U Kazinikovoj „školi budućnosti“ zastupljen je interdisciplinarni pristup: svi predmeti su okupljeni oko jednog „sidra” i predaju se u stvaralačkom duhu.
Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov
Mihail Kazinik je svetski poznat muzičar, pedagog, istoričar umetnosti, režiser, pisac i filozof. Godine 2011. u gradu Viksi na jugozapadu Rusije održan je seminar iz koga se rodila eksperimentalna „škola budućnosti”, a u kojoj se primenjuje Kazinikova „kompleksno-talasna metoda”. Ova metoda nastala je kao neophodan iskorak u obrazovanju u epohi interneta kada se na svake dve-tri godine broj informacija duplira, a trud i rad nastavnika u postojećem obliku polako i sigurno obesmišljava. U najbližoj budućnosti većinu će činiti ljudi slobodnih zanimanja, uveren je Mihail Kazinik, i zato je danas glavni zadatak nastavnika ne da informiše već da svoje časove provodi tako da kod dece izazove žarku, neutoljivu želju za daljim istraživanjem, osmišljavanjem, saznavanjem, stvaranjem.
Kompleksno-talasna metoda bazirana je na principu asocijativnog usvajanja (što je sposobnost koja je krasila najveće umove) i umnogome je slična sa konceptom finske reforme školstva, o kojoj čitamo poslednjih dana. I u Kazinikovoj „školi budućnosti“ zastupljen je interdisciplinarni pristup: svi predmeti su okupljeni oko jednog „sidra” i predaju se u stvaralačkom duhu. Na primer to sidro može biti „jabuka” oko koje se udružuju: biologija (jabuka kao plod), hemija (procesi koji se odvijaju u jabuci), fizika (Njutnovi zakoni), književnost (Bunjinove „Antonovske jabuke”), istorija (otkad se jabuka gaji u našoj zemlji) itd. Raspored časova ne postoji. Ceo nastavni dan ima samo jedan čas i on traje dok se tema ne obradi, a drže ga svi nastavnici čiji predmeti imaju veze sa datom temom.
Mihail Kazinik
Zašto više nastavnika drži jedan isti čas? Zato što Kazinik smatra da je gotovo ponižavajuće trčati sa časa na čas, sve vreme upadati u drugačiju atmosferu i prebacivati se s programa na program. U običnoj školi nastavnik apsolutno nije u toku s onim što se radi iz drugih predmeta. Nastavnik fizike se ne doseća da je prethodan čas bila geografija i da je to razlog što, recimo sredom, ne može da zavede mir na času. A i ako se doseća, to mu ne pomaže. Zatim dođe nastavnik kojeg deca vole i koji uopšte ne mora da zavodi red… Sve je to lepo, ali je nemoguće držati školu na individualnosti nastavnika.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Deca u školu donose svoje roditelje u mini izdanju – bilo to dobro ili loše
Međutim, domaći i školski rad, odmori, kontrolni zadaci i ostale stvari vezane za nastavu su samo jedan deo ozbiljne socijalizacije i procesa odrastanja kroz koje dete prolazi zajedno sa svojim...
Kad nastavnik pokuša da s decom razgovara o seksualnom vaspitanju, upadne u zamku
Prema najnovijim podacima, svako peto dete do 18. godine je zlostavljano. Registar pedofila, predviđen Marijinim zakonom, nije uspostavljen, a institucije reaguju tek pošto se nasilje dogodi. Kako naučiti dete da...
Krizni štab doneo odluku o povratku đaka u škole po modelu od septembra
Krizni štab je ozvaničio odluku da se od ponedeljka, 19. aprila, škole vraćaju na model rada kakav je bio na početku aktuelne 2020/21. To znači da će srednjoškolci jednu nedelju...
Pedagog Snežana Golić: Kako pomoći detetu oko profesionalne orijentacije
Ovih dana aktuelna je profesionalna orijentacija. Pedagog Snežana Golić podelila je sa nama svoje savete roditeljima maturanata: Informator nije biblija Nemojte sa...
Nema komentara.