Tim istraživača sa Stanfordove škole medicine objasnio je da kod devojčica koje razviju PTSP jedan deo insule – deo mozga koji procesuira osećanja i bol – može da ostari mnogo brže nego inače
Veoma stresni događaji menjaju mozak dečaka i devojčica na potpuno različite načine, tvrdi nova studija Univerziteta Stanford.
Istraživanje objavljeno u magazinu Depression and Anxiety pokazalo je da je deo mozga koji se povezuje s emocijama i empatijom, nazvan insula, posebno mali kod devočica koje su pretrpele traumu. Ali, kod dečaka koji su doživeli težak stres, insula je bila veća nego uobičajeno. To bi moglo da objasni zbog čega su devojčice više nego dečaci sklonije da razviju postraumatski stresni poremećaj (PTSP). Njihova otkrića pokazuju da dečaci i devojčice mogu da dožive potpuno različite simptome posebno nakon tužnih ili zastrašujućih događaja, što bi trebalo da vodi do različitog pristupa lečenju.
Tim istraživača sa Stanfordove škole medicine objasnio je da kod devojčica koje razviju PTSP jedan deo insule – deo mozga koji procesuira osećanja i bol – može da ostari mnogo brže nego inače.
Insula je raznovrsan i kompleksan deo, lociran duboko u mozgu i sa mnogo konekcija. Kao i procesuiranje emocija, on igra važnu ulogu u prepoznavanju signala iz drugih delova tela. Istraživači su skenirali mozak 59 dece starosti od devet do sedamnaest godina, podelivši ih u grupe: u jednoj devojčice od 14 i dečaci od 16 godina, sa najmanje jednom epizodom ozbiljnog stresa ili traume, dok je u drugoj grupi bilo 15 devojčica i 14 dečaka koji nisu imali takva iskustva.
U grupi dečaka i devojčica sa traumatičnim iskustvima, otkriveno je da je jedan deo insule promenio i veličinu i oblik u poređenju sa grupom koja nije imala traumu. To pokazuje da je insula promenjena zbog izloženosti akutnom ili dugoročnom stresu i igra ključnu ulogu u razvoju postraumatskog poremećaja.
Vodeći autor studije dr Megan Klabunde kaže da je važno uzeti u obzir različitost fizičke i emocionalne reakcije na stresne događaje.
“Važno je da ljudi koji rade sa mladima koji su doživeli traumu uzmu u obzir polne razlike. Naša otkrića sugerišu da je moguće da dečaci i devojčice pokazuju različite simptome traume i da bi to trebalo da promeni pristupi lečenju.”
Ona je dodala da postoje i neke studije koje sugerišu da izloženost visokim nivoima stresa može da vodi do ranog puberteta kod devojčica. Dr Kabunde kaže da njen tim sada proučava ostale regije mozga povezane sa insulom kako bi se utvrdilo da li postoji još sličnih promena.
Izvor: Nedeljnik
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.