Ono što je najteže prihvatiti, je to da su za neke od problema sa govorom krivi su i sami roditelji, odnosno okolina, jer u komunikaciji sa decom ne koriste pravilne obrasce.
NOVI SAD – Statistike pokazuju da poteškoće u govoru, kao što su mucanje ili nepravilan izgovor pojedinih glasova, pogađaju svako dvadeseto dete. Kod mnoge dece to bude samo faza u razvoju govora i radom sa logopedom se brzo otkloni, ali se kod izvesnog broja dece nastavlja, te ova deca i odrastaju sa ovim problemom, najčešće zbog neredovne posete logopedu.
Ovako izgleda deo vežbi koje Nikola radi sa logopedom. On ima poteškoće u izgovoru pojedinih glasova, i čitanjem i pisanjem reči odnosno rečenica koje sadrže slova koja ih označavaju, uči da ih prepoznaje i pravilno artikuliše.
“Ranije je bilo S, Z i C, a sada je Č, Đ i Š. Pomaže mi što radim sa ovom tetom, iako meni i nije puno smetalo što nisam umeo pravilno da izgovaram neke glasove. Dolazio sam ovde i sa pet godina”, priča nam osmogodišnji Nikola Maksimović.
Razvoj govora kod dece, objašnjava nam logoped, treba stimulisati od najranijih uzrasta. Beba ne razume značenje reči kojima joj se obraćamo ili joj pevušimo, ali prepoznaje njihovu melodiku i ritam, što je baza za kasnije pravilno usvajanje govora. Oko prve godine života već se javljaju prve reči, a vrlo brzo i prve rečenice:
“Ukoliko roditelji primete da beba do šestog meseca ne proizvodi pojedinačno glasove, da nema usmeren kontakt pogledom, nema vokale i slogove, najčešće BA, TA i PA, ako do prvog rođendana ne izgovori prvu reč (mama, tata, baba), ili nema do godinu i po – dve razvijenu rečenicu, to je siguran pokazatelj da bi trebalo da se jave logopedu ili stručnjaku koji se bavi govorno-jezičkom patologijom”, navodi logoped Ljiljana Ćirović.
Ono što je najteže prihvatiti, je to da su za neke od problema sa govorom krivi su i sami roditelji, odnosno okolina, jer u komunikaciji sa decom ne koriste pravilne obrasce.
“Naravno da nije dobro da im previše tepamo ili umekšavamo reči, jer ih tako vraćamo na fazu ranijeg razvoja, umesto da unapređujemo njihove govorno-komunikativne sposobnosti”, dodaje Ćirović.
Teškoće u izgovoru glasova kakve ima Nikola, njihova zamena ili nepostojanje, i šuškanje, najčešće su upravo u mlađim uzrastima, kao i mucanje i drugi poremećaji fluentnosti govora. Kada dete već krene u školu, javlja se druga problematika, uglavnom vezana za čitanje, pisanje i računanje.
“Važno je da se roditelji ne ustručavaju da dođu kod nas, jer najčešće i najjednostavniji savet može da reši naizgled veliki problem”, ističe za kraj naša sagovornica.
Izvor: RTV
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kada fali moralnog vaspitanja, obično se pljune na interese svih iz okoline
Odlomak iz knjige "Samostalno dete ili kako da postanete LENJA MAMA" SAMOSTALNOST I MORAL Nemoguće je negovati samostalnost bez uporednog negovanja morala. Opasno je. Ulivajući detetu samouverenost, sigurnost u svoju...
Zoran Milivojević: Za ranu seksualizaciju dece nisu odgovorna deca, nego njihovi roditelji
Autor: Zoran Milivojević Jedno od osnovnih dečjih prava jeste pravo da se bude dete. To jednostavno znači da se poštuje ona faza detetovog intelektualnog, emotivnog i socijalnog razvoja u kojoj...
Ako ceo dan nemate vremena za sebe, to nije brižno roditeljstvo, već nedostatak zdravih granica
Šta su granice? Jednostavno je. Granice su „crvene linije” između vas i deteta koje ne bi trebalo da prelazite. One se odnose na dve stvari: poštovanje detetovog sveta koji ima...
Kako da zaustavite negativno traženje pažnje
Po mogućstvu javnim, naočigled svih. Što više ljubopitljivih očiju, to bolje. Umarajuće je, i frustrira, i uvek se dogodi u nezgodno vreme. Ali opet, svakog dana milioni roditelja vode svoju...
Nema komentara.