Badnje veče je praznik koji je posvećen porodici a najvažniji čin je okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi, najčešće na podu.
Nijedan praznik nema više narodnih običaja, koji se poštuju i dan danas, od Božića. Neki od njih su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a tu su i mnoga druga verovanja, gatanja, izreke i poslovice.
Pročitajte i: Božićna česnica na 12 načina
Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, bilo je okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi, najčešće na podu. Osim toga, interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se verovalo, ima veze sa kultom predaka. Trpeza se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti.
Pročitajte i: 20 božićnih ideja za ukrašavanje doma
Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kojem živimo, te se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je prostrta slama. Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne menja. Od jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac). Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista (“Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta” – Jovan 6,51). Riba, kao i hleb, simboliše Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTHIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista. So simboliše silu božansku, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži. Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.
Pročitajte i: Badnji dan – drevni praznik koji okuplja porodicu
Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Zašto se ljudi u Srbiji ponizno izvinjavaju na svakom šalteru?
Piše: Jovana Kešanski Sinoć, oko 15 do 9, prodavačica je rekla drugoj prodavačici: „Tačno ovo radi namerno!“. Onda je ova odgovorila: „Čeka ceo dan da kupi toalet papir i sad...
Istraživanje: Kada roditelji postaju najsrećniji?
Većina roditelja kaže da im sinovi i ćerke donose veliku radost, ali većina dosadašnjih istraživanja upućuje na to da su deca istovremeno i veliki izvor stresa, teskobe i finansijskih briga....
Naučnici: U braku je važnije da žena bude srećna, nego muškarac
Tajna srećnog braka je konstantna tema za razmišljanje, ali i za istraživanje. Upravo smo pronašli smo jednu veoma zanimljivu studiju, čiji zaključak kaže - što je žena zadovoljnija zajednicom u...
Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu
Sve više je modernih vrtića i škola koje deci nude povratak prirodi i „pravim vrednostima“ – drvene igračke, obaveznu muziku i muzičke instrumente, fizičku aktivnost, razvijanje mašte… Nude inteligentne načine...
Nema komentara.