Naviknite dete da odvojeno spava od roditelja
Ponekad se roditelji suočavaju daproblemom kada se dete plaši da spava samo. Noćne more mogu da poremete čak i dete od dve godine, ali i đaka, a ponekad čak i tinejdžera. Razlozi za to mogu biti veoma raznovrsni: navika deteta da spava sa nekim, strah, strah od samoće, želja da bude sa majkom, drastične promene u životu, lična iskustva, pa čak i otvoreni sukob u porodici.
Šta da se radi u takvoj situaciji? Pustiti da ovaj period prođe sam od sebe ili pomoći detetu da ga prevaziđe?
Ovaj problem je u početku bio misterija. Zbog straha koje dete oseća, pristali smo da spavamo sa njim, ali tako ga nikad nećemo naučiti da se suoči sa svojim osećanjima i strahovima, kojih će u životu biti mnogo. Zbog toga treba dati detetu priliku da prevaziđe strah.
Strah i anksioznost je prirodno emocionalno iskustvo, zajedno sa srećom i radošću, koje svaka osoba doživi . I sve strahove obično opravdamo karakteristikama uzrasta deteta, osim, naravno patoloških strahova. Međutim, ako dete oseća strah duži vremenski period, kao što je strah od spavanja bez roditelja do adolescentskog doba, može značiti ozbiljan psihološki problem, koji može biti izazvan pogrešnim ponašanjem roditelja, porodični sukobi i slično. Pre svega morate znati zašto se dete plaši da spava samo.
Prvi i najčešći razlog je što se dete plaši promena. Ležeći u krevetu sa svojom majkom dete je naviklo na njen miris, njen zagrljaj, gde je sigurno i bezbedno. A sada je bez nje, naravno, uplašeno u takvoj situaciji. Često pre nego što zaspi, dete treba da pije, jede, ode u toalet, pročita priču, onda ponovo pije vodu, i tako u krug. To naravno izaziva ljutnju kod roditelja. Ali pre nego što počnete da vičete na dete setite se da se dete samo plaši da spava samo, i svojim zahtevima samo želi da produži vreme provedeno sa vama. Za decu 3-5 godina se smatra da je to normalno stanje, jer je ovo doba u kome se javlja strah od samoće, anksioznost, strah od mraka.
Šta da se radi u takvoj situaciji? Pustiti da ovaj period prođe sam od sebe ili pomoći detetu da ga prevaziđe?
Često su takvi strahovi pomešani sa neprijateljskim stavom prema izmišljenim likovima kao što su baba Roga, Goblin, i drugi izmišljeni likovi od strane roditelja kojim ih roditelja zaplaše. Ovo posebno važi za decu od 4 – 6 godina. Oni imaju bujnu maštu i transformišu senke u stvari i čudovišta, i obične šumove u jezive krike. U toku dana dete doživi mnogo emotivnih iskustava, tako da ne mogu da se opuste pred spavanje, zbog toga je spavanje ponekad nemirno.
U svakom slučaju, čak i kada se dete plaši da spava samo, i koristi izgovore da ostane malo duže sa vama, budite smireni i razumni. Ne vičite na dete, jer će noćne more deteta biti još učestalije. Pre svega treba pričati sa decom o tome šta ih plaši. Ne treba mu se smejati zbog toga, nego mu pokazati da ste uz njega i da ćete zajedno pobediti strah. Objasniti detetu da svaki član porodice ima svoj krevet. Kada dete krene na spavanje pohvalite ga za hrabrost, poljubite ga za laku noć i budite sa njim neko vreme pre spavanja.
Ako dete dolazi kod vas u krevet tokom noći, nemojte ga grditi. Uverite ga da je sve mirno i da nema razloga da se plaši i vratite ga natrag u svoj krevet. Preko dana što više vremena provodite dete zajedno. Učite zajedno, igrajte se, grlite ga. Sve što je potrebno kako bi se dete osetilo sigurno, čak i tokom noći. Često se dešava da se dete plaši mraka, pa mu tokom noći ostavite uključen televizor, ili svetlo na noćnom stočiću u njegovoj sobi.
Ponekad se dete plaši tišine, u tom slučaju uključite mu radio aparat, neku melodiju na računaru, postavite mu akvarijum u sobi, ili bilo šta što ne proizvodi veliku buku. Ako se dete plaši zatvorenog prostora možete rešiti taj problem tako što ćete ostavljati otvorena vrata na njegovoj sobi, ili nećete navući zavese. U principu, ceo dizajn dečje sobe treba da ima harmoničan izgled. Soba ne bi trebala da bude pretrpana stvarima, i obrnuto, da bude polu prazna. Tapete ili zidovi trebaju biti vedrih boja. Ako se dete plaši „čudovišta“ ispod kreveta, ispod njega stavite nešto što je poznato detetu, igračku ili kutiju. Zajedno sa detetom napunite torbu sa njegovim strahovima i izbacite je iz sobe, a u krevet mu stavite omiljenu igračku, po mućnosti hrabrog junaka iz crtanog filma. I naravno, budite strpljivi i ne pokazujte nervozu. Takva emocija se prenosi na dete, pokažite mu da ste uz njega. I budite uporni, kada dete stekne poverenje u svog roditelja imaće više samopouzdanja i strahovi će nestati.
Zato se naoružajte strpljenjem, ljubavlju i jakim živcima. Želimo vam slatke snove!
Pripremila Slađana Pantović
Izvor: vospitaj.com/ Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.