Tim istraživača sa Stanfordove škole medicine objasnio je da kod devojčica koje razviju PTSP jedan deo insule – deo mozga koji procesuira osećanja i bol – može da ostari mnogo brže nego inače
Veoma stresni događaji menjaju mozak dečaka i devojčica na potpuno različite načine, tvrdi nova studija Univerziteta Stanford.
Istraživanje objavljeno u magazinu Depression and Anxiety pokazalo je da je deo mozga koji se povezuje s emocijama i empatijom, nazvan insula, posebno mali kod devočica koje su pretrpele traumu. Ali, kod dečaka koji su doživeli težak stres, insula je bila veća nego uobičajeno. To bi moglo da objasni zbog čega su devojčice više nego dečaci sklonije da razviju postraumatski stresni poremećaj (PTSP). Njihova otkrića pokazuju da dečaci i devojčice mogu da dožive potpuno različite simptome posebno nakon tužnih ili zastrašujućih događaja, što bi trebalo da vodi do različitog pristupa lečenju.
Tim istraživača sa Stanfordove škole medicine objasnio je da kod devojčica koje razviju PTSP jedan deo insule – deo mozga koji procesuira osećanja i bol – može da ostari mnogo brže nego inače.
Insula je raznovrsan i kompleksan deo, lociran duboko u mozgu i sa mnogo konekcija. Kao i procesuiranje emocija, on igra važnu ulogu u prepoznavanju signala iz drugih delova tela. Istraživači su skenirali mozak 59 dece starosti od devet do sedamnaest godina, podelivši ih u grupe: u jednoj devojčice od 14 i dečaci od 16 godina, sa najmanje jednom epizodom ozbiljnog stresa ili traume, dok je u drugoj grupi bilo 15 devojčica i 14 dečaka koji nisu imali takva iskustva.
U grupi dečaka i devojčica sa traumatičnim iskustvima, otkriveno je da je jedan deo insule promenio i veličinu i oblik u poređenju sa grupom koja nije imala traumu. To pokazuje da je insula promenjena zbog izloženosti akutnom ili dugoročnom stresu i igra ključnu ulogu u razvoju postraumatskog poremećaja.
Vodeći autor studije dr Megan Klabunde kaže da je važno uzeti u obzir različitost fizičke i emocionalne reakcije na stresne događaje.
“Važno je da ljudi koji rade sa mladima koji su doživeli traumu uzmu u obzir polne razlike. Naša otkrića sugerišu da je moguće da dečaci i devojčice pokazuju različite simptome traume i da bi to trebalo da promeni pristupi lečenju.”
Ona je dodala da postoje i neke studije koje sugerišu da izloženost visokim nivoima stresa može da vodi do ranog puberteta kod devojčica. Dr Kabunde kaže da njen tim sada proučava ostale regije mozga povezane sa insulom kako bi se utvrdilo da li postoji još sličnih promena.
Izvor: Nedeljnik
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Pedijatar dr Ljiljana Lukić: Moguće komplikacije kovida kod dece
Autor: Jelena Bulajić Deca u manjoj meri oboljevaju od kovida 19. Ako se to desi možda najlčešće imaju blage simptome. Međutim,...
Mali rizik nuzefekata vakcine, ili veliki rizik virusa?
Mali rizik nuzefekata vakcine, ili veliki rizik virusa? Poverenje stručnjacima, naučnicima, institutima za javno zdravlje – ili nadrilekarima sa YouTube i Facebooka? Piše: Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog 1....
Studija: Maske blokiraju 99,9 odsto velikih kapljica koje nose koronavirus
Žena u uspravnom položaju udaljena dva metra od muškarca koji kašlje bez maske izložena je 10.000 puta više širenju kapljica koje potencijalno nose virus, pišu u časopisu Royal Society Open...
Dr Miodrag Stojković: Plastika je pogubna po plodnost
“Zemlja i voda su najveći rezervoari plastike. Problem nije samo u tome što proizvodnja plastike decenijama stalno raste, već što se...
Nema komentara.