Studija koja je ispitivala da li bebe prirodno jedu dovoljne količine hrane i da takav način ishrana sprečava gojaznost nije došla donela potvrdne rezultate.
Bebe žele da se same hrane i roditelji ponekad više vremena provedu sprečavajući ih da stavljaju u usta sve što im padne pod ruku nego nagovarajući ih da jedu. Zbog toga su se neki zapitali da li imamo pravilan odnos prema hranjenju beba i može li se promenom pristupa smanjiti broj gojazne dece?
Samostalno hranjenje u suprotnosti je sa uobičajenom praksom hranjenja beba kašičicom, za koju postoji bojazan da može voditi gojaznosti, naročito danas, kada imamo toliko industrijski proizvedenih kašica.
Da bi se utvrdilo koliko je to tačno, na Novom Zelandu je sprovedena radnomizovana studija koja je obuhvatila dve grupe trudnica koje su različito pripremane za buduće hranjenje svoje bebe. Jednoj grupi davani su saveti o produženom dojenju i odlaganju uvođenja čvrste hrane do navršenih šest meseci. Takođe, dobile su obuku u prepoznavanju znakova gladi i sitosti kod beba, kao i o davanju bebama hrane bogate energijom i gvožđem koju bebe lako same mogu da uzimaju. Buduće mame dobile su knjige recepata i puno korisnih informacija. Druga, kontrolna grupa trudnica nije dobila nikakvu posebnu obuku.
Naučnici su zatim pratili koliko roditelji primenjuju princip samostalnog hranjenja tokom druge polovine prve bebine prve godine, dok su rezultate prikupljali istraživači koji nisu bili upoznati sa time koje majke primenjuju koji princip ishrane, kako bi bili objektivniji u procenama.
Rezultati su bili razočaravajući. Studija nije utvrdila nikave značajne razlike između indeksa telesne mase kod dece iz obe grupe, u uzrastu od jedne i dve godine.
Ono što ohrabruje jeste da bebe zaista jesu u stanju da jedu same. Roditelji ne moraju da se brinu da će njihove bebe ostati gladne ili postati neuhranjene, niti da ih jure sa kašičicom. Loše vesti su da i bebe mogu da preteruju sa jelom, kao što i roditelji mogu da ih preterano hrane. Zbog toga je u obe grupe bilo oko 10% beba sa prekomernom težinom.
Dakle, bilo da odaberete da vi hranite bebu ili da joj dopustite da to sama čini, morate voditi računa da ona jede umereno. Ipak, ukoliko odaberete ovo drugo, izbećićete problem probirljivosti i natezanja oko ishrane – naime, bebe koje se same hrane manje biraju i više uživaju u hrani, kažu naučnici.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PRVE GASTRONOMSKE AVANTURE
Koliko treba da jede dete uzrasta 1 – 3 godine + predlog dnevnog jelovnika
Od prvog bebinog dana postanemo zabrinuti da li naše dete jede dovoljno. Uz to, kako smo svesni da je gojaznost kod dece sve češća, plašimo se da ne odemo i...
Potencijalne alergene bebama treba dati pre 6. meseca
Preporuke američke Akademije za pedijatriju su bazirane na obimnoj engleskoj prospektivnoj studiji. Praćen je razvoj više hiljada beba i utvrđeno je da ako se inkriminisane namirnice koje su potencijalni izazivači...
Saveti pedijatra: Osnovni principi zdrave ishrane beba
PRVA GODINA ŽIVOTA Ako nije najvažniji, onda je svakako ishrana jedan od najvažnijih činioca zdravlja. Ovo važi za sve nas, ali naročito važi za bebe koje kreću u život. Nesumnjivo...
Pirinčane pahuljice i slatko voće ne treba da budu prva bebina hrana – ističu naučnici
Kada počinju bebama da daju čvrstu hranu, roditelji se najčešće odlučuju za blage ukuse poput pirinčanih pahuljica, šargarepu ili bananu, kako bi dete lakše prihvatilo nove namirnice. Deca, većinom, lakše...
Nema komentara.