Novo istraživanje utvrdilo je da dečaci i devojčice imaju različita interesovanja kada su igračke u pitanju, bez obzira na uzrast, mesto i uslove odrastanja.
Objavljena u časopisu Infant and Child Development, studija je pokazala da deca većinom teže da se igraju igračkama koje su namenjene njihovom polu. Tako se dečaci igraju sa tzv. “muškim” igračakama a devojčice sa “ženskim”.
“Za neke je ovo pitanje kontroverzno, budući da veruju da takve razlike ne treba da postoje. Za druge je trivijalno, jer smatraju da je razlika među interesovanjima dečaka i devojčica više nego očigledna,” kazao je Džon A. Beri sa Instituta za žensko zdravlje pri Londonskom univerzitetskom koledžu.
“Za ovu temu zainteresovao sam se proučavajući sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje u kom žene imaju blago povišeni testosteron. Uzrok sindroma nije utvrđen, ali iz istraživanja na životinjama znamo da je ženski fetus tokom trudnoće izložen višem nivou testosterona ukoliko majka pati od sindroma, što utiče na to da kasnije razvije isti poremećaj,” objašjava on i dodaje da “kada imamo ovaj povišeni testosteron kod devojčica, pojavljuje se i povećano interesovanje za tzv. muške igračke.”
Za potrebe ove studije naučnici su sproveli meta-analizu 16 studija iz perioda od 1980. do 2016, na ukupno 787 dečaka i 813 devojčica od 1 do 8 godina, iz SAD, Kanade, Evrope, Izraela i Kine.
Na razlike u interesovanju za igračke nije uticalo prisustvo ili odsustvo odraslih, nivo rodne jednakosti u društvu, godina publikacije ili prisustvo rodno neutralnih igračaka.
“Danas je moda govoriti da je rod puki društveni konstrukt. Zapravo, u pitanju je mešavina bioloških i društvenih uticaja, i mislim da naša studija potvrđuje ovaj stav,” rekao je Beri.
Prethodne studije pokazale su da deca čak i u uzrastu od 9 meseci već pokazuju naklonost prema igračkama karakterističnim za svoj pol.
“Istraživanja rodnih razlika često su predmet kritika i moralnih osuda, jer se misli da su priče o biološkim razlikama među polovima loše za društvo. Kao naučnik koji vreduje činjenice smatram da treba da razmišljamo o korisnim stranama ovih saznanja, na primer o boljem razumevanju sindroma policističnih jajnika,” zaključuje on.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Vladeta Jerotić: Zašto dete uvek radi ono što mu je zabranjeno
„Roditelji se pitaju zašto dete uvek, kad bi mu otac ili majka rekli, recimo, nemoj to raditi, ili nemoj to jesti; ili evo ja sad moram da izađem, a imaš...
Zoran Milivojević: Beskonačno uživanje
Mala deca veruju svom telu, tako da sve što donosi neprijatnost doživljavaju kao nešto što je loše i štetno, dok sve što donosi prijatnost doživljavaju kao nešto što je dobro...
Porodica, braća i sestre: Da li redosled rođenja zaista utiče na našu ličnost
Teorija o redosledu rođenja kaže da to kada smo došli na svet utiče na našu ličnost, našu inteligenciju, pa čak i na uspeh koji ćemo postići u životu. Ali, da...
Šta ako vam se ne dopadaju prijatelji vašeg deteta?
Tokom predškolskog perioda i mlađih razreda osnovne škole, prijateljstva vašeg deteta su uglavnom modelovana od strane vas. Vaše dete se druži sa decom vaših prijatelja ili sa decom iz kraja,...
Nema komentara.