Stručnjaci kažu da okruženje u kome odrastaju i rana izloženost digitalnim medijima izazivaju promene u razvoju moždanih struktura i ponašanja
Školskoj deci pažnja u poslednjoj deceniji opala je za polovinu
Foto: Freepik
Prvo su dete naučili da na maminom mobilnom telefonu pronađe video-igricu, a onda je progovorilo prve reči. Umesto plišanog mede, za prvi rođendan najverovatnije se obradovalo nekoj „pametnoj igrački”, a pre nego što je mališa počeo da drži nož i viljušku znao je kako se pretražuje „Jutjub”. Mobilni telefon postao je zamena za loptu, igru i vršnjake, ali život s tabletom i smartfonom ima svoju neurofiziološku „cenu”, a ta cena je – poremećaj pažnje. Naime, najnovija istraživanja svedoče da pažnja savremenih mališana iznosi deset minuta, a psiholozi upozoravaju da je školskoj deci pažnja u poslednjoj deceniji opala za – polovinu, što koincidira s masovnom upotrebom pametnih telefona. Rođeni u potpuno kompjuterizovanom svetu i ne znaju kako je izgledao svet pre interneta, zbog čega ih često nazivaju digitalnim urođenicima.
Dr Oliver Vidojević, dečji psihijatar sa Instituta za mentalno zdravlje, ističe da je smanjenje dečje pažnje normalna posledica činjenice da su mališani od rođenja bombardovani gomilom stimulusa iz virtuelnog sveta.
– Okruženje u kome odrastaju savremena deca potpuno se promenilo. Pre nego što propričaju, oni se susreću sa smartfonom ili tabletom, a rana izloženost digitalnim medijima izaziva promene u razvoju moždanih struktura, što se potom ispoljava u ponašanju. Mi odrasli s kompjuterom smo se susreli u dvadesetim ili tridesetim godinama, kada smo bili formirani u neurološkom i psihološkom smislu, a deca su izložena od rođenja. Preko digitalnih igrački oni dobijaju veoma intenzivnu stimulaciju koja počiva na uzbuđenju i stalnoj stimulaciji nervnog sistema – objašnjava naš sagovornik.
– Ta gomila stimulusa koju dete dobija iz virtuelnog sveta ozbiljno skreće pažnju s knjige, učenja i dešavanja u socijalnom svetu. Trebalo bi podsetiti da se ljudski mozak razvijao tri miliona godina bez digitalne stimulacije, a ovo je prirodni eksperiment čije ćemo posledice tek videti – ističe ovaj psihijatar, koji je o izazovima detinjstva savremenih mališana pričao na upravo završenom 55. forumu Instituta za mentalno zdravlje posvećenom dečjoj psihijatriji.
Dr Vidojević dodaje da su digitalni aparati civilizacijska tekovina i nemoguće je ne ponuditi ih detetu. S druge strane, roditelji veoma rano dolaze do zaključka da se dete najbrže i najlakše smiruje ako mu se ponudi mobilni telefon ili tablet i nauči kako da pronađe video-igricu. Pre pojave pametnih telefona, decu je zabavljao televizor, a ulogu „TV siterke” preuzele su digitalne igračke.
– Ako je dete u prilici da bira između igračke i mobilnog telefona ili tableta, nikada se neće opredeliti za tehnološku igračku. Međutim, mnogim roditeljima je jednostavnije da kupe detetu tablet nego da s njim sednu na pod sobe i satima se igraju, odnosno trče s detetom u parku ili kupe kućnog ljubimca i svi zajedno šetaju. Nekada su porodice imale više dece i ona su se međusobno igrala, a danas sve veći broj mališana odrasta u jednini – podseća dr Vidojević.
– Da bi se dva deteta susrela, neophodno je da dva para roditelja usklade međusobne obaveze. Ranije su se deca igrala u parku i na njih su pazili starija braća i sestre. Danas su ta starija braća i sestre na času plivanja, jahanja ili ikebane, a mlađa deca se igraju mobilnim telefonom da bi mama imala vremena da spremi večeru za porodicu koja je na okupu tek u kasnim večernjim časovima – objašnjava ovaj dečji psihijatar.
Razlog zbog kojeg deca veoma brzo postaju zavisna od video-igrica i mobilnih telefona relativno je jednostavan – maloj deci je važno da jednu aktivnost beskonačno ponavljaju, a elektronske igračke podilaze toj potrebi. Dete može hiljadu puta dnevno da igra jednu istu igricu, a svaki put kada „pobedi” digitalna igračka trepće, svetli, ispušta zvukove i klikće, što snažno okupira sva dečja čula, zbog čega se pažnja dece skraćuje. Naviknuti na dinamičnu smenu stimulusa i stalne „nagrade” koje dobijaju po uspešno okončanim igricama, mnogi mališani teško se prilagođavaju na promene koje u njihov život donosi škola i teško uspevaju da drže pažnju tokom celog školskog časa.
– Časovi imaju potpunu drugačiju dinamiku – kraće traju, deca ne slušaju uvek ono što ih zanima, a nagradu dobijaju tek kada zadatak urade kako treba ili kada mama i tata na kraju nastave dođu po njih. Nažalost, pažnja nije jedina žrtva preteranog druženja s video-igricama i mobilnim telefonom. Generalno posmatrano, došlo je do pogoršanja i rukopisa i jezika jer deca sve manje pišu, a sve više pipkaju telefon i pišu u skraćenicama zbog uštede prostora i broja slovnih znakova – zaključuje dečji psihijatar Oliver Vidojević.
Autor: Katarina Đorđević
Izvor: Politika
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dr Ranko Rajović: Neće se to baš meni i mom detetu dogoditi
Većina ljudi se ne zamara da li će se dogoditi nešto loše za dan, dva ili godinu dve. To je odbrambeni mehanizam, koji je razvijan hiljadama godina. Zamislite situaciju gde...
Dr Olivera Aleksić Hil: Našoj deci sve češće potreban psihijatar
Dr Olivera Aleksić Hil, dečji psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje, rekla je da u vreme pandemije roditelji imaju veće brige, zbog čega ispaštaju i oni ali i deca. “Stres,...
Šta niste znali o levorukoj deci
U svetu punom dešnjaka levoruke osobe su ipak retkost. O njima postoji puno mitova i priča. Neki kažu da su umetnički nadareniji od dešnjaka, a neki da su naučili da...
Kako prevariti dečake koji piške u krevet
Piše: Кatarina Murašova Čak i deca koja nisu tako mala piške u krevet. Medicinski rečeno imaju enurezu. Ta pojava je daleko češća nego što misle oni koji se nikada nisu...
Nema komentara.