Slučaj iz Rakovice: Da li devojčica ispašta zbog sudske odluke o starateljstvu?

Ukoliko zbog sudske odluke dete ispašta, sve mora da se preispita, a nadležni da preuzmu odgovornost, ukazuje Zorana Mihajlović. – Iz Gradskog centra za socijalni rad upozoravaju da stručni radnici postupaju u skladu sa zakonima, a u medijima se grubo zloupotrebljava pravo na privatnost maloletne osobe

Piše: Milenija Simić Miladinović

Pravilnost i zakonitost rada Gradskog centra za socijalni rad, ali i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju pod lupom su i pred sudom javnosti zbog serijala vesti o devetogodišnjakinji iz Rakovice koja je „razdvojena od majke i izmeštena u očevu porodicu, odakle je više puta pobegla zbog zlostavljanja i zanemarivanja koje trpi od oca i drugih članova domaćinstva gde je odlukom suda prinuđena da boravi”, kako danima bruje mediji. Time podstaknuta, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, izjavila je juče da je kao žena i majka duboko potresena svime što se dešava u slučaju devetogodišnje devojčice koja je mimo svoje volje predata ocu na starateljstvo.

− Kao potpredsednica vlade od nadležnih institucija očekujem da još jednom razmotre odluku i postupanje Centra za socijalni rad u Rakovici da se dete dodeli ocu. Ovaj slučaj je ispit naše zrelosti kao društva u kojem interes deteta mora da bude na prvom mestu i iznad svega. Ukoliko je zdravlje majke zaista osnov za donetu odluku u ovom slučaju u kojem dete ispašta, ta odluka mora da se preispita, a nadležni da preuzmu odgovornost − reagovala je Mihajlovićeva.

Naglašavajući da je svaki oblik diskriminacije nedopustiv, ona je podsetila da nije prvi put da se dešavaju problemi u Centru za socijalni rad u Rakovici.

− Setimo se svirepog ubistva četvorogodišnjeg deteta i njegove majke pre četiri godine ispred ove ustanove. Očekujem da nadležne institucije po hitnom postupku preispitaju sve navode i postupe u najboljem interesu devojčice − rekla je Mihajlovićeva.

Da je situacija sa devetogodišnjakinjom u Rakovici eskalirala u poslednjih pola godine, potvrđuje njena majka u razgovoru za naš list, uveravajući da stoji iza svega što je do sada o tome rekla u serijalu tekstova koje je pokrenuo i objavila jedna dnevna novina.

− Devojčica učestalo beži od oca. Fizičko i psihičko zdravlje joj je ugroženo, a niko baš ništa ne preduzima tim povodom. U februaru 2019. godine otac je podneo tužbu i zatražio samostalno starateljstvo zbog „narušenog zdravstvenog stanja majke”. Od tog februara imali smo dva ročišta, promenjene su tri postupajuće sudije, a dete trpi. Tri puta je bežala od oca, svaki put je bio dramatičniji, od toga je u dva puta morala biti medicinski zbrinuta. Sudski veštaci 2015. i 2020. godine okvalifikovali su me kao „dobrog roditelja sa nekompromitovanim roditeljskim kapacitetom”. Dete je privremenom merom suda, a po urgenciji Centra za socijalni rad u Rakovici, krajem 2019. dodeljeno ocu na samostalno staranje. Time je devojčica brutalno otrgnuta iz jedinog doma za koji je do tada znala – od 2011, kada je rođena, jer je osam godina živela sa mnom. Starateljstvo je u to vreme bilo zajedničko, ali samo formalno jer se otac minimalno uključivao u odgajanje i vaspitanje ćerke − priča majka za naš list.

Upitana da li je sudskim veštačenjem i za oca procenjeno da je „dobar roditelj sa nekompromitovanim roditeljskim kapacitetom”, kaže da su jednako procenjeni kao podobni za starateljstvo.

− Imam bipolarni poremećaj, centar kao organ starateljstva smatra da sam ugrožavajuća po dete, i tu privremenu meru niko nikad nije preispitao. Nikad nisam lišena roditeljskih prava, ali svi se tako ponašaju. Kada je devojčica bolesna i kad nije moj termin, ako dođem da je vidim, otac preti krivičnom prijavom − ispričala nam je juče majka ukratko, žureći da provede svoja četiri sata sa ćerkom.

U serijalu tekstova objavljenih u medijima o ovom slučaju, pre svega grubo je zloupotrebljeno pravo na privatnost maloletnog deteta objavljivanjem fotografija, imena i prezimena roditelja, detalja iz životnih okolnosti na osnovu kojih je dete učinjeno prepoznatljivim u široj javnosti, što može ostaviti negativne posledice po dalji psihički razvoj deteta – prvo je što za naš list napominju u Gradskom centru za socijalni rad.

− Objavljivanje podataka o toku starateljske zaštite, konkretnih slučajeva i drugih postupaka nije zakonom dozvoljeno i može imati nesagledive konsekvence. U konkretnom slučaju očigledna je namera autora serijala tekstova da ovu temu obrađuje bez dužne novinarske pažnje i s namerom da po svaku cenu rad organa starateljstva prikaže u negativnom kontekstu bez elementarnog poznavanja uloge centra za socijalni rad u postupcima koji se tiču zaštite prava interesa dece, pristrasno i slepo verujući izvoru informacija, svesno ili nesvesno izostavljajući činjenice koje mogu bitno uticati na stav javnosti – ističu u pomenutoj gradskoj službi koja se bavi slučajem devojčice i njenih roditelja.

