Autor: Mirjana Čekerevac
Prvi preliminarni rezultati iz naučno-medicinske studije o učestalosti malignih oboljenja kod dece od jedne do 18 godina, urađene na osnovu istraživanja u saradnji s Institutom „Milan Jovanović Batut”, pokazuju porast učestalosti ovih bolesti, naročito malignih bolesti krvi kod dece od pete do devete godine, kaže za „Politiku” Darko Laketić, predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije.
Ističe da studija nije završena, da su ovo samo prvi rezultati, koji su u decembru dostavljeni svim poslanicima radi njihovog informisanja. Dodaje da se može konstatovati da je „neki otrov delovao na tu decu, a budući da je u bombardovanju 1999. godine toliko otrova oslobođeno u životnu sredinu, lako je pretpostaviti šta je to”.
Za nekoliko meseci biće godinu dana od formiranja komisije. Šta ste do sada uradili i šta piše u izveštaju o vašem šestomesečnom radu koji ste dostavili poslanicima?
To nije izveštaj, već naučno-medicinska studija u kojoj su izneti egzaktni podaci, a u izveštaju se može aproksimativno govoriti o bilo čemu. Istraživanja radimo s Institutom „Milan Jovanović Batut”, a ova studija se bavi, pre svega, istraživanjem učestalosti malignih tumora, takozvanih ektodermalnih tumora kod dece od jedne do pet godina, zatim učestalosti malignih bolesti krvi kod dece od pet do devet godina i učestalosti tumora mozga kod dece od devet do 18 godina…
Zašto ste se bazirali baš na ovaj uzrast?
Zato što su deca od jedne do 18 godina najosetljivija grupa. To je onaj deo populacije koji je rođen, živeo i rastao u periodu određenih ekoloških akcidenata i dejstva municije s osiromašenim uranijumom i oslobađanja različitih toksina, koji su se dogodili 1999. godine prilikom NATO bombardovanja naše zemlje.
Osim što ste uradili ovu studiju i utvrdili trend porasta malignih oboljenja, šta ste još radili?
Prikupili smo kompletnu dokumentaciju iz naučno-medicinskog i pravnog istraživanja komisije italijanskog parlamenta, koja je utvrđivala povezanost osiromašenog uranijuma sa smrću italijanskih vojnika koji su bili u međunarodnim misijama, uključujući i Kosmet, i dokazala da postoji povezanost.
Predsednik italijanske komisije Đan Pjero Skanu bio je prvi s kim ste razgovarali, kakva su bila pitanja, budući da je sastav naše komisije višestranački…
Svi članovi komisije, bez obzira na stranačku pripadnost, svesni su značaja ove teme, pa su i pitanja bila vrlo detaljna i vezana za problematiku. Osim pitanja o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi, jedan član je podsetio da je NATO bombardovao našu zemlju bez saglasnosti SB UN i pitao da li će nam pomoći da dobijemo sredstva za eventualnu asanaciju životne sredine. Skanu je kazao da nam on lično, njegov tim i italijanska komisija apsolutno stoje na raspolaganju za sve aktivnosti u tom smeru. Naglasio je da je on italijanski izveštaj poslao na adrese svih članova Evropskog parlamenta.
S kim ste još razgovarali?
Imali smo više sednica sa stručnjacima iz naše zemlje za razne oblasti. I ne samo to, već smo te ljude kooptirali u prošireni sastav. Svako od njih će iz svoje oblasti napraviti analizu uticaja određenih faktora, toksina, na primer, medicinski stručnjaci će napraviti analizu na ljudsko zdravlje, a Agencija za jonizujuće zračenje o uticaju određenih toksina na životnu sredinu, ali i o koncentraciji tih toksina na određenom delu naše teritorije.
Bilo je nekih, usamljenih, stručnjaka koji su tvrdili da osiromašeni uranijum nije uticao na povećanje broja obolelih od kancera. Da li ste i s njima razgovarali?
