije li vreme ophoditi se prema njima malo više ljudski?
Pročitajte i: Nemojte živeti za decu!
Lično ne bih birao ovaj trenutak da se rodim. Ima previše ljubavi. Čim si dobio datum rođenja, odmah postaješ lutka. Mama, tata, babe, dede samo su čekali da na tebi počnu zadovoljavati svoje komplekse i nagone. Hrane te dok ne pukneš. Dovode ti dečjeg masera. Oblače ti, na sveopšte oduševljenje, farmerke i kaput premda još ne umeš ni da sediš. A ako si devojčica, onda ti već u drugoj godini probuše uši da bi ti stavili zlatne minđuše, koje je koliko god koštale, omiljena tetka Daša namislila da ti pokloni.
Do trećeg rođendana igračke već ne mogu da stanu u dečju sobu, a do šestog ni u vikendicu. Iz dana u dan te najpre voze, a zatim vodaju po prodavnicama dečje odeće, usput svraćate po restoranima i PS igraonicama. Posebno obdarene mame i bake spavaju s decom do njihove desete godine, sve dok to ne počne da vuče na pedofiliju. A da – zamalo ne zaboravih! Tablet! Dete pod obavezno mora da ima tablet. Poželjno je i ajfon. Od treće godine. Zato što Mika ima, mama mu je kupila, a ona zarađuje manje para od nas. Čak i Tanja i iz susedne grupe ima, a ona živi s babom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Ne postoji jedan pravi način da se bude dobar roditelj
Piše: Jovana Papan, Politički nekorektan vodič za roditelje Slušajući ovih dana podkaste u kojima je gostovala razvojna naučnica sa Berklija, Dorsa Amir, zabeležila sam nekoliko popularnih zabluda koje nam danas otežavaju...
Zablude o afektivnoj vezanosti: Deci je ponekad potrebno “dobroćudno” zapostavljanje
"Teorija afektivne vezanosti ne kaže da majka i dete treba da budu nerazdvojni. Siguran atačment nije u tome da dete bude bude "prilepljeno" uz majku sve vreme, niti da majka...
Nesiguran roditelj praktično poziva dete da preuzme kontrolu nad porodicom
Našle se tri porodice jednog vikenda da se prošetaju pa odvedu decu u bioskop. Usput svratili na igralište, deca se razjurila po spravama, neko se ljulja, neko ludira na vrtešci,...
Za one kojima je detinjstvo nanelo duboke rane, svaki životni problem je pretežak
Image by bess.hamiti@gmail.com from Pixabay Šta je ono što ljudi nose iz detinjstva? Temperament, odnos sa roditeljima i rano iskustvo proizvode karakter, ličnost i pogled na život. I ono...
E, tako sam se ja zabavljao 3 godina sa devojkom što je tako odrasla… Svi su joj krivi za sve… Nije iz BG, a kupili joj i stan i kola u BG i zaposlili u ministarstvu… I ništa ne zna, i nema odgovornost, i ne poštuje nikoga i ništa, a bogami i ne voli. Jer, šta će njoj opterećenja? Problemi koji se ne tiču nje? Obaveze prema drugima?
Ona je previše tužna zbog premalog stana, premalog auta i premale plate!
Amin!
Svaka cast za text i hvala vam na njemu. Kao trener najmladjih ( 2013. – 2009. godista ) u AK Vojvodina, skolicama sporta i vrticima po Novom Sadu, gledam ovo iz dana u dan. I postaje sve gore. Nadam se da cemo zajednickim snagama i ovakvim tekstovima poceti da menjamo stvari na bolje. Pozdrav.
Nadam se da ce ovaj tekst, dopreti do svesti roditelja, baka, deka i ostalih dusebriznika, da ce procitavsi ovaj tekst, izvuci neku pouku…..Usmerite svoju decu na vreme;;;;
Samo muskarci komentarisu. No comment!!!
Svaka cast na tekstu… sve bi im dala al oni bacaju igracke, tuku se, vriste ako ih ne odvedem tamo gde oni zele… sada sam pocela da uvodim pravila i na pocetku je bilo vrlo tesko ali kad jedan pocne da slusa i ovi ostali brzo slede…
Mislim da je problem u – sve cu da uradim za svoje dete, sve sto ja nisam imala, ono ce da ima.
E pa ja sam sve imala (koliko se moglo) i nicega nisam ostala zeljna.
Sve dajem po zasluzi.
Ako su dobri, sve moze.
Ako nisu, ne moze nista. Ali, nista!
Kazem 100 puta DA, ali i 150 puta NE.
DA je uvek DA i NE je uvek NE.
Razmislim pre nego sto izustim.
Nisu deca centar sveta.
Mi smo centar sveta, jer podizemo buduci svet.
Ali ti je svejedno bilo fino dok si u tom njenom stanu provodio dane i noći,a pogotovo noći… 😉
Ovo ka čemu vi težite je vaspitanje deteta, sa čim se slažem, sve ostalo i jeste pokazivanje ljubavi ,ljubavi detetu a vi vrlo ogorčeno pišete o tome . Kada dete naučite da ceni prave vrednosti puno ljubavi nece da ga pretvori u “nečoveka”. Tekst vam je vrlo iskljuciv i isfrustriran…pozdrav