Nama je na prvom mestu bilo da su nam deca zdrava, da završe školu i postanu dobri ljudi i da smo svi zajedno srećni.
Osamnaest februarskih stepeni u Mirosaljcima, malinarskom kraju Srbije i jednom od najrazvijenijih sela u opštini Arilje kada je o malinama reč. Sneg je okopneo, a ljubazni Milija (47) čeka me u Latvici, dokle sam mogao da stignem autobusom iz Beograda. Kolima dolazimo do njihove kuće, u dvorištu Kuzmanovića prijatelji pomažu oko spremanja mesa za drugi deo zime, a u kući me dočekuju majka Slavica (35) i sedmoro mališana. Najstarija Milica je kod babe u Bosni, u Rudu, gde provodi raspust, jer u ovoj maloj kući, kako kažu, ne može da uči na miru od razigrane braće i sestara.
Da je u ovoj desetočlanoj porodici skoro uvek veselo, ne samo tokom raspusta i vikendom, i da razloga za slavlje ima skoro svakog meseca, Slavica i Milija pričaju mi uz kafu, slatko od dunja i domaću rakiju od stare sorte šljive.
Slavica sa devojčicama
– Sezona je počela 31. decembra kada smo uz Novu godinu slavili rođendan najmlađem Nikoli (3), zatim krajem februara i početkom marta „spajamo“ Miličin (16) i Dragičin (8) rođendan, a onda ide naša slava Đurđevdan 6. maja, kada je rođena Đurđina (7). U maju je Milanov (15) rođendan, u avgustu Dejanov (11), a u novembru Đorđe (14) i Jelena (6) takođe slave zajedno – priča mi Slavica, koja je glavna ekonomistkinja u porodici.
– Kada je Đurđina prošle godine pozvala dvadesetak drugova i drugarica, Slavica je, kao i uvek, napravila čokoladnu tortu sa višnjama koju obožavaju, dok ja volim da za svaki svečani povod zakoljem prase. Često pravimo i slatkiše, a palačinke i sutlijaš toliko vole da bi mogli svakog dana da jedu – otkriva Milija.
Iskustva ruske porodice sa petnaestoro dece
Kuzmanovići žive od poljoprivrede, uzgajaju maline na 30 ari i tokom sezone nadniče kod drugih. Najstarija deca Milica i Milan sa roditeljima rade kada treba, dok ostali pomažu u berbi malina, pričuvaju stoku i kuću i obavljaju sve ono što je deci odrasloj na selu uobičajeno.
– Desi se da ponekad po nekoliko dana nemam ni dinar u džepu, ali ja se time ne opterećujem, niti se ičega plašim. Novac jednostavno dođe. Problem je što su ljudi navikli da imaju mnogo, a onda kada ostanu bez para, plaše se da će umreti od gladi – iskren je Milija.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Kako neko uvek ostvari svoj životni cilj a neko nikako
Isplanirali smo putovanje: kolima do Budimpešte, odatle avionom do Brisela, zatim idemo u Briž, pa u Gent, pa nazad istim putem i jedan, posledni dan, ćemo provesti u Budimpešti. Sjajna...
Milosavljevići iz Beograda podno Rtnja prave organsko ulje za sunčanje od oraha i šargarepe
Ovog leta sa udaljenosti od 200 kilometara od Beograda i sa nadmorske visine od oko 400 metara stiže nova Priča sa dušom o pionirima organske kozmetike u Srbiji, o ljudima...
Misterije komšijskih susreta i tajne ulaznih vrata
Piše: Dragana Kanjevac Svi mi koji živimo u stambenim zgradama iskusili smo sledeće: Ako iz izvesne udaljenosti prilazimo ulazu a komšija je već otvorio vrata, može da se desi da...
Pas koji je svaki dan dolazio kod mene da se odmori
U mom dvorištu nedavno se pojavio stari, umoran pas. Imao je ogrlicu i bio fino uhranjen pa sam shvatio da nije lutalica i da neko vodi brigu o njemu. Mirno...
Svaka cast, Bog vam dao svako dobro! Ovo je primer kako treba da izgleda prosecna srpska porodica. Ovakvi ce spasti Srbiju! A ne fensi ribice i nadrogirani misicavi klinci!