Takav stav u redovima naših stručnjaka iz relevantnih tela i organizacija ne samo da nije dominantan nego ja tako nešto nisam ni čuo, pre svega zato što osiromašeni uranijum spada u red visoko kancerogenih supstanci. Osim toga, osiromašeni uranijum je samo vrh ledenog brega. Tokom bombardovanja oslobođeni su piraleni iz trafostanica, koji su možda najsnažniji kancerogen, benzemi, pa razni otrovi zbog bombardovanja fabrika boja i lakova, rafinerija… To nije nešto što je korisno za ljudsko zdravlje. Sve te supstance su registrovane u svetskoj nomenklaturi kao toksini koji uzrokuju različite poremećaje u ljudskom telu. Tako da bih za stav da je uticaj tih toksina neškodljiv rekao da je pre reč o šarlatanstvu nego o ozbiljnoj nauci. Bilo je nekih izlazaka u javnost sa stavom da osiromašeni uranijum nije štetan, ali navedene toksine ne smeju da pomenu. I priča o neškodljivosti osiromašenog uranijuma je nonses, pa zašto onda visokorazvijene zemlje troše milijarde dolara za njegovo skladištenje? Zašto ga jednostavno ne prospu u životnu sredinu? Zato što je naučno dokazano i objavljeno u relevantnim svetskim medicinskim časopisima da je nefrotoksičnost osiromašenog uranijuma nesporna, jer izaziva oštećenja bubrega i maligne promene na njima.
Najavljivali ste izlazak na teren, gde ste bili?
Bili smo u Vranju, gde smo imali potresnu situaciju. Četrdesetak ljudi, koji su radili u komunalnom preduzeću, išlo je, neposredno posle bombardovanja, na Pljačkovicu da ograde ili da očiste taj teren, iako nije bila urađena dekontaminacija. Polovina njih je već preminula, većina od malignih bolesti. Razgovarali smo s njihovim porodicama i s preživelima, a došlo je i dvadesetak ljudi iz sela Bratoselce na teritoriji Bujanovca, gde je palo mnogo projektila s osiromašenim uranijumom. Bratoselce broji 300 stanovnika, mi smo tog dana evidentirali tri tumora mozga, to je jedan odsto populacije. Nismo sprovodili dublju analizu, zato što 300 ljudi nije reprezentativni uzorak, ali mene je to zapanjilo. Samo od tih dvadesetak ljudi koji su došli iz tog sela utvrdili smo tri tumora na mozgu, dve leukemije kod dece. Ne govorim o naučno-medicinskoj metodi, ali moj subjektivni utisak je da taj problem treba dublje sagledati.
O ovom preliminarnom izveštaju se neće raspravljati?
Ne, ova studija je prosleđena svim poslanicima da se upoznaju s našim radom i prvim rezultatima. Naravno, sve sugestije narodnih poslanika i javnosti ja sam spreman da ispoštujem. Vrlo je značajno to što su neke zemlje, između ostalih Holandija i Norveška, pred Ujedinjenim nacijama pokrenule raspravu o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovnika. To je aktuelno baš u ovom trenutku, a ono što je značajno, ne samo za nas, nego za ceo svet, jeste to što se uticaj osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi u svetu poima kao jedan ozbiljan problem. S ovom inicijativom u UN i rad naše komisije, s jedne strane, dolazi u prvi plan, a s druge, predstavlja deo globalnog istraživanja, što je vrlo bitno.
Prošlo je više od mesec i po dana otkako ste poslanicima dostavili studiju. Da li vas je neko zvao da je prokomentariše ili, možda, da neku sugestiju za dalji rad?
Nažalost, nije. Ali očekujem da će me zvati, da daju i oni neke sugestije. A mi planiramo da u što kraćem roku završimo ovu naučno-medicinsku studiju, dosta smo odmakli i nastavljamo da obilazimo gradove koji su pogođeni određenim zagađenjima, u kojima su tokom bombardovanja oslobođeni toksini, kao što su pomenuti piralen i benzem.
Kad ste počinjali, rekli ste da ćete raditi koliko treba i da ćete saopštiti rezultate, koji su isključivo zasnovani na naučnim činjenicama…
Tako je. Prvo, bilo koji rad koji nije zasnovan na naučnim podacima bio bi običan pamflet, koji bi bio osporen bilo gde i bilo kada. Nama to nije cilj. Cilj nam je da dođemo do istine zašto naši građani obolevaju više nego građani nekih drugih zemalja i da li postoji veza između NATO bombardovanja i toga. To je naš zadatak, bez ikakvih prejudiciranja.
Izvor: Politika
Od 1998. u Srbiji se koriste i vakcije 3. generacije, tzv GMO vakcine. Tada da i to udruzeno zlo sa posledicama bombardovanja cini sve bolesniju decu!