Kad odlučujemo o pravim sastojcima, govorimo o tome da li su te luksuzne kalorije u „dobrom ili lošem“ društvu.
Foto: Pixabay
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu
Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga treba i sme, zavisi i od toga koje su to masti. Neke su nam nephodne, nekek dobre a neke baš, baš loše!
Evo na primer, čokolada – ona je na žalost luksuz u smislu ishrane, ali! Ona je pre svega vrlo masna, ali i vrlo slatka, pa sadrži od 30 do 50 grama što jednog što drugog, u zavisnosti od toga da li je crna ili mlečna. Bilo kako bilo, čokolada mora imati 500–600 kalorija i to je njen glavni minus. Ima ona i dosta pluseva, jer je kakao bogat gvožđem, magnezijumom i manganom, pa čokolada u količini od dvadesetak grama može biti tvoj svakodnevni slatkiš.
Keks je po deficiji sladak – što znači da mu je dodat neki šećer, najčešće od 20 do čak 50 grama, što bi bilo 5 do 12 kašićica! I nije važno da li je to beli, šuti, saharoza, fruktoza, dekstroza – svi su oni kalorijski jednaki, ostalo je marketing!
Najlakše je uporediti keks sa hlebom, oba su od žitarica. Hleb ima oko 250 kalorija a keks – pročitaj! Valjalo bi da ne prelazi 350 kalorija. Stotinak kalorija može da se uklopi u bonus luksuznih kalorija, a svi viškovi u odnosu na hleb potiču od masti i/ili šećera.
Na žalost, često su to najlošije moguće masti tzv. trans masti i one nemaju šta da traže ni u čijoj ishrani, a posebno u doba rasta i razvoja. Neki keksi, kao medenjaci uopšte nemaju masti – odličan su obročić za pred neki trening.
Kako odabrati pravu stvar kad je upakovana? Treba čitati nutritivne informacije! Mnogo toga što kupujemo predstavlja kombinaciju različitih sastojaka i proizvedeno je po nekom receptu koji nam najčešće nije dostupan, a proizvođaču baš i nije cilja da nas obavesti. Ipak, moraju nabrojati kalorije i sadržaj masti, proteina i ugljenih hidrata – šećera.
Znači, kad odlučujemo o pravim sastojcima, govorimo o tome da li su te luksuzne kalorije u „dobrom ili lošem“ društvu.
Kalorije u dobrom društvu, bili be pre svega one iz orašastih plodova, kao kirkirikija, badema, oraha. Njihova energetska vrednost je baš visoka, oko 600 kalorija, a opet ćeš videti da ih preporučuju gotovo svi i gotovo za svakog. Te kalorije potiču najvećim delom od masti, 60–70 od 100 grama, ali su, sa izuzetkom dva-tri grama, to su uglavnom dobre i esencijalne masne kiseline. Dobre su u smislu pozitivnog uticaja na ukupno zdravlje, posebno za srce i krvne sudove, ali i nezamenljive za rast i razvoj! Znači -vrede. Plus, praćene su i vrlo dobrim društvom belančevina, gvožđa, mangana i nekih vitamina B. Tako ispada da je orah sav nabijen hranljivim sastojcima, pa u maloj količini oraha dobijaš mnogo.
Ima za njih mesta čak i u dijetama za mršavljenje, ali ih onda računamo kao zamenu za ulje: pet jezgara isto je što i jedna kašičica ulja.
Čokolada bi bila sledeća namirnica koja bi svojim sastavom mogla da opravda silne kalorije koje nosi, obično od 500 do 550 na 100 grama. Glavni dobar sastojak u njoj je kakao, koji je nosilac gvožđa i različitih antioksidanata, fitohemikalija koje u organizmu neutrališu višak potencijalno štetnih slobodnih radikala i tako ga čuvaju od oštećenja. Višak slobodnih radikala posebno se stvara u stanju stresa svake vrste – test u školi, sunčanje, brza vožnja rolera, ajkula u moru, lav u savani! Nije šala, naš odgovor na stres uvek je isti, baš kao da te juri lav.
Ne samo što čokolada sadrži gomilu antioksidanata, ona podstiče centar zadovoljstva u mozgu, pa se organizam sasvim opusti i promrmljamo ono: Mmmm. Zato i ne čudi to što ljudi brzo postanu zavisni od čokolade – to bi joj bio najveći minus.
Kalorije u lošem društvu
Šta je to što nije dobro? Pored viška dodatih šećera, nije dobro ni previše masti, posebno zasićenih i trans – učili te o tome na hemiji. One vode ka brzom zakrečavanju krvnih sudova već u ranoj mladosti. Zakrečeni krvni sudovi loša su vest za svakog u svim godinama. Pored toga, nije dobro unositi mnogo soli, jer pored drugih stvari, itekako kvare izgled, jer vezuje dosta vode – pa ćeš se osećati i izgledati otečeno.
Kad ovako navedem sastojke, nije baš teško prepoznati ih u raznim vrstama čipsa, flipsa i sličnih grickalica. Od 550 kalorija u njima, preko trećine je iz loših masti, praćenih gomilom soli. U to loše društvo mnoštva kalorija zaluta i ponešto proteina, vitamina i minerala, ali znaš već šta biva kad se nađeš u lošem društvu, pa kažu: S kim si – takav si.
Karatak odgovor na pitanje koliko slatkiša sme, velikim delom zavisi i od toga koliko je neko fizički aktivan – što više sportskih aktivnosti, to veća potrošnja i veća potreba za dodatim, sad više ne „luksuznim“ kalorijama iz šećera i masti!
Za one koji baš i ne vole sport, luksuz se svodi na 150 kalorija dnevno više, pa odaberi!
Prof. dr Jagoda Jorga
Specijalistička ordinacija
Njegoševa 69/4
11000 Beograd
+381 11 2440146
+381 65 2440146
jagoda.jorga@gmail.com
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Kako smo u našoj kući rešili problem probirljivosti u jelu
Piše: Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut Pre nego što sam dobila decu, naravno, imala sam samopouzdanje i roditeljsko umeće i mudrost jer sam kao psiholog i kao neko ko...
Dr Perišić: Pileća džigerica zdrava za decu, ostale pune teških metala
Pojedini nutricionisti pileću džigericu nazivaju čak i otrovom zbog visokog sadržaj holesterola i masti, dok oni starijeg kova tvrde da je odlična za krvnu sliku i da je treba davati...
Četiri saveta kako da vaše dete sa uživanjem počne da jede ribu
Bez obzira na to koliko godina ima vaše dete, nikada nije prerano ili prekasno da ga ohrabrite da proba novu hranu, a riba je svakako namirnica koju ne bi trebalo,...
Studija: Deca će pojesti više povrća ako vide da roditelji uživaju u njemu
Istraživanje je pokazalo da će deca jesti dvostruko više povrća ako prvo vide kako roditelj uživa jedući tu istu hranu. Otkriće bi moglo ukazati na metodu za poboljšanje dečje ishrane...
Nema komentara.