Pohvala „Ti si tako talentovan!“ ograničava razvoj deteta, čineći da se plaši neuspeha. Sa druge strane, konkretne pohvale teraju decu da se trude više
Piše: Aana Romejn
Postoji beskonačno mnogo razloga zašto je roditeljstvo teško ali koja je to jedna stvar koja ga čini još težim? Pravila i saveti kako da na najbolji način odgajimo svoju decu se konstantno menjaju.
Nekada davno, deca su pomalo dobijala po guzi, i nisu vezivala pojaseve u kolima i sve je bilo u redu.
Onda se toliko pričalo o samopouzdanju, zavladalo je helikopter roditeljstvo, i delili su se trofeji za sve moguće da ničija osećanja ne bi bila povređena.
Ali danas, roditeljima se šalje drugačija poruka: možda treba da popuste malo sa svim tim dostignućima. I da, možda ne bi trebalo da toliko hvale svoju decu.
Pročitajte i: Da mozak “poraste”: Ovako se pravilno hvale i kritikuju deca
Mnogi od nas rođenih na početku 21. veka rasli su uz roditelje koji su im govorili da su talentovani i specijalni. Bili smo dovoljno srećni da možemo da učestvujemo u svim aktivnostima koje nas zanimaju, da nam pomognu da idemo na dobre univerzitete ne bismo li imali lakši i bolji život nego što su imali oni i njihovi roditelji. Dobili smo mnoge stvari koje naši roditelji nisu mogli ni da zamisle. Ali sada kada smo odrasli, čini se da sve to i nije bila baš najbolja ideja.
Nemojte me shvatiti pogrešno, ta kritika da smo mi lenji i da se ni u čemu ne snalazimo, prilično je prenapumpana i pomalo nepoštena. Ali nakon što sam i sama postala roditelj, ne mogu a da se ne pitam da li postojao bolji, izbalansiraniji način da odgajim svoje dete? Ja želim da moje dete bude samouvereno, ali isto tako želim da bude i elastično, ne bi li što bolje prihvatilo svet u kome odrasta a za koji mi već znamo da ponekad može biti jako težak i nepošten, totalna zbrka. (Da li su naši roditelji rasli u stidu ako se malo ugoje, jer su im mediji sa svih strana prezentovali idealan model izgleda? Ne, nisu.)
Pročitajte i: Dečije samopouzdanje ne gradi se pohvalama, već prisutnošću
A šta mi zapravo možemo da učinimo da pomognemo svojoj deci, a što se slaže sa onim što nauka kaže? Mnogo je članaka u poslednjih nekoliko godina koji govore o tome šta se dešava kada previše hvalimo svoju decu i zaključak je sledeći: previše hvaljenja je stresno, naročito kada je ono uopšteno. Ne samo da bi trebalo da prestanemo sa onim „Odlično si to uradio!“, „Ti si tako pametan!“, već bismo trebalo da im dajemo komplimente koji imaju zaista neko značenje, i koji su konkretniji kao što su : „Zaista mi se sviđa što nisi odustao“, ili „Zaista si se baš potrudio“. Kako kaže profesorka dr Kerol Dvek, sa Stendford Univerziteta, koja proučava samomotivaciju i oblike ponašanja, generalna pohvala „Ti si tako talentovan!“ zapravo ograničava razvoj deteta, čineći da se plaši neuspeha. Sa druge strane, konkretne pohvale teraju decu da se trude više u onome što im ide, i ohrabruju ih.
Eksperiment
Ja sam lično bila dete kome su stalno govorili da je talentovano, a i pored toga bila sam zaista jako uspešna. Iako sam znala da postoje i gore stvari za dete sem toga da im konstantno ponavljate da su sjajni i talentovani, trudila sam se da previše ne hvalim spostvenu decu. A opet stvari kao „Sjajno si to obavio“, „pametnice“ mi izlete iz usta na dnevnoj bazi.
Ipak, rešila sam da se strogo držim saveta profesorke Dvek, barem sedam dana. Želela sam da se fokusiram na to da ne hvalim svoje trogodišnje blizance ili barem ne na način koji njima ne bi bio koristan i rešila sam da vidim šta se dešava kada neku teoriju želite da sprovedete u praksi, kao obična majka.
