Neproduktivna praksa „čeprkanja” po telefonu, u rasponu od kompjuterskih igrica, preko fejsbuka do jutjuba, onemogućava većini učenika konstruktivniji doprinos času.
Autor: Boris Jašović
Zamislite na trenutak život bez mobilnih telefona. Šta biste, pitam ih, radili mesec dana bez sms poruka, fejsa, instagrama, kompjuterskih igrica, slušalica zabodenih u ušnu školjku i ostalih čudesa? Srednjoškolci razmišljaju trenutak-dva a onda ispaljuju šlajfnu, može biti, potpuno neočekivanih odgovora.
Druženje bi im, vele, bilo kvalitetnije… Više bi vremena provodili na čistom vazduhu… Šetali bi kraj reke… Čitali knjige…
Da, da – ovako zbore pripadnici današnje “sms generacije” kada na trenutak zamisle život bez mobilnih telefona isl. A da li vam neko brani da čitate knjige, šetate kraj reke? – pitam ih direktno, bez okolišenja, pomalo resko.
Sleganje ramenima, zamišljeni pogledi, čuđenje, znakovi pitanja koji se sudaraju u vazduhu… Naravno da im niko ne brani – odgovaraju naposletku.
Situacija je, dakle, gora nego što sam mislio – konstatujem nešto kasnije dok uz šolju kafe sređujem utiske sa časa. Klinci su isuviše slabi da bi se oduprli ropstvu. Moderne tehnologije su ih orobile i definitivno uzele pod svoje. Ili je u pitanju to – ili su pripadnici “sms generacije” ojačali u vlastitoj tvrdoglavosti pa jednostavno ne teže odupiranju potrebi da robuju savremenoj tehnologiji.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
kad god procitam ovakav clanak o unistavanju dece setim se kako su 60ih proganjali rok kulturu jer je unistavala decu, pa je televizija unistavala decu pa igrice vec 30 godina unistavaju decu… mozda kada bi koristili fejsbuk na caosvima i dozvolili da deca koriste telefone kao nastavno sredstvo ako vec nemaju hrombukove kao u svedskoj… moda su deca nezinteresovana jer su profesori neprofesionalni, i ne poseduju znanje niti osecaj kako da rade sa decom jer je profesorski posao postao zadnje pribeziste onih koji nisu mogli da nadju nista bolje pa onda istresaju svoje frustracije na deci, ili su dobili posao po partijskoj liniji a ne po tome sto su strucni za taj posao… nisu krivi mobilni telefoni nego zakoni i bezakonje u drzavi.