Jak imuni sistem ima glavnu ulogu u očuvanju zdravlja deteta. Ako se vaše dete povremeno razboli, to je sasvim normalno, ali ako često pati od raznih infekcija i oboljenja, u tom slučaju postoji neki problem sa imunim sistemom.
Za svakog roditelja, zdravlje njegove dece je na prvom mestu, i biti opsednut brigom o zdravlju dece je sasvim normalna pojava. Obezbediti siguran životni prostor za dete, paziti da dete ne padne ili se ne povredi na neki drugi način, da se ne inficira raznim mikroorganizmima i da se ne razboli… To je samo po sebi težak zadatak i jedno od najvećih iskušenja svakog roditelja. A da i ne govorimo o savremenim uslovima života, zagađenju životne sredine i kontaminiranoj hrani.
Prema izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije, u periodu od 1980. do 2011. godine, broj dece obolele od astme se udvostručio u razvijenim zemljama. Danas se situacija još više pogoršala. Faktori kao što su nekvalitetna ishrana, zagađenje, previše sedenja, stres, najviše doprinose sljabljenju imuniteta deteta.
Jak imuni sistem ima glavnu ulogu u očuvanju zdravlja deteta. Ako se vaše dete povremeno razboli, to je sasvim normalno, ali ako često pati od raznih infekcija i oboljenja, u tom slučaju postoji neki problem sa imunim sistemom. Ukoliko smatrate da vaše dete prečesto ima probleme sa infekcijama, možda uzrok treba tražiti u slabljenju imunog sistema. Tada je potrebno dete odvesti na pregled kod imunologa koji će utvrditi uzrok pada imuniteta i odrediti smernice kako da pomognete detetu.
Da do ovoga ne bi došlo i da bi se pad imuniteta na vreme prepoznao, što je ključno za eventualni postupak lečenja, potrebno je da roditelji budu upućeni u to šta je u stvari imuni sistem, kako funkcioniše i koji su simptomi pada imuniteta.
Šta čini imuni sistem
Imuni sistem se sastoji od nezrelih ćelija koje se nalaze u koštanoj srži. Ove ćelije zahtevaju određenu količinu citokina i drugih aktivnih hemijskih supstanci da bi se razvile u različite vrste zrelih imunih ćelija (fagociti, T-ćelije, B-ćelije). Međutim, ako nezrele ćelije ne reaguju na uobičajen način na citokine, onda osoba pati od lošeg (slabog) imuniteta ili od hiperaktivnog imuniteta.
Nezrele matične ćelije se brzo razvijaju u toku ranog detinjstva, ali ako iz bilo kog razloga njihov razvoj ne teče uobičajenom brzinom, za dete se može reći da ima slab imunitet. Dete sa slabim imunim sistemom postaje sklonije infekcijama i drugim kritičnim bolestima.
Ako se ne dijagnostikuje na vreme, slab imunitet može imati opasne posledice po zdravlje deteta. To je razlog zašto je potrebno stalno naglašavati da je veoma važno da se slab imunitet na vreme dijagnostikuje i pravilno leči.
Ovaj tekst je zamišljen kao kratak vodič za roditelje kako da shvate (uoče) simptome slabog imuniteta i kako da pomognu detetu da ojača svoj imuni sistem.
Kako imuni sistem funkcioniše
Mreža imunog sistema sastoji se iz slezine, aktivnih ćelija koštane srži i limfnih čvorova. Svi ovi sistemi funkcionišu kao celina kako bi zaštitili vitalne organe od potencijalnih štetnih infekcija i virusa. To je ono što većina nas zna.
Međutim, važno je znati i da se imuni sistem sastoji iz dva dela: aktivnog i pasivnog sistema. Imuni sistem koji se sastoji od limfnih čvorova i nezrelih ćelija (blasti) naziva se aktivni imuni sistem, zato što ljudsko telo proizvodi ove ćelije.
U toku trudnoće, majčino telo stvara specifičnu vrstu belih krvnih zrnaca (ćelija) koje se nazivaju antitela i prenose se sa majke na bebu. Ova antitela konstituišu pasivni imuni sistem, zato što ljudsko telo nije u stanju da ih samo proizvede. Antitela zajedno sa aktivnim imunim ćelijama su odgovorna za borbu protiv potencijalno opasnih infekcija i mikroorganizama.
Treba naglasiti da je za odgovarajuće funkcionisanje imunog sistema važno da su imuno receptori u stanju da prepoznaju i razlikuju nezdrave od zdravih tela. Slab imuni sistem, sa druge strane, nije u stanju da prepozna strana i štetna (nezdrava) tela i zato ne može da zaštiti vitalne organe od napada infekcija.
Koji su simptomi pada imuniteta?
Blagovremeno dijagnostikovanje i odgovarajuće lečenje su veoma važni za dete, pa je zato od velikog značaja da roditelji imaju adekvatno znanje koji su simptomi slabog imunog sistema kod dece.
Ovo su neki od najčešćih simptoma slabog dečjeg imuniteta:
- Umor – dete sa slabim imunitetom nema dovoljno snage za svakodnevne normalne aktivnosti i često oseća malaksalost i umor.
- Dete nema dovoljnu kilažu za svoj uzrast: Slaba rast i nedovoljna težina deteta predstavljaju crveni signal koji upozorava na slab imunitet.
- Česte infektivne bolesti – ako postoji česta potreba da dete koristi antibiotike kako bi se izlečilo, onda ono verovatno ima slab imuni sistem.
- Sporo zarastanje rana i sporo izlečenje povreda su još jedan jasan pokazatelj slabog imuniteta.
- Alergijske reakcije – kožne alergije, alergijske reakcije izazvane hranom, ili respiratorni problemi izazvani alergenima takođe ukazuju na to da detetov imuni sistem ne funkcioniše na adekvatan način. Istraživanja, na žalost, pokazuju da je u Srbiji broj dece koja se bore sa alergijama u drastičnom porastu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Nošenje maske smanjuje sklonost ljudi ka dodirivanju lica
Kako da sprečimo sebe da dodirujemo lice rukama, kad toga nismo svesni, mada zdravstveni radnici stalno upozoravaju da je to jedan od načina, uz redovno pranje ruku, da ne dođe...
Dr Danica Grujičić: “Vi što ste danas išli da se šetate, imate li grama mozga”
Prof. dr Danica Grujičić, v. d. direktora Instituta za onkologiju Srbije je tokom gostovanja u emisiji "Prva tema" očitala bukvicu svima onima koji su danas izašli da se prošetaju po...
“Vaše dete možda neće ni imati simptome”: Dečiji infektolog savetuje roditelje
Goran Tešović, dečji infektolog u klinici za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević", pojasnio je razvoj korona virusa kod dece. Rekao je da deca uglavnom bolje podnose infekciju korona virusom te...
Kisić: Redovna vakcinacija za druge bolesti ne sme da stane
- Beležimo smanjen odziv za vakcinaciju, a redovna vakcinacija ne bi smela da stane - kazala je epidemiolog i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić...
Nema komentara.