Nakon slikovnice Strašna priča, u izdanju Kreativnog centra nedavno je objavljen nastavak – Strašno strašna priča
Slikovnice su važne za sve čitaoce, bili oni mladi ili stari. Za mlade čitaoce ona su vrata u svet umetnosti – i literarne i likovne. Njihovo je mesto u svim bibliotekama, i vrtićkim, i školskim, i gradskim i u onim najvažnijim, našim privatnim.
Nakon slikovnice Strašna priča koja govori o zmaju koji je sejao strah i trepet u jednom kraljevstvu sve dok se nije susreo sa malim radoznalim princem koji ga je razoružao svojim pitanjima, u izdanju Kreativnog centra nedavno je objavljen nastavak – Strašno strašna priča koja počinje urlikom jednog zmaja. Ali taj Strašni zmaj odjednom više nikom nije strašan – ni pticama, ni životinjama, ni prolaznicima! Da li će ga se iko bojati u svetu koji se toliko promenio? Još jedna zanimljiva priča iz pera Ane Đokić, s duhovitim ilustracijama Dušana Pavlića, zabaviće najmlađe čitaoce.
Spisateljica Ana Đokić diplomirala je filozofiju. Živi u Zagrebu gde se profesionalno bavi pisanjem proze, dramskih tekstova i književnih kritika. Inicijator je i osnivač umetničke organizacije Autorska kuća, udruženja Knjiga u centru i književnog festivala Pazi, knjiga!
Vaša nova slikovnica Strašno strašna priča nastavak je vaše priče o Strašnom Zmaju. Šta vam je bila inspiracija za te dve knjige?
U prvoj knjizi inspiracija mi je bila moja šestogodišnja ćerka Alma, koja je uvek nešto zapitkivala (ta je faza dobro poznata svim roditeljima!). U prvoj knjizi Strašna priča princ Almo toliko toga zapitkuje Strašnog Zmaja da na kraju zmaj, sav jadan i očajan od tolikih pitanja na koja ne zna odgovore, naprosto – pobegne. Na nekom dubljem nivou, poruka knjige je da su reči često najjače oružje. Inspiracija za drugu knjigu je ovo naše vreme u kojem su deca, zahvaljujući medijima, navikla na najstrašnije prizore i postala (nažalost) ravnodušna prema mnogim situacijama.
U Strašnoj priči ste se na duhovit način dotakli teme straha i njegovog nadvladavanja, dok u Strašno strašnoj priči govorite o temama o kojima možda ne razmišljamo dovoljno, a zapravo su strašne – kao što su zagađenje i otuđenost. Kako ste se odlučili da napišete nastavak koji govori baš o tim temama?
Upravo zato što su to strašne teme, mesto im je u Strašno strašnoj priči.
Kako su čitaoci reagovali na Strašnu priču?
Strašna priča je u čitankama za drugi razred u Hrvatskoj i deca je mnogo vole. Koliko čujem, i reakcije u Srbiji su podjednako dobre. Deca vole humor i vole kad su njihovi vršnjaci glavni junaci priče. Naravno, uvek komentarišu kako Strašna priča „uopšte nije strašna“ i ponosno ističu kako se nisu uplašila. Strah se na prvu loptu uvek vezuje uz babaroge. Tek kada zajedno pročitamo priču, počinje razgovor o tome jesu li i reči ponekad strašne.
Kome su namenjene ove knjige?
Uvek pišem i za decu i za odrasle. Ne pravim nikakvu razliku. Mislim da ne treba potcenjivati odrasle. I oni imaju onu dečju iskru koja uživa u slikovnicama. Jedino što se neki možda stide toga. Ali, srećom, sve je više nas koji glasno govorimo da uživamo u slikovnicama. I stvarajući ih i čitajući ih.
Ilustracije Dušana Pavlića važan su deo obe slikovnice – kako je došlo do ove saradnje i šta je ono što vam se najviše dopalo u ilustratorskom pristupu ovim knjigama?
Dušan Pavlić i ja upoznali smo se preko Kreativnog centra. Dušan je bio i gost Festivala PAZI, KNJIGA! u Zagrebu i tada smo se dogovorili oko saradnje. Ono što oboje tada nismo znali bilo je to da naši senzibiliteti, Dušanov likovni i moj književni, veoma odgovaraju jedan drugom. Mislim da je najbitnija karika koja nas spaja – humor. A Dušanove ilustracije meni uvek izmame osmeh na lice. I mogla bih da ih gledam satima!!!
Pored toga što pišete, jedan ste od organizatora festivala Pazi, knjiga! koji se bavi književnošću za decu i na kojem se dodeljuje nagrada Ovca u kutiji za najbolju slikovnicu. Zbog čega su slikovnice posebno važne za mlade čitaoce?
Slikovnice su važne za sve čitaoce, bili oni mladi ili stari. Slikovnice su izuzetno vredna i likovna i književna umetnička dela. Za mlade čitaoce ona su vrata u svet umetnosti – i literarne i likovne. Njihovo je mesto u svim bibliotekama, i vrtićkim, i školskim, i gradskim i u onim najvažnijim, našim privatnim.
Šta je najveći izazov kada radite na slikovnici?
U malo reči, jednostavnim rečenicama, ispričati mnogo toga. Drugi izazov je ples teksta i slike. Ilustracija nije tu da opiše rečeno, već ono neizrečeno. To su dva najveća izazova u stvaranju svake slikovnice.
Da li možemo očekivati nastavak ove knjige?
Naravno. Sledi – Najstrašnija priča!
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Pčelicin Sajam knjiga na internetu od 15. do 31. oktobra
Izdavačka kuća Pčelica, uprkos otkazanom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga zbog nepovoljne epidemiološke situacije, nastavlja sajamsku tradiciju koja se u našoj zemlji povezuje sa drugom polovinom oktobra. Zbog toga se Sajam...
Romanu domaće autorke prestižna oznaka THE WHITE RAVENS za 2021. godinu
Knjiga Kreativnog centra CRNA PTICA (napisala Aleksandra Jovanović, ilustrovao Dobrosav Bob Živković) dobila je oznaku The White Ravens za 2021. godinu! Predstavljena je u katalogu Međunarodne biblioteke za decu u...
Edicija ZNAMENITE SRPKINJE iz pera književnica za decu
Izdavačka kuća PČELICA ove godine je pokrenula značajan izdavački projekat. U pitanju je edicija ilustrovanih biografskih knjiga „Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decuˮ, koja se bavi životom i radom...
Poklanjamo: Edukativna interaktivna knjiga Čuvajmo našu planetu
U izdanju Кreativnog centra objavljena je edukativna interaktivna knjiga Čuvajmo našu planetu, iz koje će dete na zabavan način saznati zašto je Zemlja idealno mesto za život i s kakvim...
Nema komentara.