Kada mu roditelji neprestano zabranjuju da oseća ili mu zabranjuju da oseća neko određeno osećanje, oni deformišu detetovu prirodnu emocionalnost
Čuli ste za sindrom kapi u prepunoj čaši vode? Samo jedna mala kap, odnosno neka naizgled nebitna situacija, reakcija ili reč može da izazove pravu buru u nama, eksploziju emocija jer smo već siti svega, baš kao i puna čaša.
Ovaj fenomen i nauku koja stoji iza toga opisao je Zoran Milivojević u knjizi “Emocije”.
Dr Zoran Milivojević: Suočavanje sa frustracijom
Milivojević polazi od toga da postoji hronična deficitarnost u doživljavanju i/ili izražavanju osećanja, a da koreni ovakvog obrasca vode sve do detinjstva. Detetovo izražavanje emocija bilo je kažnjavano, osujećivano, ignorisano, jednom rečju zabranjeno od strane roditelja. Na taj način,osoba se uvek plaši da će drugi ljudi, na njena osećanja reagovati na isti način na koji su nekada reagovali članovi porodice ili drugi značajni ljudi iz njene prošlosti. Zbog toga deficitarna osećanja naziva i zabranjene emocije.
Najtužnije od svega je što se ovakvim roditeljskim zabranama krše osnovna ljudska prava na svoja osećanja. “Kada mu roditelji neprestano zabranjuju da oseća ili mu zabranjuju da oseća neko određeno osećanje, oni deformišu detetovu prirodnu emocionalnost,” piše Milivojević, i nastavlja da su ovakve generalizovane zabrane na osećajnost obrazložene zabludama da osećanja nisu važna, da ona čoveka čine iracionalnim i slabim, da dovode do patnje u životu, itd.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Deca koja obavljaju kućne poslove uspešnija kad porastu
Želite da vaše dete postane uspešan odrasli? Terajte ga da obavlja kućne poslove. Ako gunđa, objasnite mu da nauka kaže da je to za njegovo dobro. Najveće kontinuirano istraživanje u...
Zoran Milivojević: Roditelj i bes tinejdžera
Autor: Zoran Milivojević Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje...
GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?
Dok smo mi odrastali uz “Uspavanu lepoticu” danas deca odrastaju uz zlu vilu GRDANU. Iako ova rečenica zvuči negativno, iza nje se ipak krije pozitivna poruka. Šta nas uči Grdana?...
Kako traume iz detinjstva utiču na život odrasle osobe
Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima. Kad razmišljate o svojim ranim godinama života,...
Citam i ne verujem! Zar je to misljenje prof Milivojevica? Pa njegovo ucenje je i glavni argument ovakvim roditeljima koji sputavaju decije emocije.!! Masa profesorovih sledbenika smatra da treba i udariti dete kada ima ovakve emocije! Sada budi pšametan!!!
Milivojevic je izdao nekoliko knjiga u kojim a pise o tome, a cini mi se da i u popularnim clancima pravi jasnu razliku izmedju ucenja dece da emocije iskazuju na primeren nacin i potpunog gusenja emocija. Na dosta mesta sam procitala da pise o pogresnim (starim i tradicionalnim) metodama koje prave preterano poslusnu decu (uskracivanjem ljubaci) i modernim (koje uskracuju disciplinu i socijalizaciju), pa zato daje recept za vaspitanje: LJUBAV + DISCIPLINA. O zabranjenim emocijama (i drugim stetnim zabranama,) imate lepo u tekstu koji je napisao za trening transakcionih analiticara, Zivotni Skript
https://www.scribd.com/doc/56023705/Osnovi