Moramo shvatiti da sadašnji odmori od 20 minuta nisu dovoljno dugački. Deca nemaju vremena da utonu u svoje zamišljene svetove i zaigraju se.
Mnogi nastavnici kažu da im je period nakon odmora najteži deo deo radnog dana. Učenicima je teško povratiti pažnju i usmeriti je na učenje. Neki koriste posebne tehnike za smirivanje i preusmeravanje pažnje, poput puštanja lagane muzike i zamračivanja učionice.
Međutim, stručnjaci smatraju da bi mnogo jednostavnije bilo sprečiti ove epizode preterane aktivnosti – time što bi se deci produžio školski odmor. Najmanje na sat vremena!
Odgovarajuće trajanje odmora direktno utiče na sposobnost dece da se koncentrišu, kontrolišu svoje ponašanje, da se socijalizuju i usavršavaju svoje učenje. A to se ne može postići kratkim odmorima.
Anđela Henskom, pedijatrijski terapeut i stručnjak za kineziologiju, navodi tri razloga zbog kojih smatra da deci treba omogućiti produženi školski odmor:
Kreativna igra
Odmori dužine od jednog sata deci omogućavaju da se kreativno igraju i kroz igru razvijaju veštine rešavanja problema. Istraživanja su pokazala da je potrebno bar 45 minuta slobodne igre da bi deca stigla do složenijih i razvijenijih šema igranja. Najpre, moraju da smisle sa kime će se igrati, čega će se igrati, koja će biti čija uloga i tek onda da svoj plan sprovedu u delo. Ako odmor traje samo 15-20 minuta, zvono će im prekinuti igru a da ona još nisu ni počela zaista da se igraje. To veoma osiromašuje dečije igre.
Društveni i emocionalni razvoj
Savremena deca sve se teže snalaze u čitanju tuđih emocija, imaju manje empatije i uopšte se manje druže sa vršnjacima. Da bi rešile taj problem, škole pribegavaju radionicama i drugim vrstama vežbi, ali ove prakse kojima upravljaju odrasli vrlo su ograničene primenjivosti. Najbolji način na koji deca razvijaju društvene veštine je kroz stvarne životne situacije i igru sa vršnjacima. Deca vrlo brzo nauče da među drugarima ne pali kada kmeze i da ne mogu uvek dobiti šta požele. Da bi razvijala društvene veštine, deci je potrebno mnogo prilika za igru među vršnjacima. Dovoljno dugi odmori su idealna prilika za to.
Fizička regulacija
Deci je potrebno više od 20 minuta aktivne slobodne igre kako bi uspešno mogla da regulišu svoja tela i pripreme se za učenje. Kada decu izvedete napolje, njihova aktivnost će u početku biti vrlo intenzivna. Zbog toga kratki odmori samo dovode đake u stanje nadraženosti i smanjuju im sposobnost da se nakon odmora koncentrišu. Produženi odmor od jednog sata daje njihovim telima dovoljno vremena da iskontrolišu svoje pokrete i svoju aktivnost svedu na umereniji nivo.
Produžimo odmor i promenimo dečije ponašanje
Moramo shvatiti da sadašnji odmori od 20 minuta nisu dovoljno dugački. Deca nemaju vremena da utonu u svoje zamišljene svetove i zaigraju se. Ne stižu ni da kvalitetno razvijaju svoje društvene veštine, niti da izregulišu svoje telesne pokrete i budu spremna da zatim provedu kvalitetno vreme u učionici.
Kada bismo produžili odmore, kao rezultati imali bismo značajne promene na bolje u dečjem ponašanju, koncentraciji, čak i kreativnosti. Osnovna škola “Svonson” sa Novog Zelanda savršen je primer za to da davanje deci više slobode i vremena na odmoru čini čuda. Sve škole mogle bi postići isto – samo je potrebno da odmor opet učinimo prioritetom, poručuje Anđela Henskom.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: GreatSchools.org
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Uspeh na kraju školske godine ne nagrađujte, nego slavite
Približava se kraj školske godine, ispravljaju se ocene, deca su pod pritiskom, a s njima i mnogi roditelji. Ne bi li svoju decu dodatno motivisali, roditelji neretko obećavaju (ozbiljne) nagrade...
Duško Radović: Detinjstvo se može lako unakaziti pogrešnom vizijom sreće
"Ako hoćemo zdravu, vedru, pametnu i slobodnu decu, moramo ih oslobađati straha. A svako detinjstvo lako se može unakaziti raznim strahovima: da je sve važno i presudno, da nisi dobar,...
Intervju, Mladen Šarčević: Rampa za prepisivanje na maturi
Autor: Dragana Jokić-Stamenković U skorijoj istoriji nije bilo ministarstva koje je usvojilo devet zakona u jednoj školskoj godini i pokrenulo reforme za izmenu obrazovanja, od vrtića do fakulteta, kao što je...
“Ne bi trebalo da ideš u gimnaziju, pošto ti roditelji nisu završili fakultet”
Piše: Ana Mitić Odluka koju srednju školu ili fakultet upisati jedna je od onih koje mogu da odrede da li će neko naredne četiri decenije svakoga jutra ustajati na „levu...
Da, da 60 minuta, i po mogucstvu da se onim strucnjacima-difovcima onda deca prepuste, da rade prekonuzne vezbe “kretanja” i “sport” po programima i sa ciljevima iz Sovjetskog saveza. Ili da se da nekom privatniku da organizuje za sat vremena skupe decije obroke. Deca treba da imaju 4 ili 5 casa, mozda 6, i da uzivaju u gradskoj sredini posle tuga, sa svojima, u parku ili gde ONA IZABERU, a ne da bleje sat vremena u skolskom dvoristu ili po hodnicima i ucionicama. Skola ima jedino legitimitet ako se u njoj na adekvatan nacin uce korisne i obziljne stvari, a ne moze i ne sme biti konkurencija slobodnom vremenu i celoj punoci zivota.