Šta je u genima, a šta nas je snašlo? Prva blizanačka studija u Srbiji

Blizanci su interesantni javnosti van okvira nauke, što je za posledicu imalo veliki broj široko prihvaćenih, ali često pogrešnih uverenja.

Foto: Freepik

Jedno od najvažnijih pitanja koje okupira pažnju naučnika, ali i mnogih drugih koji se ne bave naukom je – šta od naših karakteristika nasleđujemo, a šta možemo da naučimo tokom života? Da li inteligenciju možemo da „navežbamo“ i postanemo pametniji? Da li se empatija uči ili smo od predaka nasledili gen koji na omogućuje razumevanje drugih ljudi? Ako naši roditelji imaju neki zdravstveni problem, da li ćemo ga imati i mi ili naše dete? Odgovore na ova pitanja nam mogu pružiti studije blizanaca.

Postoje dve vrste blizanaca – monozigotni (jednojajčani) blizanci, koji su genetski identični, i dizigotni (dvojajčani) blizanci koji dele 50% gena, kao i bilo koji drugi brat i sestra. Blizanci najčešće odrastaju u istoj životnoj sredini, porodičnom okruženju, te dele i zajedničke neke važne sredinske činioce. Utvrđivanjem sličnosti i razlika između monozigotnih i dizigotnih blizanaca po nekoj karakteristici, možemo utvrditi koliko je ta karakterstika nasledna. Tako, ako su po istoj karakteristici monozigotni blizanci sličniji u odnosu na dizigotne, ta karakteristika je onda pod većim uticajem nasleđa.

Zahvaljujući blizanačkim studijama znamo da je rizik za razvoj raka prostate dva puta viši kod muškaraca čiji su očevi oboleli od ovog oblika kancera. Na sličan način, utvrđena je i nasledna komponenta karcinoma ovarijuma. Pored toga, pokazano je i da su poremećaji ličnosti nasledni u proseku oko 50%, u zavisnosti od tipa poremećaja. U istom procentu, u proseku, kreće se i naslednost bazičnih osobina ličnosti, među kojima najvišu stopu naslednosti imaju ekstraverzija i prijatnost/saradljivost, a neki interesantni nalazi ukazuju i na značaj genetskih faktora na verovatnoću stupanja u brak (68%) a koji su zapravo povezani s osobinama ličnosti.

Blizanci su interesantni javnosti van okvira nauke, što je za posledicu imalo veliki broj široko prihvaćenih, ali često pogrešnih uverenja. Na primer, suprotno od uvreženog mišljenja, pokazano je da blizanci imaju veoma slične, ali ne i identične otiske prstiju. Takođe, kod blizanaca na ranom uzrastu je pojava izmišljenog jezika, samo njima razumljivog, češća nego što se to pretpostavljalo (kod oko 40% blizanaca).

Najveća stopa blizanačkih trudnoća na svetu zabeležena je u zapadnim delovima afričkog kontinenta, dok pregledne studije ukazuju na trend porasta blizanačkih trudnoća u poslednje tri decenije, kako u zapadnom svetu, tako i u zemljama bliskog istoka. Inače, roditelji blizanaca u proseku žive duže i imaju više dece.

Srbija se može pohvaliti Registrom blizanaca koji se našao među svetskim registrima. Prva blizanačka studija u Srbiji započeta je 2011. god. u okviru projekta „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja“ pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pod rukovodstvom prof. dr Snežane Smederevac. Istraživački tim čine istraživači s Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta i s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U studiji je do sada ispitano 295 parova blizanaca, od čega 180 parova monozigotnih blizanaca i 5 trojaka. Ispitivanje se sprovodi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i obično bude po nekoliko parova, tako da je to odlična prilika i da se blizanci međusobno upoznaju, a svakako imaju prilike da pitaju o svemu što ih interesuje u vezi sa blizanaštvom ili psihologijom, medicinom i genetikom uopšte.

Kako je ovo multidisciplinarni projekat, ispituju se različiti psihološki konstrukti, zdravstveni i genetički indikatori. Po blizancu se dobije preko 1000 podataka. Od psiholoških konstrukata ispituju se osobine ličnosti, inteligencija, izvršne (egzekutivne) funkcije poput mentalne fleksibilnosti, te zadovoljstvo životom, životni ciljevi, strategije emocinalne regulacije, sklonost ka rizičnim ponašanjima, procena porodičnog okruženja i bliskosti između blizanaca itd. Zdravstveni indikatori obuhvataju osnovne medicinske i neurološke indikatore, poput istorije bolesti, debljine kožnog nabora i slično. Neinvazivnom metodom, na osnovu uzorka pljuvačke, uzima se bris za utvrđivanje nekoliko genetičkih indikatora poput zigotnosti i određenih bioloških markera. Na osnovu ovih markera može se odrediti biološka osnova nekog ponašanja, ali i interakcija gena i sredine na neko ponašanje. Naime, geni jesu nešto što „nam je dato“, ali je pokazano da njihovo ispoljavanje zavisi od sredine, kao i da se oni mogu menjati pod uticajem sredine, te da nam nisu sudbine „zapečaćene“ genetikom.

Dosadašnji rezultati ove studije su pokazali npr. da je inteligencija 46% nasledna. Dok je školski uspeh u osnovnoj školi više pod uticajem naslednih činilaca (62%), uspeh u srednjoj školi je više pod uticajem sredinskih činilaca (74%). Potom, sve bazične osobine ličnosti (poput ekstraverzije, savesnosti, otvorenosti za iskustva) su otprilike u 50% nasledne, osim neuroticizma koji više zavisi od sredinskih uslova. Zanimljivo je da zadovoljstvo životom nasledno u 53%, ali i to da ono deli zajedničku gensku osnovu s osobinama ličnosti koje se odnose na emocionalnost, te da zapravo to koliko smo zadovoljni životom zavisi od osobina ličnosti. U pogledu nekih rizičnih ponašanja, rezultati su pokazali da je sklonost ka pušenju više genetski određena, dok je sklonost ka konzumiranju alkohola više sredinski određena, ali u svakom slučaju oba tipa ponašanja dele zajedničku gensku osnovu sa osobinama ličnosti koje se odnose na traženje uzbuđenja i impulsivnost. Kad smo kod rizičnih ponašanja, valja napomenuti i da je sklonost ka fizičkoj agresiji više nasledna, kao i neprijateljska nastrojenost prema drugima (52%), dok je verbalna agresija više pod uticajem sredine kao i sklonost ka čestom doživljavanju besa (69%).

Od ove godine će u studiju biti uključena i deca blizanci. Ovom prilikom pozivamo sve blizance da se prijave u Registar blizanaca i da učestvuju u stvaranju naučne istorije u našoj zemlji. Ispitivanju se može pristupiti i onjaln, a blizanci koji učestvuju u istraživanju imaju priliku da osvoje dve karte za EXIT festival u Novom Sadu. Više informacija o studiji možete videti na blizanci.rs i na FB grupi.

Autori: Bojana Dinić, Luna Radević, Miroslav Milosavljević

Izvor: Psihoverzum

Podeli tekst: