Tim istraživača sa Stanfordove škole medicine objasnio je da kod devojčica koje razviju PTSP jedan deo insule – deo mozga koji procesuira osećanja i bol – može da ostari mnogo brže nego inače
Veoma stresni događaji menjaju mozak dečaka i devojčica na potpuno različite načine, tvrdi nova studija Univerziteta Stanford.
Istraživanje objavljeno u magazinu Depression and Anxiety pokazalo je da je deo mozga koji se povezuje s emocijama i empatijom, nazvan insula, posebno mali kod devočica koje su pretrpele traumu. Ali, kod dečaka koji su doživeli težak stres, insula je bila veća nego uobičajeno. To bi moglo da objasni zbog čega su devojčice više nego dečaci sklonije da razviju postraumatski stresni poremećaj (PTSP). Njihova otkrića pokazuju da dečaci i devojčice mogu da dožive potpuno različite simptome posebno nakon tužnih ili zastrašujućih događaja, što bi trebalo da vodi do različitog pristupa lečenju.
Tim istraživača sa Stanfordove škole medicine objasnio je da kod devojčica koje razviju PTSP jedan deo insule – deo mozga koji procesuira osećanja i bol – može da ostari mnogo brže nego inače.
Insula je raznovrsan i kompleksan deo, lociran duboko u mozgu i sa mnogo konekcija. Kao i procesuiranje emocija, on igra važnu ulogu u prepoznavanju signala iz drugih delova tela. Istraživači su skenirali mozak 59 dece starosti od devet do sedamnaest godina, podelivši ih u grupe: u jednoj devojčice od 14 i dečaci od 16 godina, sa najmanje jednom epizodom ozbiljnog stresa ili traume, dok je u drugoj grupi bilo 15 devojčica i 14 dečaka koji nisu imali takva iskustva.
U grupi dečaka i devojčica sa traumatičnim iskustvima, otkriveno je da je jedan deo insule promenio i veličinu i oblik u poređenju sa grupom koja nije imala traumu. To pokazuje da je insula promenjena zbog izloženosti akutnom ili dugoročnom stresu i igra ključnu ulogu u razvoju postraumatskog poremećaja.
Vodeći autor studije dr Megan Klabunde kaže da je važno uzeti u obzir različitost fizičke i emocionalne reakcije na stresne događaje.
“Važno je da ljudi koji rade sa mladima koji su doživeli traumu uzmu u obzir polne razlike. Naša otkrića sugerišu da je moguće da dečaci i devojčice pokazuju različite simptome traume i da bi to trebalo da promeni pristupi lečenju.”
Ona je dodala da postoje i neke studije koje sugerišu da izloženost visokim nivoima stresa može da vodi do ranog puberteta kod devojčica. Dr Kabunde kaže da njen tim sada proučava ostale regije mozga povezane sa insulom kako bi se utvrdilo da li postoji još sličnih promena.
Izvor: Nedeljnik
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Zašto deca ne razvijaju komplikacije usled infekcije novim korona virusom?
Otkad je započela čitava pandemijska priča oko novog korona virusa, naučnici pokušavaju da utvrde zašto deca mnogo manje od odraslih imaju šanse da dožive ozbiljne komplikacije. Najnovija istraživanja sugerišu da...
Vakcinu protiv gripa primaće sva deca uzrasta od tri do dvanaest godina
U svom obraćanju javnosti i medijima predsednik Vučić govorio je o pogoršanju epidemijskog stanja u Srbiji, novim merama koje uključuju i policijski čas ovog vikenda, ali i o problemu koji...
Zašto nikako ne smete da koristite antibiotike za prehladu i druge virusne infekcije?
Antibiotici se nikako ne smeju koristiti za lečenje prehlade, a posledice mogu biti opasnije nego što možete i da zamislite. Zapravo ne postoji lek za prehladu, jedino što možete da...
Kupanje u jezerima i bazenima: Da li se možemo zaraziti korona virusom?
Leto je počelo, a tropske temperature motivišu nas da se rashladimo i olakšamo sebi i deci nepodnošljivu vrućinu. Ipak, zbog trenutne epidemiološke situacije postoji dilema da li bi trebalo da...
Nema komentara.