Slučaj iz Rakovice: Da li devojčica ispašta zbog sudske odluke o starateljstvu?

Ukoliko zbog sudske odluke dete ispašta, sve mora da se preispita, a nadležni da preuzmu odgovornost, ukazuje Zorana Mihajlović. – Iz Gradskog centra za socijalni rad upozoravaju da stručni radnici postupaju u skladu sa zakonima, a u medijima se grubo zloupotrebljava pravo na privatnost maloletne osobe

Foto: Freepik

Piše: Milenija Simić Miladinović

Pravilnost i zakonitost rada Gradskog centra za socijalni rad, ali i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju pod lupom su i pred sudom javnosti zbog serijala vesti o devetogodišnjakinji iz Rakovice koja je „razdvojena od majke i izmeštena u očevu porodicu, odakle je više puta pobegla zbog zlostavljanja i zanemarivanja koje trpi od oca i drugih članova domaćinstva gde je odlukom suda prinuđena da boravi”, kako danima bruje mediji. Time podstaknuta, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, izjavila je juče da je kao žena i majka duboko potresena svime što se dešava u slučaju devetogodišnje devojčice koja je mimo svoje volje predata ocu na starateljstvo.

− Kao potpredsednica vlade od nadležnih institucija očekujem da još jednom razmotre odluku i postupanje Centra za socijalni rad u Rakovici da se dete dodeli ocu. Ovaj slučaj je ispit naše zrelosti kao društva u kojem interes deteta mora da bude na prvom mestu i iznad svega. Ukoliko je zdravlje majke zaista osnov za donetu odluku u ovom slučaju u kojem dete ispašta, ta odluka mora da se preispita, a nadležni da preuzmu odgovornost − reagovala je Mihajlovićeva.

Naglašavajući da je svaki oblik diskriminacije nedopustiv, ona je podsetila da nije prvi put da se dešavaju problemi u Centru za socijalni rad u Rakovici.

− Setimo se svirepog ubistva četvorogodišnjeg deteta i njegove majke pre četiri godine ispred ove ustanove. Očekujem da nadležne institucije po hitnom postupku preispitaju sve navode i postupe u najboljem interesu devojčice − rekla je Mihajlovićeva.

Da je situacija sa devetogodišnjakinjom u Rakovici eskalirala u poslednjih pola godine, potvrđuje njena majka u razgovoru za naš list, uveravajući da stoji iza svega što je do sada o tome rekla u serijalu tekstova koje je pokrenuo i objavila jedna dnevna novina.

− Devojčica učestalo beži od oca. Fizičko i psihičko zdravlje joj je ugroženo, a niko baš ništa ne preduzima tim povodom. U februaru 2019. godine otac je podneo tužbu i zatražio samostalno starateljstvo zbog „narušenog zdravstvenog stanja majke”. Od tog februara imali smo dva ročišta, promenjene su tri postupajuće sudije, a dete trpi. Tri puta je bežala od oca, svaki put je bio dramatičniji, od toga je u dva puta morala biti medicinski zbrinuta. Sudski veštaci 2015. i 2020. godine okvalifikovali su me kao „dobrog roditelja sa nekompromitovanim roditeljskim kapacitetom”. Dete je privremenom merom suda, a po urgenciji Centra za socijalni rad u Rakovici, krajem 2019. dodeljeno ocu na samostalno staranje. Time je devojčica brutalno otrgnuta iz jedinog doma za koji je do tada znala – od 2011, kada je rođena, jer je osam godina živela sa mnom. Starateljstvo je u to vreme bilo zajedničko, ali samo formalno jer se otac minimalno uključivao u odgajanje i vaspitanje ćerke − priča majka za naš list.

Upitana da li je sudskim veštačenjem i za oca procenjeno da je „dobar roditelj sa nekompromitovanim roditeljskim kapacitetom”, kaže da su jednako procenjeni kao podobni za starateljstvo.

− Imam bipolarni poremećaj, centar kao organ starateljstva smatra da sam ugrožavajuća po dete, i tu privremenu meru niko nikad nije preispitao. Nikad nisam lišena roditeljskih prava, ali svi se tako ponašaju. Kada je devojčica bolesna i kad nije moj termin, ako dođem da je vidim, otac preti krivičnom prijavom − ispričala nam je juče majka ukratko, žureći da provede svoja četiri sata sa ćerkom.

U serijalu tekstova objavljenih u medijima o ovom slučaju, pre svega grubo je zloupotrebljeno pravo na privatnost maloletnog deteta objavljivanjem fotografija, imena i prezimena roditelja, detalja iz životnih okolnosti na osnovu kojih je dete učinjeno prepoznatljivim u široj javnosti, što može ostaviti negativne posledice po dalji psihički razvoj deteta – prvo je što za naš list napominju u Gradskom centru za socijalni rad.

− Objavljivanje podataka o toku starateljske zaštite, konkretnih slučajeva i drugih postupaka nije zakonom dozvoljeno i može imati nesagledive konsekvence. U konkretnom slučaju očigledna je namera autora serijala tekstova da ovu temu obrađuje bez dužne novinarske pažnje i s namerom da po svaku cenu rad organa starateljstva prikaže u negativnom kontekstu bez elementarnog poznavanja uloge centra za socijalni rad u postupcima koji se tiču zaštite prava interesa dece, pristrasno i slepo verujući izvoru informacija, svesno ili nesvesno izostavljajući činjenice koje mogu bitno uticati na stav javnosti – ističu u pomenutoj gradskoj službi koja se bavi slučajem devojčice i njenih roditelja.

– Organ starateljstva maksimalno je fokusiran na interes dece (dok se ne dokaže drugačije) i ne može javno polemisati i učestvovati u nekakvoj „borbi” ili, još gore, proizvodnji skandala. Osim toga, mediji bi trebalo da su svesni odgovornosti koju imaju kada plasiraju sadržaj koji sadrži poluistinite, neproverene i subjektivne tvrdnje koje mogu dovesti u zabludu javnost i u javnosti kreirati negativnu sliku o celokupnom sistemu socijalne zaštite i klimu potpunog nepoverenja u državu i institucije, ali i direktno ugroziti rad i bezbednost zaposlenih u centrima za socijalni rad − ističu u Gradskom centru za socijalni rad.

Naglašavaju i da su ovom slučaju stručni radnici organa starateljstva postupali i dalje postupaju u skladu sa važećim zakonima, Protokolom o zaštiti dece od zanemarivanja i zlostavljanja, Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, kao i procenom faktora koji se odnose na najbolji interes deteta (u prvom redu bezbednosti, zatim gledišta i želje deteta, sposobnosti deteta da sagleda njihove implikacije, kvalitet odnosa sa članovima porodice, razvoj identiteta i planiranje obrazovanja).

Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad samo je jedan od dokaza koje sud može pribaviti u postupku

Utvrđivanje odgovornosti centara za socijalni rad, za koje je često pored stranaka u postupku zainteresovana i opšta javnost utvrđuju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i drugi regulatorni mehanizmi, kao što su ombudsman i poverenik za zaštitu ravnopravnosti, naglašavaju u Gradskom centru za socijalni rad.

Zaštitnik građana pokrenuo je pre sedam dana postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada tog centra i ministarstva nadležnog za brigu o porodici, tražeći da mu najkasnije u roku od 15 dana dostave detaljan izveštaj o postupanju u slučaju devetogodišnjakinje iz Rakovice povodom informacija iz medija da je u toku pred sudom postupak za poveravanje deteta, a da ono učestalo beži od oca i ne želi da bude u toj porodici.

− U cilju objektivnog informisanja javnosti, smatramo da su od velikog značaja za razumevanje postupka poveravanja dece i saznanja o tome koja ustanova ima koju, zakonom regulisanu, ulogu. Centar za socijalni rad u skladu sa Porodičnim zakonom na zahtev suda može učestvovati u postupcima koji se odnose na vršenje roditeljskog prava. Na osnovu pribavljenog mišljenja centra, ali i drugih dokaza koje prikupi tokom postupka, rukovodeći se najboljim interesima deteta, sud donosi presudu. Centar za socijalni rad na zahtev suda radi procenu podobnosti roditelja za poveravanje maloletne dece u postupku vršenja roditeljskog prava i sudu dostavlja nalaz i mišljenje. U postupku procene i formiranja stručnog mišljenja organa starateljstva sud sarađuje i pribavlja mišljenja i drugih nadležnih institucija, naročito kada postoji sumnja da u porodici postoje različiti oblici nasilja (zdravstvene ustanove, obrazovne, policija, tužilaštvo). Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad samo je jedan od dokaza koje sud može pribaviti u postupku. Takođe, iznošenjem dokaza i relevantnih razloga stranke u postupku mogu na sudu da ospore mišljenje organa starateljstva.

Sud prilikom donošenja presude može zatražiti i mišljenje sudskog veštaka, ili bilo koje institucije, što je u konkretnom predmetu i traženo. Angažovani veštak donosi zaključak, predlog i mišljenje u vezi sa porodičnim okolnostima koje su aktuelno povoljnije za razvoj deteta, i u ovom konkretnom slučaju procena organa starateljstva i procena veštaka pokazala se kao istovetna − obrazlažu u Gradskom centru za socijalni rad.

Izvor: Politika

Podeli tekst: