Nama je na prvom mestu bilo da su nam deca zdrava, da završe školu i postanu dobri ljudi i da smo svi zajedno srećni.
Osamnaest februarskih stepeni u Mirosaljcima, malinarskom kraju Srbije i jednom od najrazvijenijih sela u opštini Arilje kada je o malinama reč. Sneg je okopneo, a ljubazni Milija (47) čeka me u Latvici, dokle sam mogao da stignem autobusom iz Beograda. Kolima dolazimo do njihove kuće, u dvorištu Kuzmanovića prijatelji pomažu oko spremanja mesa za drugi deo zime, a u kući me dočekuju majka Slavica (35) i sedmoro mališana. Najstarija Milica je kod babe u Bosni, u Rudu, gde provodi raspust, jer u ovoj maloj kući, kako kažu, ne može da uči na miru od razigrane braće i sestara.
Da je u ovoj desetočlanoj porodici skoro uvek veselo, ne samo tokom raspusta i vikendom, i da razloga za slavlje ima skoro svakog meseca, Slavica i Milija pričaju mi uz kafu, slatko od dunja i domaću rakiju od stare sorte šljive.
Slavica sa devojčicama
– Sezona je počela 31. decembra kada smo uz Novu godinu slavili rođendan najmlađem Nikoli (3), zatim krajem februara i početkom marta „spajamo“ Miličin (16) i Dragičin (8) rođendan, a onda ide naša slava Đurđevdan 6. maja, kada je rođena Đurđina (7). U maju je Milanov (15) rođendan, u avgustu Dejanov (11), a u novembru Đorđe (14) i Jelena (6) takođe slave zajedno – priča mi Slavica, koja je glavna ekonomistkinja u porodici.
– Kada je Đurđina prošle godine pozvala dvadesetak drugova i drugarica, Slavica je, kao i uvek, napravila čokoladnu tortu sa višnjama koju obožavaju, dok ja volim da za svaki svečani povod zakoljem prase. Često pravimo i slatkiše, a palačinke i sutlijaš toliko vole da bi mogli svakog dana da jedu – otkriva Milija.
Iskustva ruske porodice sa petnaestoro dece
Kuzmanovići žive od poljoprivrede, uzgajaju maline na 30 ari i tokom sezone nadniče kod drugih. Najstarija deca Milica i Milan sa roditeljima rade kada treba, dok ostali pomažu u berbi malina, pričuvaju stoku i kuću i obavljaju sve ono što je deci odrasloj na selu uobičajeno.
– Desi se da ponekad po nekoliko dana nemam ni dinar u džepu, ali ja se time ne opterećujem, niti se ičega plašim. Novac jednostavno dođe. Problem je što su ljudi navikli da imaju mnogo, a onda kada ostanu bez para, plaše se da će umreti od gladi – iskren je Milija.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Zoran Milivojević: Ako je izbor partnera pogrešan, sve što sledi je takođe pogrešno
Autor: Zoran Milivojević Sudeći po narastajućem ljubavnom haosu unutar zapadne civilizacije, u nečemu ozbiljno grešimo. Jedna mogućnost je da naš dominantni model biranja partnera nije dobar. Zato ćemo sagledati i preispitati...
Kako da deca ne budu žrtve razvoda svojih roditelja?
Čak i kad roditelji pred detetom glume skladan odnos, ono već oko četvrte godine može da zaključi da nešto nije u redu između mame i tate Kaže se "Bolje dobar...
Jedina šansa da osmislimo besmisao života je da volimo
"Reče mi koleginica pre neki dan da ne može svog labradora dugo da drži kažnjenim... Jednostavno ne može da izdrži taj pogled... kada zna da je svaki dan u njegovom...
Nasmešena depresija
Autor: Zoran Milivojević Kada se spomene reč depresija ona većinu ljudi asocira na nekoga ko je veoma tužan, ko doživljava osećanja besmisla i očaja, ko je izgubio životnu energiju i volju...
Svaka cast, Bog vam dao svako dobro! Ovo je primer kako treba da izgleda prosecna srpska porodica. Ovakvi ce spasti Srbiju! A ne fensi ribice i nadrogirani misicavi klinci!