Novo istraživanje utvrdilo je da dečaci i devojčice imaju različita interesovanja kada su igračke u pitanju, bez obzira na uzrast, mesto i uslove odrastanja.
Objavljena u časopisu Infant and Child Development, studija je pokazala da deca većinom teže da se igraju igračkama koje su namenjene njihovom polu. Tako se dečaci igraju sa tzv. “muškim” igračakama a devojčice sa “ženskim”.
“Za neke je ovo pitanje kontroverzno, budući da veruju da takve razlike ne treba da postoje. Za druge je trivijalno, jer smatraju da je razlika među interesovanjima dečaka i devojčica više nego očigledna,” kazao je Džon A. Beri sa Instituta za žensko zdravlje pri Londonskom univerzitetskom koledžu.
“Za ovu temu zainteresovao sam se proučavajući sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje u kom žene imaju blago povišeni testosteron. Uzrok sindroma nije utvrđen, ali iz istraživanja na životinjama znamo da je ženski fetus tokom trudnoće izložen višem nivou testosterona ukoliko majka pati od sindroma, što utiče na to da kasnije razvije isti poremećaj,” objašjava on i dodaje da “kada imamo ovaj povišeni testosteron kod devojčica, pojavljuje se i povećano interesovanje za tzv. muške igračke.”
Za potrebe ove studije naučnici su sproveli meta-analizu 16 studija iz perioda od 1980. do 2016, na ukupno 787 dečaka i 813 devojčica od 1 do 8 godina, iz SAD, Kanade, Evrope, Izraela i Kine.
Na razlike u interesovanju za igračke nije uticalo prisustvo ili odsustvo odraslih, nivo rodne jednakosti u društvu, godina publikacije ili prisustvo rodno neutralnih igračaka.
“Danas je moda govoriti da je rod puki društveni konstrukt. Zapravo, u pitanju je mešavina bioloških i društvenih uticaja, i mislim da naša studija potvrđuje ovaj stav,” rekao je Beri.
Prethodne studije pokazale su da deca čak i u uzrastu od 9 meseci već pokazuju naklonost prema igračkama karakterističnim za svoj pol.
“Istraživanja rodnih razlika često su predmet kritika i moralnih osuda, jer se misli da su priče o biološkim razlikama među polovima loše za društvo. Kao naučnik koji vreduje činjenice smatram da treba da razmišljamo o korisnim stranama ovih saznanja, na primer o boljem razumevanju sindroma policističnih jajnika,” zaključuje on.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dr Vladimir Đurić: Neki ljudi će kasniti samo kod nas, a nikad na aerodrom – i to dosta govori o njima!
Aerodromi nemaju nikakav problem sa ljudima koji kasne. Niti ih zanimaju njihovi razlozi, objašnjenja i alibiji… Niti to kakvi su oni kao ljudi, kakve su im crte ličnosti i navike....
Zašto je nekim ljudima tako teško da kažu ne?
Piše: Tijana Mirović, psiholog i psihoterapeut Nije lako reći ne! Ne, zaista nije lako reći šta mislimo i dati drugima do znanja da nam se nešto ne dopada ili ne...
Biljana Vasić: Tekstovi Marčela, Goblina, Hladnog piva, Dža ili bu, Grua – na času tumačenja socijalne lirike
Često kažemo kako deca danas ništa ne čitaju, žalimo se na njihovo duhovno odsustvo na časovima lektire i nemoć nastavnika da ih zainteresuju i motivišu. Zameramo im da su lenji,...
Dr Vladimir Đurić: Nije velika mudrost motivisati mlade da uče
Mislim da uopšte nije neka velika mudrost motivisati mlade da uče… Samo im treba SOPSTVENIM PRIMEROM pokazati da vam je baš učenje donelo dobar život. Mada… Možda im ni ne...
Nema komentara.