Šta se desilo sa devojčicom kratke kose, u farmericama i kariranoj košulji, koja se pentra po drveću i koja ne mari za klasičan pojam žensvenosti? Poslednjih decenija podvrgnuta je princezifikaciji pa sada, umesto da se vere po drveću, mora da pazi da joj ne padne kruna s glave.
Ono što je, međutim, moderno u celom ovom fenomenu, jeste ubrzana komodifikacija lika princeze, a takođe i njegova demokratizacija. Nekada je „princeza“ bila nedostižni fantazam kojem je prosečna devojčica naviše mogla da se približi slučajući bajke i maštajući. Danas, svaka devojčica može i sama da bude princeza – za početak, od rođenja će je u svakoj drugoj prilici tako oslovljavati, vrlo brzo će postati vlasnica tone kraljevskih rekvizita, a na kraju će verovatno dobiti i svoj primerak „Priručnika za princeze“. Uostalom, prosečan odnos dece i odraslih u nanašnjem svetu sve upadljivije liči na odnos vladara i podanika.
“Danas, svaka devojčica može i sama da bude princeza – za početak, od rođenja će je u svakoj drugoj prilici tako oslovljavati, vrlo brzo će postati vlasnica tone kraljevskih rekvizita, a na kraju će verovatno dobiti i svoj primerak „Priručnika za princeze“.”
Poslednji talas, takoreći cunami opšte „princezifikacije“ popularne kulture, započeo je 1999. godine, kada je Endi Muni, bivši direktor Najk korporacije, poput princa na belom konju ujahao na čelo ogranka za proizvode kompanije Dizni, koji je beležio godišnji pad prodaje od 30%. Pošto je na jednoj priredbi primetio koliko se devojčice „primaju“ na ikonografiju princeza, Muni je došao na ideju da osam princeza iz Diznijevih filmova upakuje zajedno i prodaje kao poseban „kraljevski“ brend. Ostalo je istorija. Bez marketinškog plana, istraživanja ciljnih grupa i reklamiranja, princeze su se od prvog dana prodavale kao ništa do tada. Rast profita od 1000%, koji su „Dizni proizvodi“ zabeležili u sledećih nekoliko godina niko ni u ludilu nije mogao da očekuje, i 2006. godine stigao je na 3 milijarde dolara godišnje, obuhvatajući oko 25,000 proizvoda pod brendom „Dizni princeze“.
Drugi su se ubrzo uključili u „pljačkanje“ roditelja. U ružičastoj kočiji sa konjima stigle su i Barbi princeze, a za njima i Bratz „princeze zaljubljene u modu“. Čak je i crtana ikona feministkinja, Dora istraživačica, postala „Čarobna Dora iz bajke“ koja, umesto da se zavlači u vulkane i mačetom probija kroz prašumu, svoj avanturistički duh sada iskušava radikalnim promenama frizure i stajlinga.
“Pošto je na jednoj priredbi primetio koliko se devojčice „primaju“ na ikonografiju princeza, Muni je došao na ideju da osam princeza iz Diznijevih filmova upakuje zajedno i prodaje kao poseban „kraljevski“ brend. Ostalo je istorija.”
Tumačenja ovog fenomena su mnogobrojna. Uprkos naporima rodnog “inženjeringa”, koji pokušava da potisne stereotipne kulturne obrasce, arhetipske uloge polova kao da se večno vraćaju. S jedne strane, to se objašnjava činjenicom da deca imaju spontanu želju da svoj identitet definišu i kroz odnos prema sopstvenom polu, usvajajući odrećene preferencije i način ponašanja, ali i uspostavljajući granice u odnisu na suprotni pol, tj. želeći da se razlikuju od njega.
S druge strane, u današnjoj “potrošačkoj” epohi sve se na neki način doživljava kao prolazni trend, pa i društveni odnosi, i zasićenje neminovno dolazi kad-tad. Ako je pre nekoliko decenija devojčica kratke kose, u farmericama i kariranoj košulji, koja se pentra po drve ću, bila izraz duha vremena koje je preziralo klasični pojam žensvenosti, danas je ta paradigma, kao i svaka roba – već potrošena i beznadežno zastarela i mora je smeniti neka nova društvena moda, makar (ili tim bolje) reciklirana.
Da ne pominjemo još i ogromnu novčanu korist koju tržište dečje robe ima od činjenice da ženskoj i muškoj deci nudi sasvim različite proizvode, počev od garderobe i igračaka, pa do nameštaja za dečju sobu, tehnike, sportske opreme i ostalog. Ni bebe devojčice danas nisu pošteđene obaveze da oslobode ženu koja čuči u njima, pa su se na tržištu nedavno pojavile i štiklice za novorođenčad. A čak i ako vaša devojčica pokaže interesovanje za autiće i ostale “muške stvari”, kompanije imaju spremno rešenje za isterivanje još keša iz vašeg novčanika – roze autiće, skejtborde sa šljokicama ili Barbi fudbalske lopte.
Važan faktor okrivljen za “princezifikaciju” savremene kulture, analitičari smatraju, jesu i traume izazvane 11-im septembrom i ekonomskom krizom koja je u toku – pokazalo se da kult princeze uvek izbija u prvi plan u nesigurnim vremenima i usled velikih društvenih promena. Pod pritiskom teških okolnosti, rado se poseže za mitom o glamuroznoj ženstvenoj figuri kojoj u pomoć priskače heroj-spasilac. Posle terorističkog napada na STC, kako je primećeno, prodaja ruževa za usne u Americi dvostruko se uvećala.
“Ni bebe devojčice danas nisu pošteđene obaveze da oslobode ženu koja čuči u njima, pa su se na tržištu nedavno pojavile i štiklice za novorođenčad.”
A kao još jedan kvalitet koji princezama danas obezbeđuje sjajnu prođu, i to naročito kod roditelja, ističe se njihova nevinost i čistota, koja kontrastira hiperseksualizovanom modelu Lolite sa golim pupkom kakav se devojčicama danas uveliko prodaje. U svetu u kome devojčice sve ranije “sazrevaju”, a petogodišnjakinje se ponašaju i oblače kao adolescentkinje, zemlja princeza deluje kao bezbedno mesto da se to sazrevanje malo odloži.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Kako da brinete o deci ako se razbolite od koronavirusa?
Američki magazin Wired objavio je savete infektologa roditeljima, u slučaju da obole od novog koronavirusa: Odredite osobu koja će vas odmeniti u slučaju bolesti Predvidite najgori scenario - da i...
O roditeljstvu u doba straha i neverice
Ajao što me ovaj period podseća na 1999, na bombardovanje Srbije… Isto je počelo u martu, isto u prvi mah nismo mogli da verujemo šta nam se dešava. Baš kao...
Što manje igračaka deca imaju, to se više igraju
“Ostavi ih. Kupićemo ih tamo,” rekla sam svom mužu, misleći na set kantica i lopatica našeg sina. Trideset šest sati, dva avionska leta, vožnju trajektom i taksijem kasnije, umorni ali...
Zlatno pravilo inuitskih roditelja zbog kojeg njihova deca nikada ne besne
Nije nikakvo iznenađenje da se mi, kao društvo, često fokusiramo na rešavanje problema sa besom. Znamo da je to loše po nas i po naše zdravlje. Takođe znamo da je...
Odlican tekst ! Sve je tacno i u potpunosti se slazem.
Hvala vam sto ste pisali o ovom fenomenu, trendu ili cemu vec. Postavljam na svoj fb profil. Na sve strane su princezice i prestolonaslednici, cak i u parku vidjam devojcice sa rajfom koji je imitacija krune. A da ne pricam koliko me izludjuju oni koji me zapitkuju zasto ja svojoj cerki ne pustim kosu (ima paz frizuru, sa povremenim sisanjem na kratko, ima 10 ipo godina).
Primetila sam da vise ni za bebu ne mozete da kupite univerzalno odelce, sestra nije htela da zna pol bebe, i nista nisam mogla da kupim sto bi mogli da nose i decaci i devojcice, jer za devojcice je sve obelezeno sljokicom ili cirkonima. Koji ce andrak cirkoni na odelcu za bebe. E uzas. Rodila je devojcicu, ima 5 meseci i mama (moja sestra) je vise ne oblaci u odela za bebe, vec u farmerke, majce sa puf rukavima i uopste u minijaturnu odecu koja je napravljena po uzoru na odecu za odrasle osobe zenskog pola. Kako se beba u tome oseca?
Znaci svanulo mi kad sam se preselila u Nemacku, ovde decu pustaju da budu deca dok hoce. Na igralistu te gledaju ko idiota ako dovedes dete u garderobi koja mu je neudobna ( sem indijaca kojima je to deo tradicije), u nasem vrticu je zabranjena svecana garderoba kao i razni dodaci, lancici, krunice iostale gluposti koje idu uz to, tzv princeze mozes videti samo na maskembalima. Svi misle da ih takva odeca sputava u pokretu, a i ja sam ubedjena u to. Moja cerka uglavnom je u trenericama, i ima kratku kosu zbog lakoce odrzavanja i izbegavanja glupih gumica i snalica koje cupaju i iritiraju. Jednog dana kada bude postala svesna stikli i mode rado cu joj dopustiti, na kraju krajeva ja obozavam te stvari i cuvam za nju cak i moju vencanicu, ali do tada nek bude ono sto najbolje ume – dete.
Moje devojčice nisu kao devojčice današnjice.Jedna ima 4,5 god,druga 2 god i nosimo šoceve,bermude,helanke,trenerke i majce u haljinama i suknjama samo ponekad odemo na neku slavu ili rodjendan.Znam da se u tome bolje i komotnije osećaju.Nismo čak ni uši još probušili,sve mislim odlučiće o tome jednom same.Ali sam nekako sigurna da će uvek nositi komotne stvari koje im dobro stoje,a da se u tome i dobro osećaju.Nameću kroz prodaju ovoga ili onoga trgovci svašta ali sve je opet stvar ličnog izbora i vaspitanja.I današnje majke su poludele za štiklama za devojčice pa im to navlače za rodjendane obavezno,meni lično je uzasno.
Imam 18godina i ne znam koliko dece je imalo tu mogucnost da ima detinjstvo kao ja. Veliko dvoriste zgrade, nas 10 pretezno istih godina, svi musavi, cupavi, ako i uprljamo ruke pa se one lepe samo ih kroz prasinu provucemo i cao! Ko ce do kuce ici i propustiti mozda nesto vazno kao sto su zmurke??? Uvece kada kuci dodjem mama me ubaci u kadu na pola h, pa me onda ljubi 🙂 mobilni dobila u VI razredu i to protiv svoje volje, danas deca ne znaju da citaju, ali eej njemu treba mobilni zato sto Zikic Zika vec ima. Predivno detinjstvo! I dan danas odem u park sa drustvom i zaglavim se u ljuljasci, ali bitno je kako se ja osecam! 🙂
Kakvo pljuvanje po roze boji! Mozda vam zvuci cudno, mada najverovatnije i ne, ali devojcice VOLE roze boju, haljinice i princeze. I u njima se moze igrati i ici u park. Industrija je samo to prepoznala. A sesksi mace i ostale seksi uloge se uce iz okoline (da ne kazem od majke), ne sa crtanih filmova.
A kako objasniti činjenicu da su ove princeze rodile i vaspitale majke što su se u kariranim košuljama igrale u pesku?