Snižavanje starosne granice za krivičnu odgovornost čeka mišljenje Evropske komisije

Starosna granica se kao crvena linija isprečila nad maloletnicima koji nekažnjeni mogu da čine krivična dela, kod nas do 14, u Grčkoj do 13, Holandiji do 12 a u Britaniji do 10 navršenih godina…

Foto: Freepik

Ispalio je 57 metaka, a ostalo mu je još 34. Iz istrage je procurilo da mu je ponestalo daha, da ga je sustigao umor i panika pa je to uticalo da ne nastavi krvavi pir. Ne treba biti ni stručnjak ni veštak da se zaključi da je maloletni 13-godišnji Kosta K. bio svestan nedela koje je počinio, da je planirao, vežbao i smišljao kako da svoj naum, osvetu ili već šta – izvede.

Da li je bio i ako jeste, na koji način svestan posledica onoga šta je učinio.

Kaže se da oružje i meci ne ubijaju, nego da ubija čovek. Afekat je obično direktno izazvana radnja, a tog dečaka niko nije izazivao i provocirao kad je počeo da nišani i seje smrt. Odluku o smrtonosnom pohodu je planirao mesec dana, kako je načelnik beogradske policije izrekao, a na osnovu pronađenih spiskova i skica na njegovom radnom stolu.

Dakle, sve su to pitanja koja su otvorena a odgovori na njih trebalo bi da bace više svetla na ovu tragediju. Ako je tačno ono što se ovih dana priča i piše, da je on proveravao da li zbog godina koje ima potpada ili ne pod udar krivičnog zakona, to još više komplikuje ceo slučaj. Ako je bio sposoban da smišlja, planira i sprovede to sve i da već stekne epitet najsurovijeg mladog masovnog ubice, kako to da ga zakon štiti kao nedovoljno zrelog. Onda zakon ne valja jer generiše nove opasne slučajeve. Što se i videlo ovih dana jer se na desetine njih javlja i predočava iste namere.

Vršnjačke razlike postoje

U Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005) u članu 2 piše: “Licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon.” I tu je kvaka. Da, postoje vršnjačke razlike i ne bi bilo dobro da ne postoje, neki su svesni a neki ne baš.

Politički vrh Srbije je najavio niz mera za pooštravanje kontrole posedovanja oružja, kao i strože kazne za one koji ne poštuju zakon. I baš jedna od mera, koja je izazvala možda i najveću polemiku u javnosti, jeste upravo snižavanje starosne granice za odgovornost u vršenju kaznenih dela, sa sadašnjih 14 na 12 godina. Ali ta logika nije poželjna ni u saglasju i skladu sa prihvaćenim savremenim evropskim standardima.

Od nadležnih se čulo da bi se snižavanje starosne granice kosilo s evropskim standardima i praksom, pa je Ministarstvo pravosuđa o tom pitanju već zatražilo mišljenje Evropske komisije. A države u Evropi nimalo nisu ujednačile tu donju „crvenu liniju”.

Čeka se mišljenje Evropske komisije

Praksa je raznolika, ali treba da se naglasi da većina zemalja ima ograničenje od 14 godina. U zemljama u kojima je ta granica manja, obično je to posledica nekog ranijeg razdoblja, pa te zemlje često kritikuju međunarodne organizacije koje se bave ljudskim pravima.

„Kada je reč o razvoju deteta, naučni podaci pokazuju da se kod dece od 12 do 13 godina sposobnost apstraktnog mišljenja tek formira pa da ne mogu dovoljno dobro da razumeju i shvate posledice svojih postupaka i kaznenog postupka. Stoga Odbor poziva države da imaju višu starosnu granicu za kaznena dela, čak na 15 ili 16 godina, te da ni na koji način ne snižavaju postojeću”, saopštio je UN.

Zemlje u Evropi u kojima je granica iznad 14 godina, su Češka, Finska, Švedska, Danska, Norveška, Island, Grčka, Monako, Luksemburg i Portugal. Starosna granica je kod njih između 15 i 18 godina. U Grčkoj deca mogu da budu pozvana na odgovornost u dobu od 13 godina, ali ne mogu da budu lišena slobode pre 15. godine.

U Rusiji i Ukrajini – 16 godina

Holandija je pre pet godina sprovela analizu i studiju koja je pokazala da su deca od 12 godina premala da bi bila svesna kriminalnih radnji i da bi u njima mogla da učestvuju. Tada je savetodavno telo vlade preporučilo da se granica podigne na 14 godina. Ta ozbiljna studija zaključuje da zrelost deteta zavisi od individualnog razvoja, ali da kršenje zakona od strane dece treba rešavati izvan kaznenih procedura i okvira. No, iako je preporuka bila podizanje granice, holandska vlada još se nije odlučila na takav korak.

Zemlje koje imaju granicu ispod 14 godina su Andora, Belgija, Irska, San Marino, Švajcarska i Velika Britanija.

Britanija je svakako najdrastičniji primer, jer je starosna granica za kaznenu odgovornost u toj zemlji – 10 godina. Zbog toga se mnogi zalažu da se to promeni i podigne limit, pravdajući svoje zahteve time da je Velika Britanija znatno ispod ostalih evropskih zemalja.

Na primer, u Luksemburgu zakon kaže da svi mlađi od 18 godina moraju da idu na sud za maloletnike i da se kazne odnose na terapiju i obrazovanje. Ali ostaje i mogućnost da svako s navršenih 16 godina može da bude predmet postupka pred redovnim sudom. Kada je reč o skandinavskim zemljama, tamo je granica 15 godina i sve kazne koje se mogu izreći mlađima od 15 godina moraju da budu u skladu s Poveljom UN o pravima deteta.

Zatvor u školi

Prema zakonima Portugala, Rusije, Ukrajine i Jermenije, deca mlađa od 16 godina ne podležu kaznenoj odgovornosti, ali i deca od 14 i 15 godina mogu da odgovaraju za najteža kaznena dela navedena u kaznenim zakonima tih zemalja. Portugal ima jednu specifičnost, a to je da deca od 12 do 16 godina mogu ds budu zatvorena u obrazovnim centrima.

Osim ovih, postoje i načini koji se nazivaju hibridni. Među njima su Francuska i Turska. To su zemlje u kojima je moguće dokazivati da su osobe mlađe od 18 godina bile sposobne ili nesposobne da shvate značaj i posledice svojih postupaka. Francuska ostavlja otvorenu mogućnost da se deca između 13 i 18 godina mogu kazneno da gone, kao i da budu podvrgnuta kaznama za odrasle.

U Turskoj deca mlađa od 12 godina ne mogu kazneno da odgovaraju, a ako imaju između 12 i 14 godina, moguće je na sudu dokazivati jesu li bila svesna svojih postupaka i dela.

Kada su u pitanju bivše jugoslavenske republike, ali i susedne zemlje, poput Albanije, Rumunije i Bugarske, deca mlađa od 14 godina ne mogu snositi kaznenu odgovornost.

Dakle, postoje različite prakse na evropskoj nivou, a Srbija još čeka odgovor Evropske komisije. No, imajući u vidu da je preporuka Ujedinjenih naroda da se postojeće granice ne spuštaju, pitanje je da li će Srbija dobiti zeleno svetlo. Zbog ovakvih ekstremnih slučajeva pojedini pravnici se baš zalažu za hibridni pristup i fleksibilniju granicu gde bi sud odlučivao koliko je vinovnik bio svestan svog nedela bez obzira na datum rođenja.

Izvor: Politika

Podeli tekst: