Šta nam deca užinaju u školi i kako da promenimo loše navike u njihovoj ishrani? O ovoj temi za Detinjarije.com govore nutricionista Jovo Knežević iz centra dr Gifing, Maja Petrović sa bloga “Vitki Gurman” i psihoterapeut dr Zoran Milivojević.
Živi se brzo, a ujutru se posebno žuri. Tako se često dešava da deca u školu pođu bez doručka, sa novcem u džepu namenjenom grickalicama i gaziranim sokovima umesto pravom obroku. Međutim, od doručka zavisi i mnogo više nego zdravlje, na šta su nas nedavno podsetili naučnici sa univerziteta u Kardifu, objavivši studiju koja ukazuje na direktnu vezu između kvaliteta učeničkog doruka i uspeha u učenju. Sprovedeno na 5000 đaka uzrasta od 9 do 11 godina, ovo istraživanje je pokazalo da su deca koja se jela doručak, u školi dostizala natprosečan uspeh dva puta češće nego deca koja nisu doručkovala! Doručkovanje slatkiša i grickalica, s druge strane, nije blagotvorno delovalo na dečije učenje.
Kako hraniti zdravu i srećnu decu (i njihove roditelje)?
Šta nam deca užinaju u školi i kako da promenimo loše navike u njihovoj ishrani? O ovoj temi za Detinjarije.com govore nutricionista Jovo Knežević iz centra dr Gifing, Maja Petrović sa bloga “Vitki Gurman” i psihoterapeut dr Zoran Milivojević.
Za početak, mnogi roditelji imaju dilemu – treba li dete da jede pre odlaska u školu ili je veliki odmor oko 9.30 pogodno vreme za prvi obrok?
dr Jovo Knežević
“Doručak je najvažniji obrok u toku dana za sve osobe bez obzira na starosnu dob, zdravstveno stanje i pol, te kao takav – najbolje je da bude pre bilo kakve aktivnosti, uključujući i nastavu. Iz našeg iskustva, poznato je da ukoliko đaci ne doručkuju pre odlaska u školu, vreme odmora ili uopšte ne iskorišćavaju za užinu-doručak ili jedu kvantitavno ili kvalitetno nedovoljno,” kaže Jovo Knežević , i dodaje da doručak predstavlja nezamenljiv obrok koji nikako ne bi smeo da se preskače, dok, recimo, izostavljanje večere iz dnevnog obroka nema toliko negativnih posledica: “Važnost doručka ogleda se u tome da on predstavlja osnovu za pravilan rast, razvoj organizma, normalnu motoričku aktivnost, održavanje dobrog zdravstvenog stanja. Doručak može da bude vrlo jednostavan, tipa sendvič (od nekog integralnog hleba) uz suhomesnati proizvod (pileća ili ćureća prsa) i po želji neki mlečni proizvod (najbolje kefir ili kiselo mleko), tako da se roditelji mogu pobrinuti da nauče decu da sama spremaju doručak. Zdrava užina može da izgleda i ovako: orašasti plodovi – bademi, lešnici, indijski – brazilski orah… ili neko voće – najbolje sveže sezonsko. Slatkiši, slane grickalice, sokovi (narocito gazirani), pekarski proizvodi od belog lisnatog testa. Na žalost, iz iskustva s našim mladim pacijentima, doznajemo da su upravo slatkiši, grickalice, peciva i sendviči od belog hleba ono što se najčešće jede na školskom odmoru,” priča Jovo Knežević.
U nastavku: POGUBNO PRESKAKANJE DORUČKA
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Samo polovina dece u Srbiji jede voće: Istraživanja pokazala poražavajuće rezultate
Samo polovina dece u Srbiji svaki dan jede voće i povrće, pokazalo je...
Zašto treba da dajete deci med svaki dan?
Kada možete početi da dajete deci med? Med je hranljiv, ali decu treba upoznati sa njim tek nakon što napune godinu dana. Med je prirodni zaslađivač i zbog toga...
Smrtonosno mleko – kap po kap vodi pravo u smrt. Ko to tamo laže?
Piše: Zoran Vujčić, redovni profesor na katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu Mleko je ubica. U njemu se nalazi smrtonosni protein kazein. U njemu je aflatoksin. U njemu su...
Kako da znamo da smo odabrali zdravu užinu za naše najmlađe?
Nije tajna da svaka majka za svoje dete želi samo ono najbolje i najkvalitetnije. Pogotovo kada su deca u najranijem periodu razvoja, roditelji nastoje da im obezbede što prirodnije materijale...
Ketogena dijeta za decu?
Pa zar glukoza nije glavno pogonsko gorivo za mozak što je naročito bitno deci koja idu u školu gde treba nešto da nauče, razmisle, koncentrišu se?
Oseća se low carb propaganda u tekstu i tendencija da se ljudi plaše ugljenim hidratima – postoje ugljeni hidrati i iz dobrih izvora a ne samo iz junk food-a, a hleb, pirinač i krompir koji se stavljaju na tapet uopšte nisu loš izbor (ne vidim šta ima loše da detetu za užinu napravite sendvič od belog hleba, sa nekim povrćem i celim, pravim mesom, pavlakom i sl.)
Cile, Vi kao da ste preskocili da procitate delove teksta. U low-carb ishranu veruju Maja Vitki Gurman i Zoran Milivojevic, Jovo Knezevic daje standardne savete za ishranu – preporucuje ugljene hidrate iz celih zrna zitarica. Ako bi svi upamtili najvaznije – izbaciti sokove, grickalice i proste secere – poraslo bi nam zdravlje nacije drasticno. Zato pozrdravljam sto vise ovakvih tekstova, kao i rubliku Kuvajmo s decom.