Šta nam deca užinaju u školi i kako da promenimo loše navike u njihovoj ishrani? O ovoj temi za Detinjarije.com govore nutricionista Jovo Knežević iz centra dr Gifing, Maja Petrović sa bloga “Vitki Gurman” i psihoterapeut dr Zoran Milivojević.
Živi se brzo, a ujutru se posebno žuri. Tako se često dešava da deca u školu pođu bez doručka, sa novcem u džepu namenjenom grickalicama i gaziranim sokovima umesto pravom obroku. Međutim, od doručka zavisi i mnogo više nego zdravlje, na šta su nas nedavno podsetili naučnici sa univerziteta u Kardifu, objavivši studiju koja ukazuje na direktnu vezu između kvaliteta učeničkog doruka i uspeha u učenju. Sprovedeno na 5000 đaka uzrasta od 9 do 11 godina, ovo istraživanje je pokazalo da su deca koja se jela doručak, u školi dostizala natprosečan uspeh dva puta češće nego deca koja nisu doručkovala! Doručkovanje slatkiša i grickalica, s druge strane, nije blagotvorno delovalo na dečije učenje.
Kako hraniti zdravu i srećnu decu (i njihove roditelje)?
Šta nam deca užinaju u školi i kako da promenimo loše navike u njihovoj ishrani? O ovoj temi za Detinjarije.com govore nutricionista Jovo Knežević iz centra dr Gifing, Maja Petrović sa bloga “Vitki Gurman” i psihoterapeut dr Zoran Milivojević.
Za početak, mnogi roditelji imaju dilemu – treba li dete da jede pre odlaska u školu ili je veliki odmor oko 9.30 pogodno vreme za prvi obrok?
dr Jovo Knežević
“Doručak je najvažniji obrok u toku dana za sve osobe bez obzira na starosnu dob, zdravstveno stanje i pol, te kao takav – najbolje je da bude pre bilo kakve aktivnosti, uključujući i nastavu. Iz našeg iskustva, poznato je da ukoliko đaci ne doručkuju pre odlaska u školu, vreme odmora ili uopšte ne iskorišćavaju za užinu-doručak ili jedu kvantitavno ili kvalitetno nedovoljno,” kaže Jovo Knežević , i dodaje da doručak predstavlja nezamenljiv obrok koji nikako ne bi smeo da se preskače, dok, recimo, izostavljanje večere iz dnevnog obroka nema toliko negativnih posledica: “Važnost doručka ogleda se u tome da on predstavlja osnovu za pravilan rast, razvoj organizma, normalnu motoričku aktivnost, održavanje dobrog zdravstvenog stanja. Doručak može da bude vrlo jednostavan, tipa sendvič (od nekog integralnog hleba) uz suhomesnati proizvod (pileća ili ćureća prsa) i po želji neki mlečni proizvod (najbolje kefir ili kiselo mleko), tako da se roditelji mogu pobrinuti da nauče decu da sama spremaju doručak. Zdrava užina može da izgleda i ovako: orašasti plodovi – bademi, lešnici, indijski – brazilski orah… ili neko voće – najbolje sveže sezonsko. Slatkiši, slane grickalice, sokovi (narocito gazirani), pekarski proizvodi od belog lisnatog testa. Na žalost, iz iskustva s našim mladim pacijentima, doznajemo da su upravo slatkiši, grickalice, peciva i sendviči od belog hleba ono što se najčešće jede na školskom odmoru,” priča Jovo Knežević.
U nastavku: POGUBNO PRESKAKANJE DORUČKA
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Pet naučno dokazanih koristi porodičnih obroka
Moć zajedničkih porodičnih obroka Svi volimo ideju porodične večere uz razgovor o provedenom danu. Međutim, sa današnjim zgusnutim rasporedima, teško je naći vremena za to. Evo u čemu je stvar:...
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Ketogena dijeta za decu?
Pa zar glukoza nije glavno pogonsko gorivo za mozak što je naročito bitno deci koja idu u školu gde treba nešto da nauče, razmisle, koncentrišu se?
Oseća se low carb propaganda u tekstu i tendencija da se ljudi plaše ugljenim hidratima – postoje ugljeni hidrati i iz dobrih izvora a ne samo iz junk food-a, a hleb, pirinač i krompir koji se stavljaju na tapet uopšte nisu loš izbor (ne vidim šta ima loše da detetu za užinu napravite sendvič od belog hleba, sa nekim povrćem i celim, pravim mesom, pavlakom i sl.)
Cile, Vi kao da ste preskocili da procitate delove teksta. U low-carb ishranu veruju Maja Vitki Gurman i Zoran Milivojevic, Jovo Knezevic daje standardne savete za ishranu – preporucuje ugljene hidrate iz celih zrna zitarica. Ako bi svi upamtili najvaznije – izbaciti sokove, grickalice i proste secere – poraslo bi nam zdravlje nacije drasticno. Zato pozrdravljam sto vise ovakvih tekstova, kao i rubliku Kuvajmo s decom.