– Organ starateljstva maksimalno je fokusiran na interes dece (dok se ne dokaže drugačije) i ne može javno polemisati i učestvovati u nekakvoj „borbi” ili, još gore, proizvodnji skandala. Osim toga, mediji bi trebalo da su svesni odgovornosti koju imaju kada plasiraju sadržaj koji sadrži poluistinite, neproverene i subjektivne tvrdnje koje mogu dovesti u zabludu javnost i u javnosti kreirati negativnu sliku o celokupnom sistemu socijalne zaštite i klimu potpunog nepoverenja u državu i institucije, ali i direktno ugroziti rad i bezbednost zaposlenih u centrima za socijalni rad − ističu u Gradskom centru za socijalni rad.

Naglašavaju i da su ovom slučaju stručni radnici organa starateljstva postupali i dalje postupaju u skladu sa važećim zakonima, Protokolom o zaštiti dece od zanemarivanja i zlostavljanja, Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, kao i procenom faktora koji se odnose na najbolji interes deteta (u prvom redu bezbednosti, zatim gledišta i želje deteta, sposobnosti deteta da sagleda njihove implikacije, kvalitet odnosa sa članovima porodice, razvoj identiteta i planiranje obrazovanja).

Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad samo je jedan od dokaza koje sud može pribaviti u postupku

Utvrđivanje odgovornosti centara za socijalni rad, za koje je često pored stranaka u postupku zainteresovana i opšta javnost utvrđuju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i drugi regulatorni mehanizmi, kao što su ombudsman i poverenik za zaštitu ravnopravnosti, naglašavaju u Gradskom centru za socijalni rad.

Zaštitnik građana pokrenuo je pre sedam dana postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada tog centra i ministarstva nadležnog za brigu o porodici, tražeći da mu najkasnije u roku od 15 dana dostave detaljan izveštaj o postupanju u slučaju devetogodišnjakinje iz Rakovice povodom informacija iz medija da je u toku pred sudom postupak za poveravanje deteta, a da ono učestalo beži od oca i ne želi da bude u toj porodici.

− U cilju objektivnog informisanja javnosti, smatramo da su od velikog značaja za razumevanje postupka poveravanja dece i saznanja o tome koja ustanova ima koju, zakonom regulisanu, ulogu. Centar za socijalni rad u skladu sa Porodičnim zakonom na zahtev suda može učestvovati u postupcima koji se odnose na vršenje roditeljskog prava. Na osnovu pribavljenog mišljenja centra, ali i drugih dokaza koje prikupi tokom postupka, rukovodeći se najboljim interesima deteta, sud donosi presudu. Centar za socijalni rad na zahtev suda radi procenu podobnosti roditelja za poveravanje maloletne dece u postupku vršenja roditeljskog prava i sudu dostavlja nalaz i mišljenje. U postupku procene i formiranja stručnog mišljenja organa starateljstva sud sarađuje i pribavlja mišljenja i drugih nadležnih institucija, naročito kada postoji sumnja da u porodici postoje različiti oblici nasilja (zdravstvene ustanove, obrazovne, policija, tužilaštvo). Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad samo je jedan od dokaza koje sud može pribaviti u postupku. Takođe, iznošenjem dokaza i relevantnih razloga stranke u postupku mogu na sudu da ospore mišljenje organa starateljstva.

Sud prilikom donošenja presude može zatražiti i mišljenje sudskog veštaka, ili bilo koje institucije, što je u konkretnom predmetu i traženo. Angažovani veštak donosi zaključak, predlog i mišljenje u vezi sa porodičnim okolnostima koje su aktuelno povoljnije za razvoj deteta, i u ovom konkretnom slučaju procena organa starateljstva i procena veštaka pokazala se kao istovetna − obrazlažu u Gradskom centru za socijalni rad.

Izvor: Politika

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Želje imaju svi, bez njih bi život izgubio smisao

Važno je da imamo neki spisak stvari koje priželjkujemo, to je uvek poželjno i treba da nas motiviše da to i ostvarimo

Kako izgraditi naviku čitanja

U današnjem digitalnom dobu, kada smo konstantno bombardovani brzim, kratkim informacijama, razvijanje navike čitanja postaje sve važnije.

Od Nove godine nova pravila za korišćenje Instagrama

Kompanija Meta, u čijem vlasništvu je i Instagram, prilagodila je uslove kako bi korisnicima pružila jasnije smernice i bezbedniju upotrebu ove platforme.

U našoj zemlji trećina đaka digitalno nepismena

Naša država se nalazi u grupi obrazovnih sistema sa slabijim rezultatima na skali računarske i informacione pismenosti

Kada deca kažu: „To nije fer!“

Sva deca su u nekom trenutku zadirkivana od strane vršnjaka ili osećaju da su nepravedno tretirana od strane učitelja. To će ih povrediti, ali ne mora ostaviti trajne ožiljke sve dok se tretira adekvatno. 

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img