Školovanje kod kuće

Raznovrsna praksa u svetu pokazuje da se roditelji sve više i sve glasnije pitaju šta je cilj obrazovanja, ko i kuda želi odvesti njihovu decu. Međutim, trebalo bi se zapitati i koje kompetencije oni sami imaju da donose odluke u vezi s tim?

U nekim državama zakonski je dozvoljena praksa da roditelji za svoju decu obezbede obrazovanje u okviru same porodice, kod kuće, dakle, bez pohađanja javnih ili privatnih škola.

Siti ste neefikasnog školskog sistema? Ne želite da vam deca uče bosanski, srpski ili hrvatski jezik u školi? Ne želite da vam dete po kući pjeva pesmice koje je naučilo u školi, kao što su „Bože, pravde“, „Lijepa naša“, „U Stambolu, na Bosforu“? Dosadilo vam je da deci objašnjavate da vukovi ne žive na drveću i da zajedno s njima napamet učite nerazumljive definicije? Smatrate li da biste sami mogli bolje da podučavate svoje dete i da zato imate i vremena i mogućnosti?

Postoji rešenje: kućno školovanje (engl. Home schooling).

Kakva je situacija u zemljama Balkana?

Bosna i Hercegovina

Okvirni zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju u BiH ne poznaje mogućnost kućnog školovanja, koji je u nekim zemljama sasvim legalna i uobičajena praksa. Iako član 22. navodi da su roditelji osnovni odgajatelji svoje dece, taj odgoj ipak mora biti u skladu sa zakonom i važećim propisima. Član 22 još kaže da je „pravo roditelja, sukladno njihovim uvjerenjima o tome šta je u najboljem interesu njihove djece, koliko je to dostupno, odabrati vrstu obrazovanja koju će njihova djeca sticati, pod uslovom da je takvim izborom ostvareno pravo djeteta na odgovarajuće obrazovanje.“ Stvara se dilema ko zna šta je za decu bolje: njihovi roditelji ili zakon koji je donela njihova država.

Dilemu rešava član 26 koji definiše šta mogu izabrati roditelji: „Roditelji imaju pravo odabrati svoju djecu obrazovati u javnoj ili privatnoj školi.“ I tu se izbor, prava i mogućnosti završavaju. Formalno se upisati u školu, a znanje sticati kod kuće, to je varijanta koje se niko nije setio.

Crna Gora

U Crnoj Gori Zakon o osnovnom obrazovanju i odgoju u definiše kućno školovanje kao obrazovanje koje organizuje roditelj. Roditelj je dužan da najmanje tri meseca pre početka školske godine u pisanoj formi obavestiti školu u koju je dete upisano, da organizuje školovanje kod kuće. Zakonom je definisana provera znanja dece i to na način da se u prva tri razreda proverava znanje iz maternjeg jezika, matematike i prirode i društva, a od 4. do 9. razreda proverava se znanje iz svih predmeta.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: