Neproduktivna praksa „čeprkanja” po telefonu, u rasponu od kompjuterskih igrica, preko fejsbuka do jutjuba, onemogućava većini učenika konstruktivniji doprinos času.
Autor: Boris Jašović
Zamislite na trenutak život bez mobilnih telefona. Šta biste, pitam ih, radili mesec dana bez sms poruka, fejsa, instagrama, kompjuterskih igrica, slušalica zabodenih u ušnu školjku i ostalih čudesa? Srednjoškolci razmišljaju trenutak-dva a onda ispaljuju šlajfnu, može biti, potpuno neočekivanih odgovora.
Druženje bi im, vele, bilo kvalitetnije… Više bi vremena provodili na čistom vazduhu… Šetali bi kraj reke… Čitali knjige…
Da, da – ovako zbore pripadnici današnje “sms generacije” kada na trenutak zamisle život bez mobilnih telefona isl. A da li vam neko brani da čitate knjige, šetate kraj reke? – pitam ih direktno, bez okolišenja, pomalo resko.
Sleganje ramenima, zamišljeni pogledi, čuđenje, znakovi pitanja koji se sudaraju u vazduhu… Naravno da im niko ne brani – odgovaraju naposletku.
Situacija je, dakle, gora nego što sam mislio – konstatujem nešto kasnije dok uz šolju kafe sređujem utiske sa časa. Klinci su isuviše slabi da bi se oduprli ropstvu. Moderne tehnologije su ih orobile i definitivno uzele pod svoje. Ili je u pitanju to – ili su pripadnici “sms generacije” ojačali u vlastitoj tvrdoglavosti pa jednostavno ne teže odupiranju potrebi da robuju savremenoj tehnologiji.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Licemer si ili roditelj? Izbor je tvoj!
Piše: Snežana Golić, pedagog Nostalgični tekstovi i slike nasmejane dece 60-ih, 70- ih, 80- ih... preplavljuju internet i izazivaju žal za igrom u blatu i sl. Pitam se, ko je...
Zašto bi roditelji trebalo da deci pokazuju svoja prava osećanja?
Neki roditelji stalno nastoje da pred decom kriju svoja negativna osećanja, a pojačavaju pozitivna. Novo istraživanje je pokazalo da roditelji koji stalno glume da su srećni, čineći to za dobrobit svog deteta,...
Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?
Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...
Zoran Milivojević: Sindrom uspešnog oca
Autor: Zoran Milivojević Retki su oni roditelji koji nisu ponosni na uspehe svoje dece. To je još snažnije izraženo kada ona odrastu i kada su, kao odrasli sinovi i kćeri, uspešni...
kad god procitam ovakav clanak o unistavanju dece setim se kako su 60ih proganjali rok kulturu jer je unistavala decu, pa je televizija unistavala decu pa igrice vec 30 godina unistavaju decu… mozda kada bi koristili fejsbuk na caosvima i dozvolili da deca koriste telefone kao nastavno sredstvo ako vec nemaju hrombukove kao u svedskoj… moda su deca nezinteresovana jer su profesori neprofesionalni, i ne poseduju znanje niti osecaj kako da rade sa decom jer je profesorski posao postao zadnje pribeziste onih koji nisu mogli da nadju nista bolje pa onda istresaju svoje frustracije na deci, ili su dobili posao po partijskoj liniji a ne po tome sto su strucni za taj posao… nisu krivi mobilni telefoni nego zakoni i bezakonje u drzavi.