Sadašnje generacije su osposobljene da brže usvajaju znanja i imaju koncentraciju sve vreme dok traje nastava, kaže profesorka srpskog jezika u beogradskoj OŠ „Nikola Tesla”
Foto: Freepik
Đaci iz Srbije ove godine mogu da kažu da imaju uslove kao njihovi drugari upisani u neku od elitnih privatnih škola. Tako izgleda bar na prvi pogled. U učionicama projektovanim za prijem tridesetak đaka sedi po jedan učenik u klupi, nastavnik predaje gradivo njima desetak, a s obzirom na to da su časovi 15 minuta kraći, školarci se kući vraćaju vedri i odmorniji nego prošle godine u ovo doba.
Međutim, roditeljima, iako srećnim što za sada kod kuće ne moraju da glume i nastavnike, obrazovni sistem koji je ove godine kreirala korona ne izgleda idilično.
– Imam decu u drugom, petom i sedmom razredu. Iako su u školu krenuli pre tri nedelje, nijedno nema osećaj da je raspust gotov. Naročito najmlađe dete, koje je epidemija zatekla u martu u prvom razredu. Kada poredim njegov odnos prema školi i znanje sa drugo dvoje dece u tom istom periodu, to su nebo i zemlja. Ali i kod najstarijeg deteta vidim negativne posledice ovakvog školovanja jer su do sada su imali samo jedan čas francuskog – kaže Beograđanka Jovana Simonović.
Šta će da rade oni roditelji koji na poslu moraju da budu u sedam sati, a detetu škola počinje sat kasnije? Kako će se snaći oni koji rade duže, a nisu računali da će celodnevna nastava biti značajno skraćena? Šta će oni za čiju decu nije bilo mesta u produženom boravku? Za mnoge su jedino rešenje privatni boravci, za koje bi mesečno trebalo izdvojiti oko 20.000 dinara. Tako je idilična slika školovanja u malim grupama razbijena u paramparčad čim su roditelji shvatili da za ove probleme nadležni nemaju druga rešenja.
A kako sve izgleda iz ugla onih koji sede za katedrom?
– Sve može da se stigne za 30 minuta. Čak mi se čini da je ovoj generaciji prirodniji brži tempo učenja, jer su naviknuti na kraće forme i na dinamičnost. Sadašnje generacije su zaista osposobljene da brže usvajaju znanja. Čak imaju i koncentraciju sve vreme dok traje nastava. Manje su i gužve u školi, pa je mirnije i zaista je lepo raditi u takvim uslovima – kaže za „Politiku” Iva Zlatić, profesorka srpskog jezika u Osnovnoj školi „Nikola Tesla” iz Beograda. Što se ne stigne, dodaje, dostupno je na sajtu, pa je kombinacija tradicionalne i onlajn škole đacima zanimljivija.
Međutim, njena koleginica Sofija Antonić ima nešto drugačiji stav: škola se pohađa, a ne prati se, kaže.
– Od onlajn škole mnogo je bolje imati skraćene časove u samoj školi. Zaista može sve da se stigne za 30 minuta, ali tako što ćemo skratiti predavanja. Recimo, izbacićemo uvod i zaključak, što ipak nije dobro jer bi čas trebalo da ima svoj prirodan ritam – dodaje Sofija Antonić, takođe profesorka srpskog jezika.
Naše sagovornice objašnjavaju da to što su odeljenja podeljena u dve grupe koje u školu dolaze u različitim vremenskim intervalima ne predstavlja opterećenje za predavače. Nezadovoljstvo se, ističu, ne čuje ni u zbornicama ni među decom jer su se svi uželeli nastave.
“Skraćeni časovi, ali ne i prilagođen nastavni plan i program za tu minutažu, predstavljaju problem koji će se videti na završnim ispitima.”
U srednjim školama odeljenja su takođe podeljena, a dok jedna grupa pohađa školu, druga nastavu prati onlajn. Iz ugla Aleksandra Markova, predsednika Foruma beogradskih gimnazija, skraćeni časovi, ali ne i prilagođen nastavni plan i program za tu minutažu, predstavljaju problem koji će se videti na završnim ispitima.
– Ministarstvo prosvete bi zaista trebalo da ima na umu ovu i prošlu školsku godinu kada budu planirali završne ispite. Lepo zvuči – manje dece u učionicama, veća posvećenost predavača. Međutim, plan i program nisu suženi, ostali su istog obima kao kad časovi traju 45 minuta. Mana je i to što se đaci, kada im se završi nedelja predviđena za nastavu na daljinu, samo nadovezuju dalje na gradivo, kao da su sve vreme bili na predavanjima u školi – ističe Markov.
Naš sagovornik ukazuje i na problem izvođenja vežbi koje imaju stručne škole, a koje nije, naravno, moguće organizovati na mreži. Sve u svemu, procenjuje on, kvalitet obrazovanja ove i prethodne godine opašće za 30 odsto.
– Nema besplatne elitne škole, ovu će skupo da plate samo đaci – pokušava da sumira utiske i procene Jovana Simonović, koja kao majka troje školaraca ima, kaže, dovoljno argumenata i iskustva da poredi ovo i vreme pre korone.
Izvor: Politika
Ni roditelji ni nastavnici ne veruju u časove od 30 minuta
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Od prvog septembra po modelu po kom je završena i prethodna školska godina?
Ministar prosvete Branko Ružić rekao je danas za TV Prvu da je na jučerašnjoj sednici Kriznog štaba data preporuka da, ukoliko epidemiološka situacija bude nalagala, nastava od 1. septembra krene...
Janković: Jasno je da se đaci verovatno ne vraćaju na regularnu nastavu
Po kom principu će se odvijati nastava od 1. septembra znaće se tek u poslednjoj nedelji avgusta. Ipak, s obzirom na porast broja obolelih, uz nedovoljan broj vakcinisanih, sve izvesnije...
Šta će biti sa školskom nastavom zbog novog soja virusa – u planu rezervni modeli
Školska godina u celoj Srbiji bi trebalo da počne normalno. Na onlajn nastavu, za početak, prelaziće se tamo gde se pojave zaraženi učenici ili u mestima koja su žarišta korone....
Poruka beogradskog učitelja svojim đacima za raspust: Trčite, skačite i govorite lepe reči!
- Izaberi da za vreme raspusta kažeš članovima porodice koliko su ti važni i da ih povremeno čvrsto zagrliš, obiđeš bake i deke i provedeš sa njima neko vreme u...
Nema komentara.