Kad odlučujemo o pravim sastojcima, govorimo o tome da li su te luksuzne kalorije u „dobrom ili lošem“ društvu.
Foto: Pixabay
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu
Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga treba i sme, zavisi i od toga koje su to masti. Neke su nam nephodne, nekek dobre a neke baš, baš loše!
Evo na primer, čokolada – ona je na žalost luksuz u smislu ishrane, ali! Ona je pre svega vrlo masna, ali i vrlo slatka, pa sadrži od 30 do 50 grama što jednog što drugog, u zavisnosti od toga da li je crna ili mlečna. Bilo kako bilo, čokolada mora imati 500–600 kalorija i to je njen glavni minus. Ima ona i dosta pluseva, jer je kakao bogat gvožđem, magnezijumom i manganom, pa čokolada u količini od dvadesetak grama može biti tvoj svakodnevni slatkiš.
Keks je po deficiji sladak – što znači da mu je dodat neki šećer, najčešće od 20 do čak 50 grama, što bi bilo 5 do 12 kašićica! I nije važno da li je to beli, šuti, saharoza, fruktoza, dekstroza – svi su oni kalorijski jednaki, ostalo je marketing!
Najlakše je uporediti keks sa hlebom, oba su od žitarica. Hleb ima oko 250 kalorija a keks – pročitaj! Valjalo bi da ne prelazi 350 kalorija. Stotinak kalorija može da se uklopi u bonus luksuznih kalorija, a svi viškovi u odnosu na hleb potiču od masti i/ili šećera.
Na žalost, često su to najlošije moguće masti tzv. trans masti i one nemaju šta da traže ni u čijoj ishrani, a posebno u doba rasta i razvoja. Neki keksi, kao medenjaci uopšte nemaju masti – odličan su obročić za pred neki trening.
Kako odabrati pravu stvar kad je upakovana? Treba čitati nutritivne informacije! Mnogo toga što kupujemo predstavlja kombinaciju različitih sastojaka i proizvedeno je po nekom receptu koji nam najčešće nije dostupan, a proizvođaču baš i nije cilja da nas obavesti. Ipak, moraju nabrojati kalorije i sadržaj masti, proteina i ugljenih hidrata – šećera.
Znači, kad odlučujemo o pravim sastojcima, govorimo o tome da li su te luksuzne kalorije u „dobrom ili lošem“ društvu.
Kalorije u dobrom društvu, bili be pre svega one iz orašastih plodova, kao kirkirikija, badema, oraha. Njihova energetska vrednost je baš visoka, oko 600 kalorija, a opet ćeš videti da ih preporučuju gotovo svi i gotovo za svakog. Te kalorije potiču najvećim delom od masti, 60–70 od 100 grama, ali su, sa izuzetkom dva-tri grama, to su uglavnom dobre i esencijalne masne kiseline. Dobre su u smislu pozitivnog uticaja na ukupno zdravlje, posebno za srce i krvne sudove, ali i nezamenljive za rast i razvoj! Znači -vrede. Plus, praćene su i vrlo dobrim društvom belančevina, gvožđa, mangana i nekih vitamina B. Tako ispada da je orah sav nabijen hranljivim sastojcima, pa u maloj količini oraha dobijaš mnogo.
Ima za njih mesta čak i u dijetama za mršavljenje, ali ih onda računamo kao zamenu za ulje: pet jezgara isto je što i jedna kašičica ulja.
Čokolada bi bila sledeća namirnica koja bi svojim sastavom mogla da opravda silne kalorije koje nosi, obično od 500 do 550 na 100 grama. Glavni dobar sastojak u njoj je kakao, koji je nosilac gvožđa i različitih antioksidanata, fitohemikalija koje u organizmu neutrališu višak potencijalno štetnih slobodnih radikala i tako ga čuvaju od oštećenja. Višak slobodnih radikala posebno se stvara u stanju stresa svake vrste – test u školi, sunčanje, brza vožnja rolera, ajkula u moru, lav u savani! Nije šala, naš odgovor na stres uvek je isti, baš kao da te juri lav.
Ne samo što čokolada sadrži gomilu antioksidanata, ona podstiče centar zadovoljstva u mozgu, pa se organizam sasvim opusti i promrmljamo ono: Mmmm. Zato i ne čudi to što ljudi brzo postanu zavisni od čokolade – to bi joj bio najveći minus.
Kalorije u lošem društvu
Šta je to što nije dobro? Pored viška dodatih šećera, nije dobro ni previše masti, posebno zasićenih i trans – učili te o tome na hemiji. One vode ka brzom zakrečavanju krvnih sudova već u ranoj mladosti. Zakrečeni krvni sudovi loša su vest za svakog u svim godinama. Pored toga, nije dobro unositi mnogo soli, jer pored drugih stvari, itekako kvare izgled, jer vezuje dosta vode – pa ćeš se osećati i izgledati otečeno.
Kad ovako navedem sastojke, nije baš teško prepoznati ih u raznim vrstama čipsa, flipsa i sličnih grickalica. Od 550 kalorija u njima, preko trećine je iz loših masti, praćenih gomilom soli. U to loše društvo mnoštva kalorija zaluta i ponešto proteina, vitamina i minerala, ali znaš već šta biva kad se nađeš u lošem društvu, pa kažu: S kim si – takav si.
Karatak odgovor na pitanje koliko slatkiša sme, velikim delom zavisi i od toga koliko je neko fizički aktivan – što više sportskih aktivnosti, to veća potrošnja i veća potreba za dodatim, sad više ne „luksuznim“ kalorijama iz šećera i masti!
Za one koji baš i ne vole sport, luksuz se svodi na 150 kalorija dnevno više, pa odaberi!
Prof. dr Jagoda Jorga
Specijalistička ordinacija
Njegoševa 69/4
11000 Beograd
+381 11 2440146
+381 65 2440146
jagoda.jorga@gmail.com
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Novi pravilnik o obrocima u školama: Nikada ne treba odustajati od menjanja dečijih navika
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće,...
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Nema komentara.