I baš u trenutku kada sam gasila svetlo u kuhinji, negde u daljini, neko je na nekom slavlju palio vatromet i iskričavi vodoskoci svetlosti obasjali su na tren taj deo neba. Nasmejala sam se i pomislila da je to čestitka. Bravo za mamu.
Piše: Jasmina Jovanović
Da bi opisali koliko je nešto skupo, obično kažemo da je skupo kao Svetog Petra kajgana. Međutim, u ovom veku kada se sve meri nedostatkom vremena a ne nedostatkom novca (mada je i novac deficitaran) može se reći da je prilično neodgovarajuća. Ali, eto, duboko je pustila korenje u jeziku i svi znaju šta je sagovornik ovom izrekom hteo da kaže.
Naime, preuzeli smo je od Grka, i bio je u pitanju Sv. Georgije, ali poenta ostaje ista. Svetitelju je dečak pripremio obrok, kajganu, i odneo mu u hram da pojede. U međuvremenu, naišla su četiri trgovca koji su ušavši u hram pojeli kajganu. Kada je Sv.Đorđe video šta su uradili, učinio je čudo, tako da nisu mogli da izađu iz hrama sve dok nisu ostavili bogate priloge za crkvu .Izašavši, rekli su da je to bila najskuplja kajgana koju su u životu pojeli. Eto, otud izreka. Par dana unazad, ili je bolje da kažem par noći, jer se nažalost sve odigravalo noću, setila sam se kajgane Sv.Petra.
Kuvajući džem u sitne noćne sate, pomislila sam kako bi i taj moj džem, da treba da ga prodajem (ne daj Bože) bio podjednako skup…
Vreme je novac, još neki premudri je skapirao, a zaposlene majke su ovu temu doktorirale…
Marele su stigle. Kada voće uzri, moguća su samo dva dalja razvoja događaja – da ga obereš i pojedeš ili iskoristiš na neki drugi način – ili da ga pustiš da propadne na drvetu. Ovo drugo je sasvim nedopustivo, iako najlakše. Začas dođu crvići, ptice ga obrste, ose ga načnu, opadne, istruli i – to je to .Ova prva opcija je i zgodna i laka kada imaš breskve, jabuke, kajsije pa podeliš sa prijateljima, pojedeš, skuvaš začas džem. Ali marele… ono dete mešovitog braka višnje i trešnje, koje niko preterano ne voli da jede (kiselkaste su deci), za sok ih je grehota cediti jer su veoma mesnate a slatko odavno ne pravim (skupo i nezdravo). Prijatelje kada zoveš da naberu sebi – “nemaju kad” – zovi kad budu kajsije i breskve, kažu! Ma, da, važi. Zvaću kad bude berba pečenih pilića!
Za to sitno voće sa košticama niko nema vremena ni simpatije. Sem mog muža koji je imao vremena da ih posadi, godinama zaliva, neguje, orezuje, održava i slično.
Mene su naučili da se hrana ne baca. Da pola sveta gladuje, i da je skrnavljenje ostaviti rod da truli na drvetu. Da se zimi obraduješ svakoj mumificiranoj voćki iz podruma , tegle ili zamrzivača, prepariranoj povrćki i osušenim čajevima. Sve što je nekada bilo pod onom belom napasti koja zimi padne i prekrije sve, zvanom sneg. Tako su me naučili, i ispostavilo se da su bili u pravu. Sve što ukradeš od leta i sakriješ u štek, obraduje te na zimu.
Dakle, čvrsto sam rešila, spakovaću ih za zimu. Ima samo jedan problem, ne znam kada će to biti… A mora biti vrlo skoro…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
Gospodarica kosmosa
Autor: Supermama Eh, šta bih ja sve želela ćerku da naučim… Jednog dana, ali taj dan neka se desi što pre. Što pre da ne bi izgubila silno vreme tragajući za...
Žene se u Srbiji najčešće razvode sa 40: Sve što treba da znate o postupku razvoda braka
Žene se u Srbiji najviše razvode kada napune 40 godina. Ovo je najstresniji trenutak u životu, a advokat odgovara na najčešća pitanja Kako da pokrenem postupak za razvod braka, koliko...
Vreme u kome se od trudnica i majki očekuje da budu manekenke
Priredila Zorica Marković Arik Sigman u knjizi "Savršeno telo - srećan život? Kako žudnjom za savršenim telom uništavamo sreću" (Psihopolis, 2018) kaže da je previše često morao da ispravlja probleme nastale zbog...
Jednom kad ne bude interneta
Piše: Jasmina Jovanović Čekam. Strpljivo čekam neku... pa ne znam, recimo elektromagnetnu oluju (ako takvo nešto postoji) ili neka zračenja sa sunca, meseca, šta ti ja znam, nešto što neće...
Super tekst…hehehe…u potpunosti se slazem sa izrekom 🙂 i od sada cu nju primenjivati. Ja najcesce pravim dzem od sljiva,ali ono sto meni oduzima ovo vreme koje nemam je kad pravim ajvar! Ali kad znam da sam to ja napravila, da moj muz i moja deca, a i ja, uzivamo u njemu preko cele zime, budem zadovoljna i zaboravim na umor, nespavanje i sve sto ide uz to…
Драга Јасмина,
Толико ми се допадају Ваши текстови! Тако су свежи, природни, духовити, а успут, нехајно, тако проницљиво искажете суштину. Допада ми се Ваша спонтаност и ненаметљивост. Овим текстом на леп начин будите савест и подржавате маме у ноћним подухватима. Да, све ће проћи, а радост коју доносе плодови сваког труда је неизмерна. Радујем се следећем (а још увек и овом) тексту! Свако добро!