Pet godina posle prve knjige – „Hogar Strašni: Najbolje od mene“, u dve nove knjige – „Helga, ljubavi“ i „Sva čuda sveta“ – stižu nam gegovi koji će vas ponovo nasmejati do suza.
Opet među nama, Hogar Strašni! Da je prepotentan, nazvao bi sebe učiteljem. Da je nadobudan, nazvao bi sebe vođom. Ništa od toga. On je samo jedan od nas. Šta tu on može, osim da pljačka, pali zamkove, otima device, bori se sa neopisivim silama. I sa Helgom, naravno.
Navršilo se četiri decenije od kako je čuveni strip junak Hogar Strašni počeo da uveseljava čitaoce u svetu, a beogradski izdavač “Beli put” nedavno je, posle drugog, objavio i treći tom pustolovina o najslavnijeg Vikingu, pod naslovom “Sva čuda sveta”. I ova knjiga prepuna je njegovih urnebesnih smicalica u prevodu Jelene Petrović.
Mrzovoljni ratnik, zarastao u bradu i sa neodoljivim rogovima na šlemu, nije neko ko je zaista živeo tokom zlatnog vikinškog doba (od 9. do 11. veka), već ga je “rodio” američki strip majstor Dik Braun (1917-1989). Hogar je svetsku premijeru imao 4. februara 1973. Prvi put u Jugoslaviji štampan je već 18. aprila iste godine, u sarajevskom časopisu “Strip art”, gde mu je ime prevedeno kao Hagar Okrutni. Objavljeno je samo nekoliko geg-kaiševa, ali se u tom izdanju “nije primio” kod šire publike. Nešto kasnije, 24. avgusta, našao se i u “Politikinom zabavniku”, u kojem i danas redovno izlazi. Od druge polovine sedamdesetih godina prevođen je u časopisu “Stripoteka”, izdanjima “Dečjih novina” i kod nekih drugih srpskih izdavača.
Pre Hogara, Braun je crtao reklamne oglase i nekoliko stripskih serija, od kojih je najpoznatija “Haj i Loiz”, koju je pisao i crtao sa takođe poznatim strip autorom Mortom Vokerom, tvorcem slične humorističke serije “Redov Bili”, prevođene i kod nas. Posle smrti, avanture je nastavio da kreira Kris, jedan od dvojice njegovih sinova.
Čaroban svet stripa pun štoseva, u ovoj knjizi obogaćen je sa 16 zanimljivih i atraktivnih tekstova Slobodana Ivkova, poznatog stripera i dobitnika nagrade “Pavle Vasić” baš za ovu oblast. Tekstovi duhovito objašnjavaju stvarnu istoriju Vikinga, Hogarov karakter i ime, objašnjavaju prva pojavljivanja u Srbiji i Jugoslaviji, Hogarova putovanja po Divljem zapadu, podsećaju na pozorišne i radio dramatizacije koje je ovde doživeo…
PARALELE
U knjizi “Sva Hogarova čuda” Ivkov, između ostalog, daje paralelu Hogarovog broda iz stripa i stvarnih istorijskih izvora. I sve to potkrepljuje nizom autentičnih fotografija, među kojima je i francuska tapiserija iz 1083. godine.
(Novosti)