„Kako je bilo u školi?“
„Dobro.“
„Šta ste radili?“
„Ništa.“
Ovaj razgovor poznat je gotovo svakom roditelju. Želimo da saznamo kako je dete provelo dan, da li ga je nešto obradovalo ili uznemirilo, kako se slaže sa drugarima i šta se dešavalo na časovima. Ipak, na naše pitanje često dobijemo samo jednu reč.
To ne znači da dete nema šta da nam kaže niti da ne želi da razgovara sa nama. Problem je najčešće u tome što je pitanje „Kako je bilo u školi?“ previše široko.
Posle nekoliko sati nastave, odmora, razgovora, zadataka, pravila i različitih emocija, dete treba da čitav dan sažme u jedan odgovor. Najlakše mu je da kaže: „Dobro.“
Zašto deca odgovaraju kratko?
Kada se vrate iz škole, deca su često umorna, gladna i puna utisaka koje još nisu stigla da obrade. Posebno mlađoj deci može biti teško da izdvoje jedan događaj, sete se detalja i objasne kako su se osećala.
Ponekad roditeljska pitanja doživljavaju i kao proveru:
- Da li si dobio ocenu?
- Da li si uradio zadatak?
- Da li si bio dobar?
- Da li je učiteljica nešto rekla?
Ako dete očekuje procenjivanje, savet ili kritiku, može odlučiti da kaže što manje. Zato nije važno samo šta pitamo već i kako reagujemo kada dobijemo iskren odgovor.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta možemo da pitamo umesto „Kako je bilo u školi?“
Konkretnija pitanja pomažu detetu da se priseti određenog trenutka i lakše započne razgovor.
Pitanja o lepim trenucima
- Šta te je danas nasmejalo?
- Koji ti je bio najlepši deo dana?
- Na kom času ti je vreme najbrže prošlo?
- Šta bi voleo da se ponovi i sutra?
- Na šta si danas bio ponosan?
- Da li si danas nekome pomogao?
- Da li je neko pomogao tebi?
Pitanja o učenju
- Šta si danas saznao, a da ranije nisi znao?
- Šta ti je danas bilo najzanimljivije?
- Koji zadatak ti je bio najlakši?
- Da li je nešto bilo zbunjujuće?
- Šta bi mogao da naučiš nekoga od nas?
- Da možeš ponovo da slušaš jedan čas, koji bi izabrao?
- Koje pitanje bi voleo da postaviš učiteljici ili nastavniku?
Pitanja o drugarima
- Sa kim si danas najviše razgovarao?
- Pored koga si sedeo?
- Ko je danas imao dobru ideju?
- Da li je neko danas bio tužan ili usamljen?
- Ko je uradio nešto lepo za druga?
- Da li je bilo neke svađe i kako se završila?
- Sa kim bi voleo više da se družiš?
- Kako si proveo veliki odmor?
Pitanja o osećanjima
- Kada si se danas osećao baš dobro?
- Da li te je nešto naljutilo?
- Da li ti je u nekom trenutku bilo neprijatno?
- Šta ti je danas bilo najteže?
- Da li si se zbog nečega zabrinuo?
- Da li je postojao trenutak kada nisi znao šta da uradiš?
- Šta bi promenio u današnjem danu kada bi mogao?
- Da li postoji nešto što želiš da mi kažeš, ali ne znaš kako?
Maštovita pitanja koja pokreću razgovor
- Da je današnji dan film, kako bi se zvao?
- Kojom bi bojom opisao današnji dan?
- Kada bi mogao da izbaciš jedan deo školskog dana, koji bi to bio?
- Kada bi danas ti bio učitelj, šta bi uradio drugačije?
- Da je današnji dan dobio ocenu od jedan do pet, koju bi mu dao i zašto?
- Šta misliš da ćeš od današnjeg dana pamtiti sledeće nedelje?
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ne moramo da postavimo deset pitanja odjednom
Ova pitanja nisu upitnik koji dete treba da popuni čim uđe u kuću. Dovoljno je izabrati jedno ili dva, u zavisnosti od njegovog raspoloženja.
Nekoj deci je potrebno vreme da se odmore pre razgovora. Mnogo lakše će se otvoriti kasnije, tokom ručka, vožnje, šetnje, igre ili pred spavanje. Razgovor često prirodnije teče kada dete i roditelj nešto rade zajedno i ne moraju sve vreme da se gledaju u oči.
Možete prvi podeliti nešto iz svog dana:
„Meni je danas bilo neprijatno kada sam zaboravila jednu obavezu. Da li se tebi dogodilo nešto slično?“
Kada roditelj govori o svojim doživljajima i osećanjima, pokazuje detetu da razgovor nije ispitivanje, već razmena.
Najvažnije je kako slušamo odgovor
Možemo postaviti savršeno pitanje, ali će dete prestati da govori ako na njegov odgovor odmah reagujemo kritikovanjem, prekidanjem ili davanjem rešenja.
Ako kaže da se posvađalo sa drugom, ne moramo odmah da pitamo: „Šta si ti uradio?“
Ako prizna da nešto nije znalo, nije potrebno odmah početi predavanje o učenju.
Ako kaže da je pogrešilo, ne moramo istog trenutka da mu objasnimo šta je trebalo da uradi.
Možemo najpre reći:
- „Razumem zašto ti je to bilo teško.“
- „Hvala ti što si mi rekao.“
- „Kako si se tada osećao?“
- „Šta misliš da bi ti sada pomoglo?“
- „Želiš li da te samo saslušam ili da zajedno smislimo rešenje?“
Kada dete vidi da može da nam kaže i ono što nije prijatno, a da neće odmah biti osuđeno, veća je verovatnoća da će nam se obratiti i onda kada se pojavi ozbiljniji problem.
Prihvatite i dane kada dete ne želi da razgovara
Nijedno pitanje ne garantuje odgovor. Dete ponekad jednostavno nije spremno da govori. Možemo mu ostaviti prostor i poručiti:
„Vidim da ti se sada ne priča. Tu sam kada budeš želeo.“
Poštovanje njegove tišine ne znači da odustajemo od bliskosti. Naprotiv, pokazujemo mu da razgovor sa nama nije obaveza, već sigurno mesto kojem može da se vrati.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Cilj nije da saznamo svaki detalj
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
Zato sledeći put, umesto uobičajenog „Kako je bilo u školi?“, pokušajte sa:
„Šta te je danas nasmejalo?“
Možda nećete odmah dobiti dugu priču. Ali ćete detetu poslati važnu poruku: ne zanimaju nas samo njegove ocene i obaveze — zanima nas ono što je doživelo, kako se osećalo i šta mu je važno.
