Svaka četvrta godina je prestupna i ima, umesto 365 dana – jedan dan više. Ovo se dešava sa jednim razlogom – da bi se uskladio kalendar sa solarnim kalendarom.
Iako računamo da godina traje 365 dana, Zemlji je zapravo potrebno malo više od toga da napravi krug oko Sunca. Tzv. Solarna godina traje 365,24 dana, odnosno 5 sati 48 minuta i 56 sekundi više od one koju merimo našim kalendarom.
Jedan dan svake četiri godine je ono što čini da se ovaj ciklus uskladi sa datumom i da se nadoknadi tih skoro 6 sati svake godine koju kalendar ne prepoznaje.
Šta bi bilo da se februar ne produžava za jedan dan svake četiri godine?
Najkraći mesec u godini svake četiri godine dobije još jedan dan, a zahvaljujući tome održava se sklad na koji smo navikli – da zima bude u decembru, leto u avgustu, a da se proleće i jesen očekuju u onim mesecima u kojima su sada.
Da svaka četvrta godina nije prestupna – do sada bi se sve to izmenilo. Samo 700 godina bi bilo dovoljno da se potpuno promeni kalendar – pa bi tako na severnoj hemisferi leto dolazilo u decembru, a u junu – zima, umesto obrnuto.
Osim toga, da nema prestupnih godina, ni ravnodnevnica ni solicij ne bi „padali“ na iste datume kao sada.
Ipak, dodavanje jednog dana na svake četiri godine – izmena koju je car Julije Cazar uveo 45. godine pre nove ere kao solarni kalendar, zasnovan na kalendaru iz Egipta – predstavljalo je korekciju koja je bila malo veća nego što je potrebno. Upravo zato je Papa Grgur Trinaesti, 1582. godine potpisao naredbu kojom se dan dodaje svake četiri godine – osim u „vekovnim“ godinama, odnosno onim koje se mogu podeliti sa 100.
Na ovaj način, kalendar je postao još precizniji, a u čast Pape Grgura – nazvan je Gregorijanski.
Izvor: Detinjarije.com
