I baš u trenutku kada sam gasila svetlo u kuhinji, negde u daljini, neko je na nekom slavlju palio vatromet i iskričavi vodoskoci svetlosti obasjali su na tren taj deo neba. Nasmejala sam se i pomislila da je to čestitka. Bravo za mamu.
Piše: Jasmina Jovanović
Da bi opisali koliko je nešto skupo, obično kažemo da je skupo kao Svetog Petra kajgana. Međutim, u ovom veku kada se sve meri nedostatkom vremena a ne nedostatkom novca (mada je i novac deficitaran) može se reći da je prilično neodgovarajuća. Ali, eto, duboko je pustila korenje u jeziku i svi znaju šta je sagovornik ovom izrekom hteo da kaže.
Naime, preuzeli smo je od Grka, i bio je u pitanju Sv. Georgije, ali poenta ostaje ista. Svetitelju je dečak pripremio obrok, kajganu, i odneo mu u hram da pojede. U međuvremenu, naišla su četiri trgovca koji su ušavši u hram pojeli kajganu. Kada je Sv.Đorđe video šta su uradili, učinio je čudo, tako da nisu mogli da izađu iz hrama sve dok nisu ostavili bogate priloge za crkvu .Izašavši, rekli su da je to bila najskuplja kajgana koju su u životu pojeli. Eto, otud izreka. Par dana unazad, ili je bolje da kažem par noći, jer se nažalost sve odigravalo noću, setila sam se kajgane Sv.Petra.
Kuvajući džem u sitne noćne sate, pomislila sam kako bi i taj moj džem, da treba da ga prodajem (ne daj Bože) bio podjednako skup…
Vreme je novac, još neki premudri je skapirao, a zaposlene majke su ovu temu doktorirale…
Marele su stigle. Kada voće uzri, moguća su samo dva dalja razvoja događaja – da ga obereš i pojedeš ili iskoristiš na neki drugi način – ili da ga pustiš da propadne na drvetu. Ovo drugo je sasvim nedopustivo, iako najlakše. Začas dođu crvići, ptice ga obrste, ose ga načnu, opadne, istruli i – to je to .Ova prva opcija je i zgodna i laka kada imaš breskve, jabuke, kajsije pa podeliš sa prijateljima, pojedeš, skuvaš začas džem. Ali marele… ono dete mešovitog braka višnje i trešnje, koje niko preterano ne voli da jede (kiselkaste su deci), za sok ih je grehota cediti jer su veoma mesnate a slatko odavno ne pravim (skupo i nezdravo). Prijatelje kada zoveš da naberu sebi – “nemaju kad” – zovi kad budu kajsije i breskve, kažu! Ma, da, važi. Zvaću kad bude berba pečenih pilića!
Za to sitno voće sa košticama niko nema vremena ni simpatije. Sem mog muža koji je imao vremena da ih posadi, godinama zaliva, neguje, orezuje, održava i slično.
Mene su naučili da se hrana ne baca. Da pola sveta gladuje, i da je skrnavljenje ostaviti rod da truli na drvetu. Da se zimi obraduješ svakoj mumificiranoj voćki iz podruma , tegle ili zamrzivača, prepariranoj povrćki i osušenim čajevima. Sve što je nekada bilo pod onom belom napasti koja zimi padne i prekrije sve, zvanom sneg. Tako su me naučili, i ispostavilo se da su bili u pravu. Sve što ukradeš od leta i sakriješ u štek, obraduje te na zimu.
Dakle, čvrsto sam rešila, spakovaću ih za zimu. Ima samo jedan problem, ne znam kada će to biti… A mora biti vrlo skoro…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
„Mama, a šta je to 8. mart?“
„Mama, a šta je to 8. mart?“ „To je jedan praznik...“ „Kakav praznik? Kao Nova godina ili Božić?“ „Tako nekako. To je praznik kojim se obeležava borba za prava žena...“...
Neplaćeni poslovi: Žene rade više od muškaraca i tokom pandemije
UN pozivaju vlade i kompanije da priznaju da neplaćeni poslovi postoje i da primene mere kao što...
U vezi dišeš, ne gušiš se i ne batrgaš. Ne stvaraš od sebe ženu za koju misliš da bi se njemu najviše dopala
Piše: Jovana Kešanski Probaj da obučeš onu tvoju usku bordo haljinu, iako ti je jednom rekao da ti najbolje stoje široke pantalone, da ti haljine previše ističu obline i da...
„Draga devojčice u zelenom kupaćem kostimu…” – pismo koje je postalo hit na internetu
„Draga devojčice u zelenom kupaćem kostimu…“ je pismo koje je postalo viralno na internetu a svedoči o tome koliko je beznačajna naša suština. Nije važno da li smo genijalne, kreativne,...
Super tekst…hehehe…u potpunosti se slazem sa izrekom 🙂 i od sada cu nju primenjivati. Ja najcesce pravim dzem od sljiva,ali ono sto meni oduzima ovo vreme koje nemam je kad pravim ajvar! Ali kad znam da sam to ja napravila, da moj muz i moja deca, a i ja, uzivamo u njemu preko cele zime, budem zadovoljna i zaboravim na umor, nespavanje i sve sto ide uz to…
Драга Јасмина,
Толико ми се допадају Ваши текстови! Тако су свежи, природни, духовити, а успут, нехајно, тако проницљиво искажете суштину. Допада ми се Ваша спонтаност и ненаметљивост. Овим текстом на леп начин будите савест и подржавате маме у ноћним подухватима. Да, све ће проћи, а радост коју доносе плодови сваког труда је неизмерна. Радујем се следећем (а још увек и овом) тексту! Свако добро!