Minimalne šanse da završe fakultet imaju deca roditelja sa završenim zanatima i osnovnom školom
Autor: Dragana Jokić-Stamenković
Visoko obrazovanje u Srbiji usko je povezano sa finansijskim mogućnostima akademaca i njihovih porodica: većina je tokom studija zavisna od materijalne pomoći roditelja, a svega četiri odsto njih dobija kredite ili stipendije, koji su uglavnom vezani za uspeh tokom školovanja, a ne za materijalni položaj akademca. Uz to, fakultetski programi nisu prilagođeni studentima koji rade, ali ni zaposlenim roditeljima koji bi želeli da dobiju diplomu fakulteta. Po broju akademaca koji dolaze iz ove dve grupe u samom smo začelju u odnosu na evropske zemlje.
Ovo su pokazali nedavno predstavljeni rezultati istraživanja „Eurostudent” za 2017. godinu, koje obuhvata 28 zemalja Evropske unije. U razgovoru za naš list to potvrđuje i Milan Savić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), koja je najviše predstavničko telo akademaca sa svih univerziteta u zemlji.
– Studiranje nije jednako dostupno svima, zato što nemaju svi građani jednake materijalne mogućnosti. Veliki deo krivice snose fakulteti koji iz godine u godinu traže povećanje školarina. Država mora da posveti više pažnje rešavanju ovih problema, a nadamo se da će to učiniti donošenjem Zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koji će rasteretiti budžet studenata i roditelja. I nedovoljan uspeh programa celoživotnog učenja povezan je sa finansijama. Usled nezavidne ekonomske situacije zanemarljiv je broj građana koji se kasnije u toku života, kada zarade nešto novca, odluče da studiraju – kaže predsednik SKONUS-a.
Istraživanje „Eurostudent” pokazalo je da prosečni mesečni troškovi akademca u Srbiji iznose oko 34.000 dinara, a kako je na predstavljanju rezultata istakao prof. Dragan Stanojević, sociolog sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, takav pritisak na kućni budžet, uz poprilično odricanja, mogu da izdrže samo srednji društveni slojevi u zemlji.
– Istraživanje pokazuje da danas minimalne šanse da završe fakultet imaju deca roditelja sa završenim zanatima i osnovnom školom, za razliku od akademaca koji dolaze iz porodica u kojima su roditelji završili četvorogodišnje srednje i visoke škole. Da je potpuno finansijski i stambeno zavisno od roditelja kaže 96 odsto studenata i po tome smo u evropskom vrhu, dok smo na začelju kad je reč o radu akademaca u toku studiranja. Polovina studenata živi kod roditelja, 40 odsto iznajmljuje stanove, a 11 odsto živi u studentskim domovima. U Srbiji ukupno 24 odsto studenata uspeva i da radi i da studira, a u nekim zemljama to je i više od 60 odsto – ističe Stanojević.
Njegov kolega Mirko Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, ističe da su srpski studenti najmlađi u Evropi, ali ne zbog toga što u roku završavaju fakultete, nego što gotovo i nemamo starije studente, niti roditelje koji studiraju. Primera radi, u Srbiji studira samo 3,2 odsto roditelja, u Austriji od sedam do 10 odsto, dok u Evropi prednjači Island, gde studira čak 33,4 procenta mama i tata.
– Za studente koji rade ili one koji su roditelji obrazovni sistem treba da ponudi drugačiji kalendar studiranja, jer oni ne mogu u toku godine da osvoje isti broj bodova kao akademci bez dodatnih obaveza. Treba ih manje opteretiti, dozvoliti da slušaju pet, umesto osam predmeta godišnje, da duže studiraju i organizovati im predavanja uveče, vikendom, ili onlajn – naglašava Mirko Savić i dodaje da su i studenti sa hendikepom, kojih je sedam odsto, u izrazito nepovoljnom položaju.
Izvor: Politika
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nobelovac savetuje decu kako da lakše uče u četiri koraka
Da bi vaš mališan lakše savladao gradivo, ali i kasnije – bilo šta što ga zanima ili mu je potrebno da zna, neka pokuša sa savetom Ričarda Fajnmana, američkog dobitnika...
Dr Kon: Onlajn nastava nije rešenje, sve ovo trajaće nekoliko godina
U današnjoj emisiji Jutro na Prvoj govorio je član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon. Govoreći o situaciji u školama, on je rekao da, prema poslednjim podacima, ima samo pet...
Skraćeni časovi dobri za đake, roditelji teško usklađuju obaveze
Đaci iz Srbije ove godine mogu da kažu da imaju uslove kao njihovi drugari upisani u neku od elitnih privatnih škola. Tako izgleda bar na prvi pogled. U učionicama projektovanim...
Zašto prećutkujemo svojoj deci istinu o uspehu?
Mnogi od nas još mogu da čuju glas svojih roditelja kako im govori stvari poput: “Kako misliš ti s tim ocenama da upišeš neki dobar fakultet?” ili “Bez dobre škole...
Nema komentara.