Dok deca rastu, neprestano su pod nekim pritiskom da svoje školske obaveze ostvare na najbolji mogući način. Gotovo da i nema slobodnog vremena u kojem bi bila kod kuće i igrala se.
Ljudi se trude da u mnogo čemu uspeju. To je u ljudskoj naravi. Dok deca rastu, neprestano su pod nekim pritiskom da svoje školske obaveze ostvare na najbolji mogući način. Roditeljima često ni to nije dosta nego moraju u vanškolsko vreme još na neku ili više dodatnih pouka i školovanja: u muzici ili neki drugi strani jezik, ili balet, ili druge tečajeve usavršavanja.
Gotovo da i nema slobodnog vremena u kojem bi bila kod kuće i igrala se.
Kao da je cilj: što više toga naučiti za život, koji možda i neopazice izmiče iz takva ritma svakodnevnih obveza. Kad neko pokazuje nadarenost u nekom muzičkom instrumentu, odmah se njegovo slobodno vrieme prilagođava tome kako bi se usavršio i postao slavan. Kad neko pokaže sposobnosti pevanja, već ga roditelji vide na estradi i omogućuju mu, po ne znam koju cenu, usavršavanje i trening.
Kad neko dete u školi pokaže sposobnosti za fudbal, rukomet, košarku ili neki drugi sport, odmah mu se nude dodatni treninzi, nastupi i turneje koje mu iscrpe sve slobodno vrijeme. I ne zapažamo kako u takvim slučajevima ipak život ide mimo takve dece.
I mi smo radosni kad neko od naših dospe na presto slave zbog osvojene medalje. To je i ponos za celi narod, ponos za sve koji ih vole. A njima je to radost, gotovo životni cilj. Ipak, i tu postoje opasnosti i preerivanja. Ljudi su sposobni i po cenu opasnosti od teška ranjavanja, pa i smrti, uhvatiti se u koštac s izazovima težnje da budu prvi. To katkad dobije izgled ne više igre, nego gruba naprezanja i postizanja cilja po svaku cenu.
Lepo je kad neko postane dobar pesnik i kad se u tome razvija. Lepo je kad neko postane izvrstan muzičar i zadivljuje mnoge svojim koncertima. Divimo se kad neko postane vrsni stručnjak u svojoj struci da je i svetski poznat. Nije lako postati i vrhunski sportista. Sve su to divljenja vredni uspesi.
Ipak, ne bi se smelo nikada, ni u ne znam kakvim okolnostima života i profesije, zaboraviti kako je najvažnije postati dobar čovek. Gubitak prsta može onemogućiti svetskom pijanisti da kvalitetno radi svoj posao. Bolesti glasnih žica mogu paralizirati pevača da više ne može nastupati, slomljena noga može za neko vreme ili trajno onemogućiti sportisti da trenira i nastupa, bilo kakva bolest može svakog uspešnog čoveka onemogućiti da i dalje radi u svojoj struci. A ipak život teče i dalje i život ima smisla ako svaki takav nosi u sebi ostvarenje: da je postao čovekom u punom smislu reči, da je čovek poštene reči. Da je čovek verne ljubavi, da je osoba spremnog darivanja za druge. Tada je u životu još sve otvoreno da se ostvari osnovno i jedino potpuno vredno zvanje biti čovek.
Z. Linić
Izvor: Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu
Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...
Kako da vaspitam dete za svet koji više ne postoji?
Možemo da se složimo da je cilj svakog roditelja (barem bi trebalo da bude) da odgaji i vaspita dete na najbolji mogući način. Od pamtiveka postoje neki univerzalni stavovi o...
Najveći uspeh roditelja je da deca ne beže od nas, već nam se rado vraćaju
Piše: Brankica Raković Nedavno sam na pitanje: "O čemu si sanjala kad si imala 16?" bez razmišljanja, uz nekoliko dodataka, odgovorila: Željela sam da ne budem kao moja majka....
Nema komentara.